Igre 
U Gračaničkom jezeru ponovo visoka koncentracija mangana: Voda nije ni za piće, ni za kuvanje
Komentari05/11/2024
-15:00
Ponovo visoka koncentracija mangana u Gračaničkom jezeru, odakle se pijaćom vodom snabdevaju srpske sredine na centralnom delu Kosova i veliki deo Prištine. Voda nije ni za piće, ni za kuvanje, poručuju iz Instituta za javno zdravlje u Prištini.
Dozvoljena koncentracija mangana u vodi je 0,05 miligrama po litru, a ovde je po podacima trenutno, od 0,15 do 0,47.
"On može da ima više različitih posledica na zdravlje čoveka. Te posledice mogu da se izraze od nekih početnih posledica, muka, gađenje, povraćanje, znači opštih simptoma, a mogu da idu čak do toga, do trnjenja ruku, nesanica, glavobolja, pa i težih neuroloških ispada. Ono što je zanimljivo, posebno ako se mangan nađe u rudarskoj industriji, on može da dovede čak i do plućnih bolesti", kaže za Euronews Srbija Aleksandar Ćorac, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.
Vode ima, ali šta ćemo sa njom?
"Da li možemo i da se kupamo sa tom vodom, da li možemo da se umivamo, šta je sa zubima, kada se peru zubi?", pita meštanka Gračanice Gordana Toskić.
"Generalno da, ako se voda ne pije nego se ispljune. U principu, bolje je ne koristiti je, ali generalno da. To je ispravna i kao tehnička voda se može koristiti, i za pranje sudova. Ne može količina mangana da se zadrži na sudovima, na posuđu, na viljuškama, kašikama ili šta već, ne može da se zadrži neka količina mangana koja bi bila toksična", odgovara Ćorac.
A stručnjaci nemaju odgovor na pitanja za nadležne organe.
Povezane vesti
"Ima li dovoljno cisterni sa vodom? Jedna nije dovoljna za potrebe građana. Da li se kontrolišu restorani i kafići koji se vodom snabdevaju sa Badovačkog jezera?", pita Ganimete Musliu potpredsednica kosovske skupštine.
I na pitanje odakle mangan u vodi Gračaničkog jezera, odgovora nema.
"Kakve su pritoke, to treba videti sa jedne strane, a sa druge strane, možemo pretpostaviti ako nema pritoka, da li je to u relaciji sa deponijama? Ogromna je deponija tamo, više od 20 miliona tona u Gračanici. Može i ružom vetrova da se nanese ili geogenim uzrocima, kroz zemljište, muljeve, taloge, koji se talože godinama na dno jezera. Ali, samo ispitivanjem se može doći do pravih uzroka", kaže za Euronews Srbija Milan Barać, penzionisani profesor Tehničkog fakulteta.
Da li su odgovorni u Prištini uradili ispitivanje, ne zna se, a ako jesu, o rezultatima nisu obavestili javnost.
Komentari (0)