"Kako?" i "Zašto?": Ni posle godinu dana od tragedije u Ribnikaru nema odgovora na ta dva pitanja

Komentari

Autor: S. Tuvić

03/05/2024

07:30

"Kako?" i "Zašto?": Ni posle godinu dana od tragedije u Ribnikaru nema odgovora na ta dva pitanja - Copyright Tanjug/Sava Radovanović

veličina teksta

Aa Aa

Prošlo je godinu dana od tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru. Tragedije od koje se Srbija nije oporavila i nikada neće. Već 12 meseci svakodnevno svi postavljaju isto pitanje "kako" i "zašto". Kako je moglo da se dogodi da na najbezbednijem mestu - školi, bude ubijeno deset osoba, devet učenika i radnik obezbeđenja? Zašto je trinaestogodišnjak pucao na svoje vršnjake, šta se dogodilo u njegovoj glavi? Niko na ta pitanja i dalje nema odgovor.

Tog 3. maja porodice Asović, Božović, Martinović, Anđelković, Kobeljski, Negić, Čikić, Dukić, Aćimović poslali su decu u školu, ali nisu dočekali da se vrate kući. Pred kraj prvog časa, tačno u 8.40 sati K.K. (13) ušao je OŠ "Vladislav Ribnikar" i iz očevog pištolja zapucao na učenike i zaposlene.

Prvo je ubio čuvara škole Draga Vlahovića, a zatim dve dežurne učenice koje su sedele za stolom. Nastavio je dalje kroz hodnik i pored klavira u holu ubio još jednu devojčicu. Zatim se popeo na prvi sprat gde se nalazio kabinet istorije i gde je čas imalo njegovo odeljenje - 7/2. Sa vrata je otvorio paljbu i tu ubio još šestoro učenika iz svog odeljenja i ranio šest osoba, među njima i nastavnicu istorije.

U tom momentu na času su bila 23 učenika i student istorije na praksi. Policijska istraga je pokazala da je K.K. u njih ispali 45 projektila. Kada je počinio masovno ubistvo imao je samo 13 godina, tako da nije krivično odgovoran.

K.K. je nakon masovnog ubistva smešten u Psihijatrijsku kliniku za decu i omladinu, jer deca mlađa od 14 godina ne podležu krivičnoj odgovornosti. Motiv ubistva nije utvrđen, a prema policijskom izveštaju on je mesec dana planirao zločin. Imao je razrađen plan ulaska i izlaska iz škole, spisak osoba za likvidaciju i prioritetne mete. Pregledom njegovog kompjutera ustanovljeno je da je pretraživao do koje starosne granice deca ne podležu krivičnoj odgovornosti.

Odabrao je da to bude 3. maj, jer je tada njegovo odeljenje, 7/2, imalo čas istorije, a kabinet je najbliži ulazu u školu. Pucao je iz očevog pištolja, za koji je otac imao urednu dozvolu. Istog dana kada je počinio zločin uhapšen je njegov otac i on se i danas nalazi u pritvoru.

Prvi poziv iz Ribnikara

Iz policije su saopštili da je prvi poziv o pucnjavi u Ribnikaru stigao od zamenice direktora u 8.40, a da je u 8.42 zvao K.K. i rekao da je pucao u više osoba. Kada je policija stigla na lice mesta u rancu dečaka su osim pištolja pronašli i četiri molotovljeva koktela.

Čim je smešten na psihijatriju urađen mu je toksikološki nalaz koji je pokazao da dečak niije bio pod dejstvom psihoaktivnih supstanci. Psihijatri kažu da to što je krivično neodgovoran ne znači da je slobodan i da u psihijatrijskoj ustanovi može da ostane doživotno. Međutim, za to je bilo potrebno da se izmeni Zakon o mentalnom zdravlju.

Urađen je predlog koji podrazumeva da se formiraju odeljenja zatvorenog tipa u psihijatrijskim ustanovama za decu koja počine teška krivična dela, a mlađa su od 14 godina i krivično su neodgovorna. Predviđa i mogućnost njihovog zadržavanja u psihijatrijskoj ustanovi bez pristanka deteta i bez vremenskog ograničenja, kao i mogućnost privremene zabrana kontakata sa porodicom i drugima. Međutim, taj zakon još nije usvojen.

Istog dana kada se dogodila pucnjava u Ribnikaru, uhapšen je i otac K.K. Policija je tokom istrage došla do podataka da je otac nekoliko puta vodio sina u streljanu gde je dečak učio da puca. Na saslušanju se izjasnio da nije kriv, da oružje držao u sefu pod šifrom.

Saslušana je i majka K.K. koja je rekla da kod dečaka nije bilo nikakvih promena u ponašanju, osim "puberteteskih bubica". Da je dečak živeo u stanu na Vračaru sa ocem, majkom i mlađom sestrom.

Krivični i parnični postupci

Više javno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv oca i majke dečaka, ali i vlasnika i instruktora streljane. Otac dečaka je optužen za teško delo protiv opšte sigurnosti pošto je godinu dana pre masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar" obučavao svog sina da rukuje vatrenim i vazdušnim oružjem i vodio ga u streljanu. Za njega je tužilaštvo zatražilo maksimalnu kaznu, od 12 godina zatvora.

Protiv majke dečaka, koji je počinio masovno ubistvo, podignuta je optužnica zato što je pronađen njen DNK na jednoj od čaura od ispaljenog metka u kabinetu istorije, i za nju je predložena kazna zatvora od dve i po godine. Krivični postupak počeo je 29. januara.

Uporedo sa tim vode se i parnični postupci protiv K.K i njegovih roditelja. Neposredno pred podnošenje tužbe od strane roditelja ubijene dece, majci dečaka ubice blokirana je sva imovina. Kako je utvrđeno, ona je u svom vlasništvu imala tri stana i garažno mesto, kao i placeve u Nišu i Paraćinu, ali i deo vlasništva u dve zgrade.

Prvi parnični postupak pokrenula je porodica Dukić, čija je ćerka ubijena 3. maja. Drugi parnični postupak podnelo je zajedno 27 tužilaca, odnosno članova porodice žrtava masakra. Oni traže naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica, kao i na ime pretrpljenog straha.

Tužbe su protiv roditelja K.K. podneli roditelji ranjene dece. Tužbe su podnete za naknadu nematerijalne štete usled fizičkog bola, pretrpljenog straha i psihičkog bola. Tužbu je podnela i nastavnica istorije zbog umanjenja životne aktivnosti.

Memorijalni centar

Nakon tragedije u Ribnikaru ministar prosvete Branko Ružić podneo je ostavku. Na njegovo mesto postavljena je Slavica Đukić Dejanović. Bilo je dosta polemike u javnosti da li Ribnikar treba zatvoriti i pretvoriti u memorijalni centar ili da nastavi da radi kao obrazovna ustanova? Vlada Srbije prelomila je da će Ribnikar ostati škola, ali da će imati i memorijalni deo poslećen nastradaloj deci i zaposlenima.

Inače, zgrada OŠ "Vladislav Ribnikar" je fizički podeljena na dva dela. U jednom delu učenici nižih razreda, a u drugom đaci od petog do osmog razreda. Pucnjava se dogodila u delu škole gde su bili stariji učenici. Danas je taj deo škole prazan, a svi Ribnikarci su u delu škole gde su bili učenici nižih razreda.

Vlada Srbije formirala je Radnu grupu za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva. Predsednik Radne grupe je Milan Pašić iz Ministarstva prosvete.

Članovi Radne grupe su predstavnici ministarstva nadležnih za prosvetu, kulturu i javna ulaganja, Grada Beograda i Gradske opštine Vračar, vršilac dužnosti direktora Ogledne osnovne škole "Vladislav Ribnikar", dva predstavnika porodica ubijenih, kao i predstavnici ogranizacije Victim Support Europe, Viktimološkog društva Srbije i Instituta za pedagoška istraživanja.