Slučaj trovanja dece u beogradskom klubu: Kako se sankcionišu oni koji prodaju alkoholna pića maloletnicima?

Alkohol je dostupan svima, a to znači i maloletnicima i pored činjenice da im na tom putu stoje dva ograničenja - Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o javnom redu i miru. Podaci Instituta Batut takođe ovo potvrđuju i kažu da svaki drugi maloletnik prvi put proba alkohol u proseku sa 13 godina, a svaki 10. ga pije jednom mesečno.

Da deca lako dolaze do alkohola, potvrđuje i vest od prošle nedelje kada je dvanaestoro dece završilo na detoksikaciji na VMA nakon što su se na jednoj žurci otvrovali njime. Kako je tada saopštio doktor Hitne pomoći VMA Ivan Leković, lekari su tokom noći primili 26 osoba od kojih su 12 bila deca mlađa od 15 godina. Kod nekih je tada, prema njegovim rečima, utvrđeno da su u krivi imali čak 2,8 promila alkohola.

Tanjug/Zoran Žestić

Mediji su tada preneli, da je do trovanja došlo u jednom beogradskom klubu. Međutim, iz uprave ovog kluba su se oglasili istog dana na svom Instagram profilu gde su naveli da oni nemaju veze sa događajem i da su prostorije te večeri bile izdate za privatnu proslavu.

Zbog brojnih navoda u medijima, odmah se oglasilo i Više javno tužilaštvo. Oni su svom saopštenju naveli da je glavni javni tužilac Nenad Stefanović naložio da se u vezi sa ovim slučajem formira predmet, kako bi nakon istrage bila doneta odluka o kvalifikaciji krivičnog dela i procesuiranju učinilaca.

Iz tužilaštva se ovim povodm više nisu oglašavali, ali šest dana nakon incidenta, ministarka zdravlja Danica Grujičić je izjvaila za TV Blic da su se mladi te večeri otrovali etanolom, kao i da kod njih nije utvrđeno prisustvo nikakvih psihoaktivnih suspstanci, već je, kako je objasnila, reč samo o teškom trovanju alkoholom.

"Lično smatram odgovornim organizatora. Morali su na ulazu da provere lične karte. Da li se to radi, koliko se poštuje, kako napraviti kontrolu, to prelazi nadležnosti Ministarstva zdravlja", istakla je tada Grujičić.

S tim u vezi otvara se i pitanje - ko sve u lancu odgovornosti nije poštovao zakon, koje su posledice i kakve su kazne zbog toga što je neko dao alhkohol deci?

Šta kažu zakoni?

Maloletnici po zakonu ne samo da ne mogu da kupe alkohol, već ni da uđu u klub, a kamoli da ga zakupe za zabavu. Sa druge strane, u poslednjih nekoliko godina nema potvrde o izrečenoj kazni za nezakonitu prodaju alkohola maloletnicima koja je zabranjena Zakonom o zaštiti potrošača, piše RTS. 

Kako su za Euronews Srbija objasnili iz Mnistarstva turizma, nepravilnosti mogu da se utvrde jedino kada je inspekcija na terenu i kada inspektor sam uoči da nešto nije po protokolu.

"Ukoliko inspektor na terenu uoči nepravilnost, on je onda u obavezi da priđe ugostitelju i da proveri da li je on imao uvid u lična dokumenta osobe koja je kod njega poručila alkoholno piće i da li je siguran da je osoba punoletna. Ukoliko se utvrde nepravilnosti, odnosno da je ugostitelj maloletniku dao alkohol, inpsektor je u obavezi da napiše dva prekršajna naloga. Prvi ide pravnom i odgovornom licu gde je novčana kazna fiksna i iznosi 150.000 dinara. Drugi nalog se odnosi na odgovorno lice koje je zaposleno kod pravnog lica i ono plaća dodatnih 8.000 dinara", objasnili su iz Ministarstva. 

Advokat Milan Popović kaže za Euronews Srbija da je, pored Ministarstva turizma i omladine za ovo nadležno i Ministarstvo trgovine koje ima ingrencije da konotroliše prodaju alkohola. 

"Zakon o zaštiti potrošača se odnosi na posebnu zaštitu maloletnika i podrazumeva samo prodaju. Sa druge strane, Zakon o javnom redu i miru ide korak dalje pa se pored prodaje odnosi i na usluživanje i poklanjanje pića maloletnicima. U njemu se takođe i starosna granica smanjuje sa 18 na 16 godina. Zbog toga su kod ovog zakona i teže kazne. Naravno, opet je u pitanju novčana kazna, ali je ovde se ona za pravna lica kreće od 200.000 do 500.000 dinara, za preduzetnika do 200.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu do 100.000 dinara. Pored ovoga zakon propisuje i zaštitne mere u smislu zabrane obavljanja delatnosti", objasnio je on.

Na pitanje ko sve može da legitimiše maloletnike, i da li je to isključivo posao policije, Popović kaže da Zakon o zaštiti potrošača daje ingerencije i ugostitelju.

"Ovah zakon propisuje da je prodavac u mogućnosti da ukoliko posumnja u godine potrošača ima pravo da zatraži ličnu dokumentaciju na uvid kako bi utvrdio njegove godine. Ukolko potrošač odbije da da, onda on ima pravo da odbije da mu proda alkohono piće", rekao je.

Uticaj alkohola na maloletnike

Doktori računaju da je 14 čašica rakije jedanko 2,8 promila alkohola u krvi – baš toliko je pronađeno kod neke dece, među dvanaestoro hospitalizovanih na VMA. 

Diana Raketić, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti kaže da posledice ove količine mogu da budu ozbiljne.

"To je životno ugrožavajuće, u tom stanju je neko somnolentan, ulazi u komu, svi refleksi koji postoje, koji nas održavaju u životu su umrtvljeni", pojašnjava dr Raketić za RTS.
Ona smatra da ne postoji bezbedna količina alkohola kada je u pitanju mozak mladih, te je važna nulta tolerancija do 18 godine. 

Unsplash/John Cafazza

Dr Ivica Mladenović iz Klinike za bolesti zavisnosti smatra da treba prvo roditelji da reaguju. Kao porodični terapeut kaže da je na strani roditelja, međutim dodaje i oni moraju da znaju svoje odgovornosti, kao i sama 

"Problem je komunikacija, problem je paralelna veza, nešto šta govore roditelji, šta je princip realnosti i nešto šta nudi sistem, kroz kanale elektronskih medija, internet, društvene mreže koji pogobno utiču na mlade ljude i najviše i dalje je identifikacija sa vršnjačkom grupom. To znači sa mladim ljudima koji su to već uradili", objasnio je dr Mladenović za RTS.