Životna situacija koja je pokrenula debatu: Tijanin suprug je preminuo i od tada traje njena borba za zamrznute embrione

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

04/12/2022

17:22

Životna situacija koja je pokrenula debatu: Tijanin suprug je preminuo i od tada traje njena borba za zamrznute embrione - Copyright Privatna arhiva

veličina teksta

Aa Aa

Pre tri godine Tijani Prizrenac preminuo je suprug i od tada traje njena borba za embrione koje su zamrzli. Ne može da ih iskoristi jer Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji kaže da je za to potrebna saglasnost i supruga. U Ministarstvu zdravlja navode da važeća zakonska regulativa podrazumeva saglasnost oba partnera i da bez te saglasnosti embrioni ne mogu da pripadnu samo jednom od njih. Dodaju i da je Zakon usklađen sa evropskim regulativama.

Njen suprug bolovao je od karcinoma testisa. Operacija, zračenja, agresivne hemoterapije primao je još 2010 godine. Tada su mu lekari rekli da neće moći da se ostvari kao roditelj. Pravo iznenađenje za par stiglo je 2016. godine, kada je na jednoj od kontrola zbog bolesti Tijanin suprug uradio spermogram.

"Odmah nas je pozvao onkolog i rekao da su rezultati pokazali da ima spermatozoida, da treba proveriti njihov kvalitet i da se eventualno zamrznu zbog potomstva. Odmah smo otišli u Leskovac i 2018. godine ušli u proceduru nastanka embriona. Suprug je u tom periodu bio dobro. Standardna procedura je da embrioni idu na led dok se jajnici ne oporave. U tom periodu njemu je naglo pozlilo, smešten je na VMA i kreće borba za njegov život. Tada sam saznala i da embrione neću moći da iskoristim bez njegove saglasnosti. Bilo je kao u filmu strave i užasa, nisam znala da li pre da spasavam supruga ili embrione. Rekli su mi da embriotransfer neće biti moguć bez njegove saglasnosti. Morala sam to da mu kažem", priča Tijana za Euronews Srbija.

Dodaje da je po savetu lekara iz klinike, ali i advokata napravila sa suprugom pisano zaveštanje embriona, da joj dozvoljava da ih iskoristi u slučaju njegove smrti. On je preminuo posle 12 dana.

"U klinici su mi rekli da bez obzira na saglasnost ne mogu ništa dalje da urade jer ih zakon ograničava. Pravnici su mi rekli da je zakon nedorečen i da može različito da se tumači. Zato sam pokucala na vrata Ministarstva zdravlja, zapravo Uprave za biomedicinu i kada sam se pojavila bila sam prva sa takvim zahtevom. Nisu znali kako da postupe sa mnom, a da ne prekrše zakon. Prvo što su predložili je etička komisija i moguće psihološke procene. Dok sam pripremala dokumentaciju, krenula je korona i sve je stopirano", priča Tijana.

Navodi da je u međuvremenu razgovarala sa mnogim lekarima i da su je svi nagovarali da odustane.

Tijana nije jedina koja vodi ovu bitku, još četiri žene našle su se u istoj situaciju. Ona ističe da joj je to ulilo nadu da zajedno mogu više da urade.

"Praksa u zemljama Evropske unije je različita. U nekima je to dozvoljeno, dok druge zabranjuju. Posthumna vantelesna oplodnja (VTO) zakonom je dozvoljena u Portugalu, Belgiji, Danskoj, Češkoj, Španiji. U Francuskoj, Nemačkoj, Austriji nije dozvoljeno, ali postoje primeri sudskih presuda u korist žena. I Bugarska je ušla u proceduru izmene i dopune zakona. To ne treba da bude etičko i filozofsko pitanje, to nisu novotarije, nama je to potreba", navela je ona.

Radunović: Pokrenuti debatu o toj temi

Prof. Nebojša Radunović koji se bavi vantelesnom oplodnjom kaže da bi trebalo organizovati javnu debatu o tom pitanju u koju će da se uključe pravnici, ginekolozi, biolozi, etičari koji će da procene da li su potrebne izmene važećeg zakona.

"Ne mogu ja da znam ništa o pravnim stvarima. Zato je neophodno pokrenuti debatu o toj temi. Ako može to bolje da se reguliše, onda treba menjati", naveo je on.

A poslednje izmene Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji bile su 2017. godine. Jedan od članova Radne grupe koja je radila na zakonu bio je prof. Ivan Tulić. On kaže da je Zakon prošao javnu raspravu, išao na usaglašavanje u Evropsku komisiju gde je pozitivno ocenjen.

"Nije selo nekoliko ljudi i lomilo preko kolena, već su uključene sve struke - ginekolozi, biolozi, pravnici. Čak smo po nekim pitanjima i crkvu konsultovali. Pravnici su prelomili da u momentu vraćanja embriona mora da postoji saglasnost oba partnera. Dešavalo se da ljudi u međuvremenu razvedu, te da mora da postoji saglasnosti oba parnera koji su učestvovali u tome", rekao je Tulić za Euronews Srbija.

Vlačić: Važan interes deteta

Direktorka Uprave za Biomedicinu pri Ministarstvu zdravlja Aleksandra Vlačić kaže da je Zakon o biomedinicinski potpomognutoj oplodnji usklađen sa zakonskim direktivama EU, a da posthumnu upotrebu embriona regulišu nacionalna zakondavstva. Ona je navela da najveći broj zemalja EU ima striktnu zabranu posthumne upotrebe embriona.

"U načelima naših zakona stoji da se gleda da se poštuje maksimalni interes deteta koje u postupku vantelesne oplodnje ima pravo na srećno odrastanje uz oba roditelja. Ovo pitanje jeste dobrim delom medicinsko, ali najvećim delom je bioetičko, jer treba da se koriste ćelije preminule osobe. Dešava se da zbog bolesti ljudi ćelije zamrzavaju da bi ih iskoristili kada se izleče. Samo ta osoba ima pravo da odlučuje šta će sa njima. Isto je i sa embrionima. Oba para moraju da daju saglasnost da se koriste. Ne postoji mogućnost da jedan bračni par to koristi za sebe. Oni treba zajedno da odlučuju o tome", istakla je ona.

I ona napominje da je Zakon bio dve godine na javnoj raspravi, da je u njegovu izradu bio uključen veliki broj stručnjaka iz oblasti etike, bioetike, prava, medicine, ginekologije, zatim embriolozi, genetičari.

"I nije to samo regulisano ovim zakonom. Po važećem porodičnom zakonu dete iz braka ima pravo na očevo prezime i nasledstvo samo ako se rodi 300 dana posle njegove smrti. Šta sa detetom koje se rodi dve, tri godine posle smrti oca, ono po važećem zakonu ne može da bude njegovo dete... Moralo bi da se menja mnogo zakona", navela je ona.

Primer Tijane Prizrenac pokrenuo je polemike u javnosti, zašto se ženama uskraćuje pravo na embrione kada suprug premine, a istovremeno se uvozi reproduktivni materijal iz inostranstva. Upućeni kažu da je to "drugi par rukava" i da su tu zakonom jasno preciziran uslovi kako se primenjuje.

Vantelesna oplodnja reproduktivnim ćelijama koje u Srbiju stižu iz uvoza počeće u decembru. Država će sve troškove preuzeti na sebe, iako je prvobitno bilo zamišljeno da omogući samo uvoz, a da parovi sami plaćaju reproduktivni materijal. Međutim, odlučeno je da sve troškove snosi Republički fond za zdravstveno osiguranje.

I pored svega, Tijana Prizrenac ne odustaje od svoje borbe.

"Advokati nam savetuju da treba ući u sudski postupak jer je zakon neodređen, neki članovi se mogu tumačiti kao da dozvoljava, neki da ne dozvoljava. Klinika embrione čuva pet godina, meni je ostalo još dve godine. Jedna opcija je da se pokrene sudski postupak, a znamo koliko to može da traje, druga je da se menja zakon. Odlučila sam se da pokušamo da promenimo zakon", navela je Tijana.