"Diskriminišu me zbog porodične tragedije": Anini embrioni zarobljeni nakon smrti supruga, sud opet traži da se unište

Komentari

Autor: Euronews Srbija, S. Tuvić

25/08/2023

15:45

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Ana Mladenović Marković već dve godine vodi bitku za svoje embrione, koje je sa suprugom zamrzla i platila privatnoj klinici njihovo čuvanje. Planirali su da ih iskoriste u postupku vantelesne oplodnje (VTO). Pre nekoliko dana Pravi osnovni sud u Beogradu doneo je odluku da budu uništeni, jer Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji (BMPO) kaže da je za korištenje embriona potrebna saglasnost i supruga.

Anin muž je preminuo 2021. godine i od tada pred sudovima u Srbiji traje njena bitka da sačuva embrione. Nije jedina. Tridesetak njih se bore za potomstvo na ovaj način, nakon smrti supružnika.

Interesantno je da parovima bez dece, dražava finansira vantelesnu oplodnju, a od kraja prošle godine plaća i uvoz reproduktivnih ćelija. Finansira i zamrzavanje reproduktivnih ćelija onkoloških pacijenata. Međutim, ostala je pravna nejasnoća šta se dešava sa embrionima, ukoliko partner u međuvremenu premine.

Iz Ministartva zdravlja do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor da li se planira izmena Zanona o BMPO, kako bi se pomoglo ovim ženama da se ostvare kao majke.

Ana Mladenović Marković kaže za Euronews Srbija da se Zakon o BMPO ne odnosi na njih, na žene koje se bore za embrione. U tom Zakonu u članu 41, stoji da se u procesu VTO mogu koristiti samo embrioni živih davalaca.

"Međutim, u tom istom Zakonu stoji da su davaoci treća lica koja daruju svoje embrone ili reproduktivne ćelije osobama koje ne mogu da imaju dece prirodnim putem i žele da uzmu materijal iz donacija. Suprug i ja ne spadamo u davaoce. Embrioni su naše vlasništvo, mi smo ih proizveli i ostavili klinici na čuvanje. Ovaj Zakon se namerno ili slučajno tumači na našu štetu", rekla je Mladenović Marković za Euronews Srbija.

Marković: Diskriminisana sam u svojoj zemlji

A na Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji poziva se Prvi osnovni sud u presudi koja je doneta da embrioni budu uništeni- spaljeni. Prvu takvu presudu poništio je Viši sud u Beogradu. U obrazloženju je navedeno da je reč o imovinskom zahtevu i da se ne može primenivati Zakon o BMPO. Predmet je ponovo vraćen Prvom osnovnom sudu, koji je pre nekoliko dana doneo istu presudu. "Uništiti embrione", jer tako nalaže Zakon o BMPO.

Ana kaže da je iznenađena presudom Prvog osnovnog suda, da su se oglušili o preporuku Višeg suda u Beogradu, te da se oseća diskriminisano.

"Ono što je poražavajuće diskriminiše me moja zemlja, Ministarstvo zdravlja i Uprava za biomedicinu. Za tu diskriminaciju koristi poražavajući razlog, tragediju koja me zadesila. Ne samo mene već i Tijanu, Danijelu i druge žene koje se bore za embrione. Koriste porodičnu nesreću da bi vam oduzeli nešto što je vaše", navela je ona.

Ana i njen suprug su embrione zamrzli na dve godine. Kada se približilo isticanje roka, sa klinike su je obavestili da će embrioni biti spaljeni, te je bila prinuđena da pokrene sudski postupak kako bi ih sačuvala. Objašnjava da su embrioni njena imovina i da ima pravo da ih čuva na drugom mestu, izveze u inostranstvo.

Za Anu nisu iscrpljene sve pravne mogućnosti. Ptredmet se sada ponovo vraća Višem sudu u Beogradu koji će doneti definitivnu odluku.

I Tijana Prizrenac više od tri godine vodi borbu da sačuva embrione nakon smrti supruga. Obratila se svim relevantnim institucijama kako bi se promenio zakon i ženama omogućilo da koriste embrine nakon smrti supruga.

"Pisala sam Ministarstvu zdravlja, Upravi za biomedicinu ali nikakav odgovor nisam dobila. Ne žele sa nama nikakav kontakt da ostvare, ni sa našim pravnim timom", priča Prizrenac za Euronews Srbija.

Navodi da je nezakonita zabrana premeštanja ili korištenja embriona nakon smrti supuga.

"Nas nema u Zakonu i nema izričite zabrane vezane za naš slučaj. Članovi zakona na koje se resorno Ministarstvo poziva, pa i sud u Aninom slučaju, se ne odnosi na nas. Davaoci su donori koji su donirali materijal nekom drugom paru koji ne može da se ostvari kao roditelj. Mi smo korisnici ili deponenti, mi nismo donori, jer ništa nismo donirali. Ne mogu zakonske odredbe koje se odnose na davaoca da se primenjuju na nas", objašnjava ona.

Dodaje i da saglasnost koja se odnosi na embriotransfer ne može da se odnosi na njih.

"Ona nama nije bila dostupna u trenutku kada su naši supruzi preminuli, jer je bilo iznenada. Oni kažu da se ne zna poslednja volja mog supruga, jer nije potpisao tu poslednju saglasnost, iako je sve ostale u proceduri potpisao. Jasno je da je on želeo potomstvo sa mnom", ističe ona.

Zakon nedorečen

Republički fond za zdravstveno osiguranje finansira zamrzavanje reproduktivnog materijala onkoloških pacijenata.

"Ovde se ne zna čiji je taj materijal. Ukoliko se njima nešto desi, porodici se materijal oduzima. Zapravo doneta je odluka o finansiranju zamrzavanja, a zakonski nije regulisano", rekla je ona.

Anina i Tijanina borba pokrenula je polemiku u javnosti zašto se ženama uskraćuje pravo na embrione kada suprug premine, a istovremeno se uvozi reproduktivni materijal iz inostranstva. Pravo da se ostvare kao majke doniranim materijalom iz inostranstva imaju i žene bez partnera.

Od Ministarstvo zdravlja nismo dobili odgovor da li se sprema izmena Zakona o BMPO. Krajem prošle godine direktorka Uprave za biomedicinu Aleksandra Vlačić rekla za Euronews Srbija da je Zakon o biomedinicinski potpomognutoj oplodnji usklađen sa zakonskim direktivama EU, a da posthumnu upotrebu embriona regulišu nacionalna zakondavstva. Ona je navela da najveći broj zemalja EU ima striktnu zabranu posthumne upotrebe embriona.

"U načelima naših zakona stoji da se gleda da se poštuje maksimalni interes deteta koje u postupku vantelesne oplodnje ima pravo na srećno odrastanje uz oba roditelja. Ovo pitanje jeste dobrim delom medicinsko, ali najvećim delom je etičko, jer treba da se koriste ćelije preminule osobe. Dešava se da zbog bolesti ljudi ćelije zamrzavaju da bi ih iskoristili kada se izleče. Samo ta osoba ima pravo da odlučuje šta će sa njima. Isto je i sa embrionima. Oba partnera moraju da daju saglasnost da se koriste. Ne postoji mogućnost da jedan bračni par to koristi za sebe. Oni treba zajedno da odlučuju o tome", istakla je ona.

Evropska praksa

Praksa u zemljama Evropske unije je različita. U nekima je dozvoljeno da se embrioni koriste nakon smrti partnera, dok druge zabranjuju. Posthumna vantelesna oplodnja (VTO) zakonom je dozvoljena u Portugalu, Belgiji, Danskoj, Češkoj, Španiji. U Francuskoj, Nemačkoj, Austriji nije dozvoljeno, ali postoje primeri sudskih presuda u korist žena.

Hajrija Mujović, naučni savetnik u Institutu društvenih nauka smatra da u konkretnom slučaju postoji pravna praznina budući da zakon nije uredio ove situacije kada je postupak u toku i dođe do smrti jednog od učesnika koji je dobrovoljno sa jasno iskazanom voljom ušao u postupak.

"Jasno je da postmortalna inseminacija po našem pravu nije dopuštena, ali ovo nije klasičan slučaj takve oplodnje. Zbog toga, treba ga pravno kvalifikovati kao postupak koji je u toku i koji treba okončati tako što će se omogućiti budućim majkama da takav postupak sprovedu u državama gde je to dopusteno. One su svakako vlasnice svojih embriona, imajući u vidu svrhu postupka oplodnje i da je takođe preminuli u taj postupak ušao s tom namerom", rekla je Mujović za Euronews Srbija.

Dodaje da bi to pravno gledano bio slučaj "pretpostavljenog pristanka pacijenta, kako je pre neočekivane smrti izjavljen".

"Dakle pitanje je medicinsko-pravno, ali ostaje na nivou svojinskog rešenja jer naše pravo, dok se ne promeni zakon, ne dopusta takav zahvat. Eventualni izuzetak bi mogao da se učini kao što sam rekla širim tumačenjem da je reč o postupku koji je u toku i koji treba sa stanovišta prava razrešiti. Čitavo rešenje treba da ide u korist pacijentkinja i da se sačuvaju embrioni. To bi bilo u duhu ispravnog razumevanja biološki potpomognutog rađanja", zaključila je ona.