Igre 
Ana konačno dobila bitku za zamrznute embrione: Odluka Višeg suda u Beogradu ulazi u sudsku praksu
Komentari13/03/2024
-20:32
Nakon tri godine borbe Ana Mladenović Marković konačno je "dobila bitku" za embrione, koje su ona i suprug zamrzli u jednoj privatnoj klinici. Nakon smrti supruga i isteka ugovora o čuvanju, na klinici su bili spremni da unište embrione jer tako predviđa Zakonu o biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Ana je odlučila da se bori na sudu. Ni posle dve presude Osnovnog suda u Beogradu, koje su bile na njenu štetu, nije odustala. Ulagala je žalbe, a konačno je Viši sud u Beogradu doneo odluku da embrioni pripadaju Ani.
Vest o odluci Višeg suda u Beogradu u slučaju Ane Marković nije važna samo za nju, već i za još najmanje tridesetak žena, koje se nakon smrti svojih supruga bore da sačuvaju zamrznute embrione. Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji (BMPO) kaže da je za korišćenje embriona potrebna saglasnost supruga, te žene do sada nisu mogle embrione da koriste. Takođe, u članu 41, stoji da se u procesu VTO mogu koristiti samo embrioni živih davalaca.
Ana Mladenović Marković kaže za Euronews Srbija da je srećna što su konačno embrioni pripali njoj. Prvi korak koji planira da napravi je da embrione prebaci u jednu privatnu kliniku u inostranstvu.
"Tražiću od klinike gde se trenutno embrioni nalaze da mi izdaju potvrdu o njihovoj ispravnosti, zatim ću ih prebaciti u inostranstvo. Našla sam kliniku na Kipru koja će čuvati embrione", priča Mladenović Marković.
AP/Michael Wyke
Inače, Ana i njen suprug zamrzli su dva embriona. Nakon njegove smrti, embrione nije mogla da koristi, a kada je ugovor sa klinikom bio pri isteku obaveštena je da će biti uništeni. Da bi ih sačuvala, pokrenula je sudski postupak. Zapravo, spaljivanje je odloženo dok traje sudski postupak. Sada konačno može da ih prebaci u inostranstvo na čuvanje.
Zakonske nedoumice
Interesantno je da već duže parovima bez dece država finansira vantelesnu oplodnju, a od kraja 2022. godine plaća i uvoz reproduktivnih ćelija - jajnih ćelija i spermatozoida. Finansira i zamrzavanje reproduktivnih ćelija onkoloških pacijenata. Dobru nameru da se pomogne parovima, kako bi se rađalo što više dece nije pratila i odgovarajuća zakonska regulativa. Ostala je pravna nejasnoća šta se dešava sa embrionima, kada jedan od supružnika premine. Može li žena da ih koristi? Koje su mogućnosti muškarca da iskoristi embrione, ako je surogat materinstvo nije dozvoljeno u Srbiji?
Advokat Aco Manojlović kaže da je će na osnovu odluke Višeg suda u Beogradu embrioni Ane i njenog supruiga biti sačuvani. Njena je odluka da li će nastaviti da ih čuva u zemlji ili inostranstvu i koliko dugo će ih čuvati.
Povezane vesti
"Ovo je prvi korak u pravcu izmene zakona, da se konačno ta oblast uredi, da se konačno vidi da li žene nakon smrti supruga mogu da koriste embrione. Ako mogu da ih iskoristi i ako dođe do rođenja deteta kakav položaj ima to dete. Biće neophodno da se izmeni Zakon o nasleđivanju, Porodični zakon, Zakona o matičnim knjigama", objašnjava Manojlović za Euronews Srbija.
Podseća da po važećiom zakonima preminula osoba se upisuje kao otac deteta samo ako se dete rodi 300 dana nakon njegove smrti. Ukoliko se rodi kasnije upisuje se da je otac nepoznat.
"U Aninom slučaju, suprug je preminuo i ona je zakonski naslednik embriona. Imali smo ostavinsko rešenje gde njoj pripadaju prava i obaveze nad tim embrionima. Ona ima pravo da radi sa njima šta hoće", pojasnio je on.
Presuda u korist Ane Mladenović Marković sada ulazi u sudsku praksu. To znači da sve žene koje imaju sličan problem mogu očekivati da će ishod presude biti isti.
Praksa zemalja EU
U zemljama Evropske unije je različita praksa što se tiče zamrznutih embriona. U nekima zemljama je dozvoljeno da se embrioni koriste nakon smrti partnera, dok druge zabranjuju. Posthumna vantelesna oplodnja (VTO) zakonom je dozvoljena u Portugalu, Belgiji, Danskoj, Češkoj, Španiji. U Francuskoj, Nemačkoj, Austriji nije dozvoljeno, ali postoje primeri sudskih presuda u korist žena.
Hajrija Mujović, naučni savetnik u Institutu društvenih nauka ranije je za Euronews Srbija rekla da postoji pravna praznina budući da zakon nije uredio ove situacije kada je postupak u toku i dođe do smrti jednog od učesnika koji je dobrovoljno sa jasno iskazanom voljom ušao u postupak.
"Jasno je da postmortalna inseminacija po našem pravu nije dopuštena, ali ovo nije klasičan slučaj takve oplodnje. Zbog toga, treba ga pravno kvalifikovati kao postupak koji je u toku i koji treba okončati tako što će se omogućiti budućim majkama da takav postupak sprovedu u državama gde je to dopusteno. One su svakako vlasnice svojih embriona, imajući u vidu svrhu postupka oplodnje i da je takođe preminuli u taj postupak ušao s tom namerom", rekla je Mujović.
Povezane vesti
Komentari (0)