Šta smo naučili nakon što je prvi put aktiviran sistem "Pronađi me" u Srbiji: Odluka o "zelenom svetlu" na stručnjacima
Komentari02/04/2024
-10:26
Sistem za hitno obaveštavanje javnosti "Pronađi me" nedavno se prvi put oglasio u Srbiji, signalizirajući da je nestala dvogodišnja devojčica Danka Ilić u Banjskom Polju. Nakon nekoliko sati od prijave nestanka policiji, građanima su počele da pristižu poruke, televizijski program je bio prekinut objavom podataka o detetu. Ista obaveštenja pojavila su se i na auto-putevima, aerodromu i železničkim i autobuskim stanicama.
Baš kada su na društvenim mrežama počele sumnje da sistem "Pronađi me" ne radi, na telefone građana počele su da pristižu poruke, ali sporadično i tek nakon što je javnost o nestanku devojčice već bila obaveštena putem medija.
Igor Jurić, inicijator uvođenja sistema, objasnio je da poruke nisu stizale istovremeno jer mobilni operateri mogu da pošalju ograničen broj poruka u minutu, a ovaj sistem se aktivira na osnovu određenih kriterijuma.
Na osnovu kriterijuma za pokretanje sistema, potraga se vrši za maloletnom osobom. Važno je da se proceni da objava alarma neće ugroziti život deteta, a cilj je da građanima budu dostupne osnovne informacije.
Osim toga, sistem se aktivira i kada se sumnja da nestanak ima ugrožavajuće posledice po život deteta. A ne aktivira se ukoliko je dete pobeglo od kuće.
Za dve godine raspisano 3.889 objava o nestalalima
Poslednji zvanični podaci o broju nestalih su iz oktobra 2023. godine, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je za dve godine raspisano 3.889 objava o nestalalima, od kojih 30 nije obustavljeno.
Iz organizacije Astra, koja pruža pomoć žrtvama trgovine ljudima i podršku u potrazi za nestalom decom, očekuju da godišnje najviše tri slučaja ispune ove kriterijume.
"Za deset godina imali smo 4.134 poziva, od toga je identifikovano 143 nestale dece. Kada govorimo o kome se radi - 55 posto su devojčice, ali kada govorimo o eksploataciji, devojčice prednjače", kaže za Euronews Srbija Marija Anđelković iz organizacije Astra.
Tek kada je policija sigurna u ispunjenost propisanih uslova, platforma se aktivira i nakon 48 sati obaveštavanje se ukida.
Pri tome, policijska procedura ostaje nepromenjena, jedina razlika je u tome sto se u potragu ukljucuje i javnost. Međutim, princip u inostranstvu nije isti.
Anđelković objašnajva da je razlika u tome što u zemljama gde sistem postoji, on se ukida nakon 48 do 72 sata
"Procenjuje se da sistem nakon toga više nema efekta, a drugo je da se najčešće oglašava portparol policije svaki dan sa zvaničnim podacima kako se ne bi dizala panika", dodaje naša sagovornica.
U planu ugovor s Viberom
S druge strane, direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić kaže za Euronews Srbija da smo predugo čekali da se ovaj sistem uvede u našoj zemlji, ali i da su postojale tehnički problemi, prtilikom prvog aktiviranja.
"Sistem ima tu tehničku manjkovost o kojoj vi govorite, ali se to znalo i pre nego što je sistem ovog puta aktiviran, zato što je tehnička nemogućnost da se u jednom momentu obaveste svi korisnici mobilnih mreža, isključivo zbog toga što je kapacitet jednog mobilnog operatera do 50.000 SMS poruka u minutu i to je jednostavno jedan nedostatak na koji mi ne možemo da utičemo", objašnajva Jurić.
On navodi da operateri ne mogu baš u ovom momentu da otklone ovaj problem, ali da se radi na tome da se to predupredi.
"Uključuju se neke društvene mreže, Viber je mreža koja potpisuje ugovor upravo u narednih nekoliko dana koji je najavljan pre nego što se desio ovaj nesrećan slučaj, ali ide se na druge vidove obaveštavanja", naglašava Jurić.
Sistem dobio zamah
On kaže da se radi na tome da ovaj sistem postane izuzetno efikasan, te da smo i sada osim SMS poruka imali i druge vidove obaveštenja koja su nas informisala o nestanku devojčice.
"Od medija koji su svi zaista profesionalno radili svoj posao, na prvih osam sati su svakih 30 minuta prekidali programe, objavljivali vesti, radioemiteri su radili isto, na auto-putevima ste videli gradski saobraćaj, čak u velikom broju gradova na svojim platformama, monitorima koji postoje u autobusima, puštali su i taksi udruženja", nabraja naš sagovornik.
Jurić ističe da je ovaj sistem dobio "jedan zamah", i da su svi koji su radili na njemu naučili mnogo.
"Dete koje nestane, a da je uzrasta mlađe od sedam godina, samim tim što nije u svom porodičnom okruženju, već mu je ugrožen život. I tada se on automatski pokreće. Međutim, naša policija je vodila računa o nečem drugom, a to je da sam sistem neće ugroziti detetov život. Zbog toga je jako bitno da taj deo pokretanja sistema zaista ostavimo stručnim ljudima. Oni su odgovorna lica za to i mi sada možemo da nagađamo zašto nije pre ili zašto nije kasnije, ali postoje izuzetno validni razlozi za to i to ne treba da bude uopšte pitanje za sve nas", zaključuje Igor Jurić.
Kakva je situacija u SAD?
Jovana Đurović, novinarka Glasa Amerike kaže za Euronews Srbija da je, prema podacima sa sajta Amber Alert, od 1996. godine do kraja 2003. godine zahvaljujući ovom alarmu 1.186 dece spaseno.
"Ono što je jako važno kod ovoga je reći da ovaj alarm, neke otmičare automatski navede na to da puste dete. Dakle, to se navodi kao podatak na sajtu Amber Alerta i, mislim, verovatno je to jedna od najvećih koristi. Samim tim oni čak ni ne stignu da naškode detetu koje su oteli, već ga momentalno puste na slobodu, kada vide da se alarm oglašava zvukom", objašnjava Đurović.
Prema podacima FBI-a u Americi godišnje nestane 460.000 dece.
Đurović navodi da nestanci dece ne podrazumevaju samo otmice, već pod tim se podrazumeva kada deca pobegnu od kuće ili kada ih odvede jedan od roditelja ili staratelja.
"Od ukupnog broja slučajeva, recimo da oko 10 odsto, znači oko 4.500 slučajeva godišnje su zapravo otmice dece", navodi naša sagovornica.
Alarm u SAD "vrlo neprijatan"
Đurović takođe pojašnjava da se sistem ne aktvira u svakoj situaciji, već da postoje određeni kriterijumi.
"Dete prvo mora da bude mlađe od 17 godina. I to je nešto što važi na nivou cele Amerike. Naravno, u samim državama neke imaju i svoje propise. Mora da postoji dovoljno razloga. Ukoliko policija veruje da je dete oteto, da mu se život nalazi u opasnosti i da otmičar može da mu naudi. Takođe, mora da postoji dovoljno dobar i detaljan opis deteta. Odnosno visina, šta je nosilo, koliko ima kilograma, da li ima neke medicinske probleme, da li je bolesno", nabraja novinarka.
Ona objašnjava da je ideja od početka bila da ovaj sistem bude sistem za lokalno uzbunjivanje.
"Ako policija proceni da je dete u opasnosti ili da će otmičar da pređe granicu savezne države ili nekog okruga, onda Amber Alert ostaje nacionalni sistem za uzbunjivanje", kaže Đurović, navodeći da je zvuk alarma koji se pojavljuje kao notifikacija na telefonu vrlo neprijatan.
"To nisu SMS poruke kao u Srbiji, već je kao notifikacija. Izađe vam taj jako neprijatan zvuk, jako intenzivan, ne možete da ga promašite. I na ekranu telefona vam se pojavljuje osnovne informacije o detetu, gde je nestalo, koliko je staro itd. Vidite bilborde digitalne po gradu, vidite na auto-putu znakove, prekida se program na radiju, televizija vrlo slično funkcioniše kao u Srbiji. Na osnovu procene policije, alarm se prvo oglašava u lokalnoj zajednici, a onda po potrebi i na široj teritoriji", zaključuje Đurović.
Komentari (0)