"Cene padaju, ali neće biti kao pre Rusa": Duple kirije bi najzad mogle u istoriju, ali šta zapravo čeka podstanare

Plaćanje kirije, ali i pronalazak stana u Beogradu u proteklom periodu bio je posebno izazovan, naročito za mnoge studente iz unutrašnjosti i njihove porodice. Razlog za to je što su cene izdavanja stanova u prestonici, nakon naleta Rusa i Ukrajinaca u našu zemlju naglo skočile, jer je većina stanovaca procenila da na mesečnom nivou može duplo da zaradi tako što stanove izda strancima.

Agenti za nekretnine kažu za Euronews Srbija da su cene izdavanja stanova u prestonici počele polako da padaju i da se sada prosečna cena stanova, površine od 30 do 50 kvadrata, kreće od 300 do 500 evra. Oni su ukazali i na nekoliko faktora koji su uticali pad cena: tržište je u decembru dostiglo svoj pik pa je pad očekivan, a cene su zbog naleta Rusa i Ukrajinaca tokom protekle godine postele neralane, dok sada ni oni više ne žele da "papreno" plaćaju stanove. Agenti, međutim, dodaju i da je ponuda sada znatno veća od potražnje - obično se na dnevnom nivou na nekoliko stanova javi jedan zainteresovan klijent.  Ipak, ističu, da je zbog inflacije i aktuenih poskupljenja gotovo nemoguće da se cene vrate na onaj nivo od pre godinu dana.

Prema rečima Uroša Jovanovića iz agencije "Art nekretnine", pad cena kirija počeo je u proteklih mesec dana. On navodi da je tako nešto i bilo očekivano, jer su, kaže, cene bile previsoke.

"Poslednjh mesec dana je došlo do stabilizacije tržišta i to ako se uporedi sa onim kako je bilo krajem godine i to vezano za onaj poslednji talas Rusa koji su došli. Cene se polako vraćaju u normalu, ali to ne znači povratak na stanje od pre godinu dana, već na nešto što je između onoga što je bilo u ovom poslednjem talasu i tih cena. Po nekoj mojoj proceni, taj pad u zakupu ide od 15 do 20 odsto. Ne možemo tačno da procenimo jer su inače cene zakupa dosta fleksibilnije od cena prodaje nekretnina", kaže Jovanović.

On objašnajva da se vlasnici koji reše da svoje nekretnine izdaju mnogo brže i lakše odluče da spuste cenu od onih koji ih prodaju.

profimedia

"Cene za izdavanje su fleksibilnije jer vlasnici ne žele da im stan bude prazan i stvara dodatne troškove kao što je režija. Oni zapravo žele da ga izdaju što pre. Ukoliko prođe mesec ili dva i oni ga ne izdaju počnu da razmišljaju da snize cenu", dodaje.

I agentica za nekretnine Katarina Lazarević potvrđuje za Euronews Srbija da su cene počele da padaju. 

"Jako je velika ponuda, a malo interesovanja. Mi dobijamo na dnevnom nivou više stanova u ponudi, a pojavi se jedan koji je zainteresovan. Mislim da će cene još da padaju, ali neće biti onako kako je bilo pre Rusa. Stanodavci sami koriguju cene, jer shvataju da ne mogu da dobiju ono što su mislili da mogu da dobiju. Na primer, imamo dva stana na Vračaru u Smiljanićevoj i Mačvanskoj ulici. Prvi je 60 kvadrata i vlasnik traži 500 evra, ali sada razmišlja da spusti na 420. Ranije se takav stan izdavao za oko 800 evra. Drugi je stan oko 70 kvadrata i trenutna njegova cena je 700 evra. Ni mali stanovi više ne mogu da guraju cenu do 500 evra, već idu na 300 ili 400 evra", objasnila je ona.

Kako je bilo ranije?

Koliko su cene stanova prošle godine bile nerelane kao primer Jovanović navodi izdvanje nekretnine u naselju Altina.

"Jedan od vlasnika stana u Altini nam je rekao da je njegov komšija prošle godine stan od 80 kvadrata izdao trojici Rusa za 1.500 evra. Reč je o trojici momaka koji mogu da rade od kuće i kojima su bile potrebne zasebne sobe, a tolika kvadratura je mogla to da im priušti. Međutim, sada se to menja. Rusi sada izlaze iz stanova i traže one dostupnije. Veliki broj njih je zaključivao ugovore na godinu dana. Neki su imali i takve da ukoliko izađu ranije mora da plate penale. Sada ti ugovori ističu polako, pa očekujem da će oni sada takođe da traže jeftinije stanove", objašnjava Jovanović.

Kako kaže, u početku je situacija bila takva da Rusi nisu pravili problem ni oko cene, ni oko lokacije.

"Mi smo na primer imali zahteve od ljudi iz Moskve da im pronađemo stan koji je 45 minuta udaljen od centra. Iz njihove perspektive to nije prevelika udaljenost. Tako su počeli da dolaze i na naše periferije, pa je tada cena i tih stanova tada rasla. Sada se to polako menja", rekao je.

Lazarević navodi da su mnogi Rusi i otišli iz Srbije, ali i to da oni koji su rešili da ostanu ne žele više da plaćaju visoke cene. 

"Mnogi Rusi su otišli poslednjih meseci iz skupih stanova ili su tražili korigovanje cene. Novog priliva stranaca na takav način kod nas više nema. Tržište nekretnina se utišalo. Kod zakupa više klijenti neće da plate cene koje su navedene. Ostali su naši ljudi. Mnogi su kupili stanove na kredit kako bi ih izdavali i nemaju mnogo izbora. Moramo da se prilagodimao okolnostima u kojima živimo", rekla je ona.

Razmatrano kontrolisanje cene zakupa?

Inače, visoke cene iznajmljivanja stanova u Srbiji, a posebno u Beogradu, mnoge je navelo da razmišljaju o kontrolisanoj zakupnini, koja postoji u nekim evropskim gradovima, poput Beča.
Direktor za procene u kompaniji za promet nekretina CBRE Nebojša Nešovanović rekao je ranije za Euronews Srbija da visoka cena rente postaje socijalno pitanje i da ono može da ugrozi najsiromašnije građane bez krova nad glavom.

"Stanove zakupljuju studenti i ljudi koji nisu u stanju da ih kupe i to se sada pretvara u socijalno pitanje. Ljudi koji su u državnoj službi, koji zarađuju skromnije ne mogu sebi da priušte stan. Do sada su ga zakupljivali i mogli su da plaćaju rentu, ali šta ćemo u Beogradu ako Rusi diktiraju cene koje lokalni policajac ili učiteljica ne mogu da plate? Taj socijalni problem postoji u nekim metropolama, poput Londona, gde neki stranci diktiraju rente i cene, i gde stanovništvo koje radi manje plaćene poslove ne može da priušti ni da kupi, ni da zakupi stan", smatra Nešovanović.

Profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu i jedan od kreatora predloga zakona Svetislav Kostić istakao je da predlog predviđa maksimalni iznos zakupa koji bi se određivao prema posebnoj formuli i koji bi zavisio od prosečne plate, lokacije, energetske efikasnosti i stanja nekretnine koja se izdaje. On objašnjava da najviši mesečni iznos zakupa jednog kvadrata ne bi smeo da bude iznad jedan odsto prosečne mesečne neto zarade.

profimedia

"Najveća mesečna zakupnina ne bi smela da bude veća od 750 dinara po metru kvadratnom. Tako dobijate najveću mesečnu zakupninu stana od 55 kvadratnih metara, koja bi bila oko 350 evra. Ovaj maksimalni iznos zakupnine se dalje množi sa tri koeficijenta i to lokacijski, koeficijent kvaliteta stana i energetske efikasnosti i njihova primena može da dodatno smanji iznos zakupnine. Za stan od 55 kvadrata na Zvezdari u Beogradu, u zgradi zidanoj 90-tih godina prošlog veka maksimalna zakupnina bi iznosila oko 240 evra mesečno", rekao je za profesor Kostić.

On napominje da bi, prema ovom predlogu, pravilo o kontrolisanoj zakupnini važilo za sve stanove koji se iznajmljuju za stanovanje, a ne za poslovni prostor i ugostiteljske objekte, s tim da bi od njegove primene bili izuzeti novi stanovi koji su izgrađeni u poslednjih sedam godina.

Beč najbolji primer iz Evrope

Profesor Kostić napominje da je uvođenje kontrolisanih zakupnina veoma široko rasprostranjeno u Evropi, ali podseća da postoji u SAD i Kanadi. Kao jedan od najboljih navodi primer koji u Austriji postoji od 1922. godine. 

"Prilikom predviđanja naših mera mi smo razmatrali i različite stepene razvoja naših društava.  Grad Beč danas u svom vlasništvu poseduje 220.000 stanova u kojima pod izuzetno povlašćenim zakupninama živi svaki četvrti Bečlija. Pa i pored toga u Austriji se kontrolišu zakupnine stanova u privatnom vlasništvu i to kako direktno, tako i indirektno snagom položaja na tržištu. Naravno, dok grad Beč nije stekao ovih 220.000 stanova pravila o kontrolisanoj zakupnini su bila stroža", navodi Kostić.  

On tvrdi da su ove mere u potpunosti u skladu sa Ustavom Srbije, a napominje i da postoji odluka Evropskog suda pravde iz 1989. godine koji je u sporu između zakupaca i države Austrije doneo odluku da država može da štiti širi interes ograničenjem cene zakupa. Profesor smatra da je ovakav propis neophodan u akutnom stanju u kome se oblast stanovanja u Srbiji danas nalazi.