Kako su prošli zdravstveni radnici angažovani tokom kovida: Najveći broj je dobio posao, ali neki nisu

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

31/03/2024

08:01

Kako su prošli zdravstveni radnici angažovani tokom kovida: Najveći broj je dobio posao, ali neki nisu - Copyright Tanjug/Zoran Žestić, Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Medicinski tehničar Nikola Trailović devet meseci proveo je u kovid sistemu. Radio je u kovid bolnici u Batajnici tokom najjačeg udara korone, kada se širio delta soj virusa korona koje je odneo najviše žrtava. Kada je država odlučila da zaposli za stalno (na neodređeno), sve koji su radili u crvenim zonama tokom pandemije, na spisku nije bilo njegovog imena.

Umesto ugovora na neodređeno ostao je bez posla kada mu je u februaru ove godine istekao ugovor na Klinici za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju. Nije on jedini koji nije dobio posao, mnogi koji su radili u crvenim zonama zavoda i instituta za javno zdravlje, ostali su "kratkih rukava".

Nikola za Euronews Srbija kaže da mu ugovor u Batajnici nije produžen nakon devet meseci rada. Tada je odlučio da se prijavi na konkurs Kliničkog centra Srbije i zaposlio se na Klinici za opekorine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju.

"Radio sam godinu i tri meseca po ugovoru i tada sam saznao za zaključak Vlade RS o zaposlenju zdravstvenih radnika koji su radili na lečenju kovid pacijenata. Moj zahtev za stalnim zaposlenjem ostao je bez odgovora od strane uprave klinike, a radnici iz pravne službe Kliničkog centra nemaju informacije o statusu mog zahteva kod Ministarstva zdravlja. Osećam se napušteno i nemoćno, bez ikakvih konkretnih koraka preduzetih kako bi se priznala naša žrtva i zalaganje tokom kritičnih trenutaka pandemije. Iz pravne sluzbe UKCS-a mi je savetivano da potražim pravnu pomoć", priča Nikola.

Od uprave klinike je okarakterisan kao vođa pobune radnika prošle godine, a kako se nalazio na zameni porodilje, ostao je bez posla 10. februara kada se ta žena vratila na posao. Tako je umesto ugovora na neodređeno, ostao bez posla.

Obraćao se upravi Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Ministarstvu zdravlja, Inspekciji rada, ali rešenja za njegovo pitanje nije bilo.

Slična je priča i Gordane Lazić koja je kao medicinska sestra u crvenoj zoni provela 14 meseci od toga mesec dana u Batajnici, ostalo u Institutu medicine rada. Po ugovoru na određeno radila je punih deset godina. Na prvoj hirurškoj pet godina, po dve i po godine u Zavodu za gerontologiju i Institutu medicine rada.

"Tokom korone radila sam u Institutu medicine rada. Tada u Batajnicu niko nije želeo da ide. Poslali su mene i mesec dana sam radila na odelju poluintenzivne nege. U Batajnicu su išli oni koji nemaju 'vezu' na svojim klinikama, gde je bilo mnogo lakše raditi", priča ona.

Baš kao i Nikola nije dobila posao na neodređeno. Oboje danas rade u privatnim domovima za stare.

Odluka Vlade Srbije

Vlada Srbije je polovinom novembra donela odluku da zaposli sve koji su bili angažovani u zdravstvenom sistemu tokom epidemije kovida. Posao je tada dobilo 8.436 zdravstvenih radnika, ali i nemedicinskog kadra. Međutim, bilo je mnogo i onih koji su tada izostali sa spiska, a radili su u crvenoj zoni. Napravili su vajber grupu u kojoj se tada našlo oko 160 nezadovoljnih. Bilo ih je van nje mnogo više.

Pisali su Vladi Srbije, Ministarstvu zdravlja, RFZO da se ta nepravda isprava. Među onima koji su ostali van spiska za stalni posao bila je i Jelena Jovankić, koja je tokom korone radila u DZ Paraćin. O njoj je Euronews srbija već pisao. Stigao je odgovor od nadležnih da će nepravda biti ispravljena.

"Dobila sam rešenje na neodređeno kako su obećali. Nas pedesetak sa tog spiska je dobilo posao. Osim nas još oko 150 ljudi iz užičkog i zlatiborskog kraja. Znaci oko 200 ljudi je dobilo ugovore na neodređeno. Na tom spisku bilo je dosta ljudi koji su radili u crvenoj zoni u zavodima za javno zdravlje. Za njih je stigao odgovor da nemaju pravne osnove, jer oni imaju drugačiji osnov finansiranja", priča Jelena za Euronews Srbija.

Direktori zdravstvenih ustanova bili su u obavezi da dostave Ministarstvu zdravlja do polovine septembra prošle godine spiskove radnika koji su bili angažovani tokom kovida. Usledila je analiza nakon toga i konačni spisak u novembru o zapošljavanju 8.436 zdravstvenih radnika, ali i nemedicinskog kadra.

Birokratska zavrzlama

Na spisku nije bilo onih koji rade u zavodima i institutima za javno zdravlje. Argument je bio da su oni na tržištu- delom se finansiraju od sopstvenih prihoda, a delom od ugovorenih poslova sa RFZO. Plate zaposlenih ne finansira RFZO, kao u svim ostalim zdravstvenim ustanovama. Zbog toga nisu dobili stalni posao oni koji su radili u njihovim crvenim zonama.

U Sindikatu zaposlenih u zdravstvu tada su za Euronews Srbija rekli da su i oni dobili nekoliko mejlova gde im se angažovani u zavodima tokom kovida žale što nisu dobili posao.

"Zavodi se uglavnom finansiraju na tržištu. Zbog toga je teško naterati nekog da primi zaposlene, a onda tražiti od njih da im obezbede sami sredstva za plate. Mi već dugo vodimo akciju sa Ministarstvom zdravlja da se izmeni način finansiranja zavoda i instituta za javno zdravlje", rekao je za Euronews Srbija Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu.