Društvo

Podstanarski život u Srbiji: "Stan teško pronaći, potpisali smo ugovor da mogu SMS porukom da nam daju otkaz"

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

23/02/2024

-

19:07

Podstanarski život u Srbiji: "Stan teško pronaći, potpisali smo ugovor da mogu SMS porukom da nam daju otkaz"
Potpisivanje ugovora - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Poslednji popis stanovništva pokazao je da u Srbiji ima 170.000 osoba koje žive kao podstanari. Zapravo brojka je mnogo veća, ako se zna da 156.000 njih živi u nekretninama svojih rođaka. Najteži je podstanarski život u Beogradu, gde su kirije poslednjih godina "otišle u nebesa", a dešava se da bukvalno preko noći dobiju otkaz i moraju da se isele.

Upućeni kažu da postoji i druga strana medalje i da nije lako ni stanodavcima, jer se dešava da iz zakupci ostave ruinirane stanove, neplaćene račune. Problem je što ta oblast u Srbiji nije dobro uređena, što nema jasnih pravila. Najbolje zaštita i za jedne i za druge je potpisivanje ugovora o stanovanju, ali ni to nije garant da neće doći do nepredviđenih situacija. 

U Zapadnoj Evropi situacija je potpuno drugačija. Prema poslednjim podacima Eurostata u Nemačkoj i Švajcarskoj čak polovina stanovništva rentira stanove, nemaju svoje nekretnine. Sistem je napravljen tako da štiti prava podstanara.

Međutim, ne teku "med i mleko" podstanarima u celoj Evropi. Nedavno je objavljen podatak da je u Mančesteru povećan broj beskućnika zbog zakonske odredbe koja omogućava stanodavcima da isele stanara uz dva meseca otkaznog roka, bez navođenja razloga. Ukoliko se ne isele u tom roku na vrata im zakucaju sudski izvršitelji. Međutim, vlada je već preduzela korako kako bi se promenio zakon i zaštitili podstanari.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku najviše podstanara živi u Beogradu - 63.038, zatim u Vojvodini – 53.137, a najmanje Južnoj i Istočnoj Srbiji gde je svega 22.297 pod kirijom. Gledajući po oblastima, najmanje je stanova izdato u Pirotskoj oblasti – 1.126.

Muke podstanarskog života

Muke podstanarskog života u Beogradu najbolje zna M.S., koja je nedavno bila prinuđena da se iseli iz stana u kom je dugo živela i pronađe drugi smeštaj. Trudna, sa budućim suprugom obilazila je stanove u Žarkovu, na Banovom brdu i ostala zatečena cenama koje su stanodavci tražili. Ono što se pre tri, četiri godine izdavalo za 250 evra, sada je koštalo 400, 500 evra.

profimedia

 

"Presrećna sam bila kada smo stan od 53 kvadrata na Novom Beogradu našli za 450 evra. Za naša primanja to je previše, ali ako se uporedi sa ostalim stanovima koje smo videli za nas je to bio pun pogodak. Stanodavac je tražio da potpišemo ugovor na godinu dana, na šta smo mi pristali", priča M.S. za Euronews Srbija.

A skoro sve klauzule ugovora išle su u korist stanodavca, ali ona kaže da o tome nisu previše razmišljali. Bilo im je važno samo da se usele. Jedna od kaluzuila kaže da zakupodavac ima pravo da samostalno povećava iznos mesečne zakupnine za vreme trajanja ugovora, ukoliko se povećaju cene na tržištu nekretnina.

Naravno, morali su da daju i depozit koji je bio u visini dve kirije- 900 evra. Da se usele u stan morali su daju 1.350 evra. Otkazni rok je mesec dana, a u ugovoru je precizirano da se daje isključivo pisanim putem - preporučena pošta, SMS poruka, mejlom. Ukoliko zakupac ne ispoštuje otkazni rok, zakupodavac ima pravo da zadrži kompletan iznos depozita.

"Nama je bilo važno da se što pre uselimo, zbog moje trudnoće. Kada se detaljno pročita ugovor vidi se da ni jedna odredba ne štiti prava zakupca. U stanu smo nekoliko meseci i do sada nije bilo nepredviđenih situacija. Videćemo kako će biti dalje", priča M.S.

Opšte odredbe Ugovora o zakupu, koji potpisuju stanodavac i podstanar regulisane su Zakonom o obligacionim odnosima, a posebne odredbe se nalaze u Zakonu o stanovanju.

Kirije u centru Beograda

Kirije su u Beogradu u poslednjih pet godina povećane za oko 40 odsto. Prema podacima sajta za nekretnine 4zida u 2019. godini prosečna cena za izdavanje garsonjere bila je 250 evra,  a jednosoban stan se izdavao za oko 300 evra. Krajem prošle godine garsonjere su se izdavale za oko 400 evra,  jednosobni stanovi za 500 evra a za dvosobne je mesečno moralo da se izdvoji 1.260 evra.

profimedia

 

"Trenutno prosečno oglašena cena na nivou Beograda za garsonjeru je 290 evra, za jednosoban 380 evra a za dvosoban 700 evra. Cene variraju u odnosu na lokaciju i kvadraturu a trenutno najskuplje oglašen stan u Beogradu na sajtu 4zida je na Savskom vencu - 9.500 evra mesečno i u pitanju je petosoban namešten stan sa garažom", kaže za Euronews Srbija Aleksandra Mihajlović PR menadžer 4zida.

Iako se prema poslednjem popisu stanovništva, oko 170.000 građana Srbije izjasnilo da su podstanari, prema podacima Poreske uprave porez za izdavanje stanova plaća tek nešto više od 2.000 vlasnika rentiranih objekata.

Svi vlasnici stanova koji ih izdaju po zakonu bi morali da plaćaju porez na prihod od nepokretnosti, u iznosu od 20 odsto na ukupnu cenu zakupnine. Međutim, malo ko se pridržava slova zakona.

Međutim, postoji i druga strana medalje gde podstanari ruiniraju stanove, ne plaćaju račune, a ima i primera da ne plaćaju kiriju i ne žele da se isele. Nedavno su mediji pisali o slučaju porodice Dukanac koja je izdala stan 2016. godine, potpisali su ugovor, overili kod notara, platili porez, ali je podstanar promenio bravu tako da ne mogu da uđu u svoj stan. 

Uradili su sve po slovu zakona, zakonskim putem, po protokolu su raskinuli ugovor sa njim, ali su lišeni vlasničkog prava. Jedina opcija je da pokrenu parnični postupak, ali poznato je da postupci pred sudom mogu da traju tri do pet godina.

Komentari (0)

Srbija