Čak 81 odsto studenata želi da se vrati u Srbiju iz inostranstva: Naveli glavne razloge, znaju za koliku platu bi radili

Komentari

Autor: Euronews Srbija

07/03/2024

16:24

Čak 81 odsto studenata želi da se vrati u Srbiju iz inostranstva: Naveli glavne razloge, znaju za koliku platu bi radili - Copyright Tanjug/Vladimir Sporčić

veličina teksta

Aa Aa

U moru sumornih istraživanja i vesti da Srbiju napušta sve više mladih, pojavilo se i jedno novo koje daje tračak nade da nekih pomaka u stavovima studenata ima i da je dosta njih spremno da se nakon završenih studija vrati u maticu. Naime, novo istraživanje pokazuje da četiri petine onih koji se školuje u inostranstvu, želi da se vrati u Srbiju, a polovina je čak izjavila da bi se vratili u periodu od 25. do 35. godine starosti. Imaju i tačnu cifru u glavi, odnosno kako su naveli ispitanici, vratili bi se da rade za platu od najmanje 1.400 evra, odnosno iznad 166.000 dinara.

"Startuj Infostud" i Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI) uz podršku Ministarstva turizma i omladine Republike Srbije sproveli su istraživanje o stavovima studenata koji trenutno pohađaju školovanje van granica zemlje, a u anketi je učestvovalo više od 1.100 ispitanika i čak 81 odsto njih je izrazilo želju da se vrati nakon studija.

"Ovaj podatak ukazuje na snažan emotivni i porodični faktor koji igra ulogu u njihovoj odluci o povratku. Čak 70 odsto ispitanika ističe porodične razloge kao ključni motiv za povratak, dok 23 odsto njih naglašava da je jedan od faktora koji utiče na odluku o povratku jeste zapošljavanje u svojoj zemlji", navodi se u istraživanju, prenosi sajt Startuj Infostud.

Zanimljivo je i da je sedam odsto ispitanika naveo razloge poput obrazovanja, patriotizma, tradicije itd.

Kao glavni razlog zbog kojeg žele da se vrate, ispitanici su naveli da je to iz porodičnih razloga. Kako se dalje dodaje, faktori koji još utiču na odluku o povratku su vladavina prava i institucije, i ocenjeni su prosečnom ocenom od strane ispitanika kao najbitniji sa 4.68. Na drugom mestu su, visina plate i ekonomski uslovi slede sa prosečnom ocenom 3.48.

Istraživanje je pokazalo i da više od polovine studenata koji planiraju da se vrate kažu da će to biti na početku karijere, između 25. i 35. godina života. Pored toga, 11 odsto njih je reklo da bi se vratilo odmah nakon završetka studija.

Kada je reč o vrsti studija koje pohađaju srpski studenti u inostranstvu, čak 57 odsto njih upisano je na osnovne studije, dok je 27 odsto ispitanika na masteru, a 16 odsto na doktorskim i specijalističkim studijama.

Naveli i koja je to minimalna plata

Deo istraživanja bavio se naravno i visinom zarade, te su studenti odgovarali i koja je to najmanja plata za koju bi odlučili da se nakon završenih studija vrate u Srbiju. Tri petine studenata, kada je reč o minimalnoj plati koja bi bila prihvatljiva za rad u Srbiji, navelo je da bi radili za do dve prosečne plate (do 166.000 din). Svaki peti ispitanik naveo je da ne bi prihvatilo platu manju od tri prosečne zarade (do 249.000 din).

Zanimljivo je napomenuti da 16 odsto studenata očekuje platu iznad tri prosečne zarade (više od 250.000 din), dok bi samo šest odsto ispitanika radilo za prosečnu platu (83.000 din).

Inače, prema podacima sajta Startuj Infostud, najtraženija zanimanja u protekloj godini bila su: trgovina i prodaja, IT, mašinstvo, administracija i magacin.

Dijaspora kroz doznake šalje u Srbiju oko osam odsto BDP-a

Inače, više od 350.000 građana napustilo je Srbiju u proteklih 10 godina. Najviše ih je otišlo u Nemačku, a tu su i Austrija, Slovačka i Francuska. Ono što je interesantno, građani naše zemlje odlaze i u bivše jugoslovenske republike, a sada članice Evropske unije - Hrvatsku i Sloveniju, a neretko se odlučuju i za susednu Mađarsku.

Nedavno je za Euronews Srbija Ivan Ostojić, stručnjak za ekonomiju, tehnologiju i inovacije rekao da Srbija zapravo godišnje izgubi 26,2 milijarde dolara zbog odliva mozgova. Tu su uračunati troškovi njihovog školovanja i izgubljena proizvodnja ljudi koji su otišli i kada se od toga oduzmu doznake. On je za Euronews Srbija rekao da su do te cifre došli ukrštanjem različitih podataka i oslanjajući se na razne evropske studije.

"Mi znamo da dijaspora šalje kroz doznake u Srbiju oko osam odsto BDP-a koji ostvare u inostranstvu. Na osnovu toga smo procenili koliko oni ostvare BDP-a u toj zemlji. Srbija nije produktivna kao te zemlje, te smo to morali da umanjimo. Iskoristili smo i faktor da oni imaju duplo veću produktoivnost, duplo više BDP-a naprave u zemlju u koju su emigrirali", objašnio je tada za Euronews Srbija Ostojić.