Igre 
"Kolektivna trauma, potrebno vreme da se stvari procesuiraju": Godinu dana od "Ribnikara" - šta smo naučili kao društvo
Komentari03/05/2024
-21:23
Bilo je dovoljno šest minuta da tog 3. maja 2023. godine učenik OŠ "Vladislav Ribnikar" K.K. hicima iz očevog pištolja ugasi deset života - ubio je devet đaka i čuvara škole. Dan kasnije u Duboni i Malom Orašju sličan scenario. Uroš B. iz automatskog oružja ubio je devet i ranio 12 osoba.
Roditelji, ali i javnost u Srbiji, još traže odgovor zašto je za dva dana ugašeno 19 života i da li je tragedija mogla da se izbegne? U toku su sudski postupci za "Ribnikar", gde bi trebalo da se dokaže ko su krivci za to što se dogodilo. Postupci se vode protiv roditelja K.K, vlasnika i instruktora streljane, ali i škole i države. Suđenje za Dubonu i Malo Orašje još nije počelo.
A da li smo kao društvo izvukli pouke nakon majskih tragedija i da li smo napravili sistemske pomake da se tako nešto više nikada ne ponovi? Na to pitanje i dalje nema jasnih odgovora. Nakon tih dešavanja država jeste krenula u razoružavanje stanovništva, pooštreni su kriterijumi za dobijanje dozvole za oružje. Građani su predali više od 100.000 komada oružja, municije, minsko-eksplozivnih sredstava.
Pojačan je psihološki rad sa školskom decom, ali i mladima. O mentalnim problemima sada se otvorenije razgovara. Psihološkinja Kristina Brajović Car kaže da su danas roditelji spremniji da posmatraju svoju decu, da žele da pričaju sa psihologom ukoliko primete problem.
"Žele da pričaju sa psihologom"
"Više roditelji ne kriju ukoliko primete problem. Žele da pričaju sa psihologom, koja je granica agresivnosti koja je primerena za uzrast njihovog deteta, šta je tinejdžerski bunt i na šta ne treba burno reagovati jer će proći", navela je Brajović Car za Euronews Srbija.
Ona je navela da se uvek mora imati na umu da "naša deca nisu samo naša deca", da oni pripadaju i društvu. Istakla je da mora sagledati kakvo je dete ispred nas (roditelja), a kakvo u digitalnom svetu.
Smatra da su masovna ubistva u "Ribnikaru", ali i Duboni i Malom Orašju kolektivna trauma, da je potrebno vreme da se stvari procesuiraju. Primećuje da to procesuiranje ide lokalno, da je o traumi sa psiholozima razgovara u Beogradu, ali ne i u manjim sredinama.
Povezane vesti
"Želimo da verujemo da ćemo uraditi sve što je do nas da se ovako nešto ne ponovi, ali nije sve do pojedinca", rekla je ona.
Pre Ribnikara u Srbiji nije bilo masovnih ubistva u školama. To je bio veliki udarac, poljuljano je poverenje u instituciju za koju su roditelji smatrali da je najbezbednija za njihovu decu. U svetu su se takvi masakri dešavali, posebno u SAD. Iskustva tih zemalja su pokazala da nakon prvog masovniog ubistva ubrzo usledi i novo, a tek onda dolazi do smirivanja situacije. Takav scenario desio se u Srbiji. Dan nakon "Ribnikara" desila se Dubona i Malo Orašje. U vazduhu je ostalo da lebdi pitanje - ako se dešavanja u "Ribnikaru" nisu mogla predvideti, da li se bar tragedija u tim selima mogla sprečiti?
Predsednik UO Fonda B92 i urednik portala javniservis.net Veran Matić smatra da je izostanak adekvatne reakcije nakon "Ribnikara" i da su nepromišljene izjave pomogle da dođe do zločina 4. maja.
"Posle toga, evo već godinu dana mi imamo kontrolu štete. Teško je uredbama, uvođenjem predmeta o empatiji u školu, parcijalnim rešenjima nešto bitno menjati. Pogrešilo se gde god se moglo pogrešiti. Naša profesija (novinari) je doprinela, ali su snažnije doprineli političari koji vode zemlju. Bilo je puno laži, poluistina, curenja informacija iz institucija, koje su neproverene. Dobili smo utisak da se više glorifikuju ubice, nego što se žale žrtve", naveo je on za Euronews Srbija.
Ponavljaju se iste greške
Mediji, kako kaže, nikakvu pouku nisu izvukli iz svega toga, već se iste greške ponavljaju, što se moglo videti u slučaju nestanka devojčice iz Bora.
Na godišnjicu masovnog ubistva u "Ribnikaru" i selima u okolini Smedereva i Mladenovca, smatra on, morala je da se demonstriira rešenost da se tako nešto nikada ne ponovi.
Tanjug/Vladimir Sporčić
"U ovoj zemlji kao da funkcionišu samo inicijative pojedinaca, ništa se ne preduzima sistemski. Nisam danas video školu (đaci, nastavnici) da je bila na obeležavanju", naveo je Matić.
Povezane vesti
Naveo je da se čini kao da su dvojica ubica birali i ubili bisere u društvu. Ubijeni đaci iz "Ribnikara", ostavili su mnogo toga iza sebe - modne kreacije, kompozicije, ali pre svega dobrotu, plemenitost, ljubav. Matić smatra da se oko toga treba okupljati.
Slavica Ševkušić, viši naučni saradnik u Instituta za pedagoška istraživanja i članica Radne grupe za Memorijalni centar u Ribnikaru kaže da su sve inicijative u vezi sa memorijalnim centrom koje su poktrenute dolazile od roditelja.
Ona je navela da su istraživanja pokazala da je u Srbiji mali stepen poverenja građana jedni u druge. Zapravo, Srbija je na evropskom začelju.
"Mi smo se zatvorili, gledamo svoju porodicu, kako da preživimo, kao da nesreće koje su se desile u Ribnikaru, Duboni, Velikom Orašju ne mogu nama da se desi. Sa takvim osećanjem i nepoverenjem u ljude oko nas mi smo na dobrom putu da nam se dešava još tragedija", navela je ona.
Nismo izvukli pouke
I sociolog Dalibor Petrović smatra da Srbija nije izvukla prave pouke iz tragedija koje su se dogodile 3. i 4. maja.
"Danas u školama sede policajci, roditelji su pod ogromnim pritiskom da zaštite svoju decu. Mislim da nismo izvukli prave pouke iz svega ovog. Najveća je odgovornost za to na državi, institucijama i medijima", rekao je on za Euronews Srbija.
Smatra da su ključni akteri danas tradicionalni medijii, gde ljudi traže kredibilne informacije, ali da to ne dobijaju.
Dodaje da živimo u eri nepoverenja u institucije, te da ljudi ne znaju kome da se obratite, kome da verujete.
"Roditelji misle da su prepušteni sami sebi. Do ovoga i došlo jer su neki roditelji mislili da treba da uče decu da se sami bore, da pucaju", naveo je on.
Nepoverenje u institucije, kako kaže, teško se prevazilazi. Dodaje da je Srbiji potreban zamah novog optimizma, da se mora povratiti vera ljudima, da je potrebno da budu na istoj strani sa institucijama.
Komentari (0)