Mladi u Evropi navučeni na "gas smejavac", a posledice uopšte nisu za smeh: U Srbiji nije na listi zabranjenih supstanci

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

16/02/2024

16:30

Mladi u Evropi navučeni na "gas smejavac", a posledice uopšte nisu za smeh: U Srbiji nije na listi zabranjenih supstanci - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Azot-oksid ili "gas smejavac" sve je popularnija "zabava" među mladima u Zapadnoj Evropi.

To je gas koji se koristi u medicini i stomatologiji za ublažavanje bolova, ali je njegova zloupotreba opasna. Izaziva zavisnost i brojne zdravstvene probleme. Koliko je zloupotreba masovna, govori i to što je nedavno jedan fudbaler Premijer lige upućen na odvikavanje i rehabilitaciju.

Lekari u Srbiji kažu da se, verovatno, zloupotrebljava i kod nas, ali da ne postoji evidencija o tome, jer azot-oksid nije na listi nedozvoljenih supstanci

U Velikoj Britaniji zavladala je potpuna pomama među mladima za "gasom smejavcem", posebno nakon korone. Država je morala da reaguje, te su ga od 8. novembra 2023. godine stavili na listu C psihioaktivnih supstanci koje su zabranjene i zbog čijeg posedovanja može da se odgovara pred zakonom.

Britanski medji prenose da oko pola miliona ljudi u toj zemlji redovno koristi "gas smejavac", a zabeleženi su i smrtni slučajevi. U toj zemlji se čak organizuju posebne žurke gde se ovaj gas konzumira.

Njegova masovna zloupotreba je počela jer je lako dostupan i jeftin. Prodaje se u metalnim kanisterima, odakle se gas udiše ili se pune baloni i tako konzumira. Društvene mreže su preplavljene snimcima sa takvih žurki.

U Srbiji se o problemu ne govori

Ono što zabrinjava je činjenica da se u Srbiji o ovom problemu ne govori mnogo, niti se na njega obraća posebna pažnja. A zloupotreba azot-oksida može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme. Ima ga u slobodnoj prodaji u hipermarketima, jer nije na listi nedozvoljenih supstanci. Prodaje se u patronama, za bocu za šlag. Kutija od 24 patrone, košta oko 1.300 dinara.

Neurolog dr Gorica Đokić kaže da se zloupotreba azot-oksida verovatno dešava i u Srbiji, ali da o tome ne postoji evidencija, jer je gas u slobodnoj prodaji, odnosno nije na listi nedozvoljenih supstanci.

"Postoje brojni klipovi na društvenim mrežama gde mladi koriste balone koji su napunjeni tim gasom. Verovatno ima zloupotreba i kod nas, ali se ne prijavljuje jer nije registrovano kao nedozvoljena supstanca, već je u slobodnoj upotrebi. Ali nije to jedino, svašta ljudi danas koriste- udišu i metan, benzin, lepak. U svemu traže neku psihoaktivnu supstancu. Tako je i sa ovim gasom", kaže Đokić za Euronews Srbija.

Azot-oksid se u celom svetu koristi kao blago sedativno sredstvo u stomatologiji, ali ga koriste i lekari u porođajnim salama. U ograničenim količinama i kontrolisanim uslovima brzo opušta pacijenta i ublažava bol. "Gas smejavac" se koristi i u porodilištu u Nišu. Uveden je kao standardna usluga, a primenjuje se samo ako trudnica potpiše saglasnost da ga želi.

Poslednjih nekoliko godina on se masovno zloupotrebljava kao rekreativna droga u SAD, Australiji, Zapadnoj Evropi. Izaziva euforiju i smeh koji traje nekoliko minuta, a zloupotreba u većim količinama može da ostavi brojne posledice na zdravlje.

Posledice po zdravlje

Predsednik Toksikološkog društva Srbije prof. Petar Bulat kaže da je veoma zabrinut, da ogroman broj ljudi u svetu zloupotrebljava azot-oksid, a da to dovodi do ozbiljnih zdravstvenih posledica.

"To je definitivno psihoaktivna supstanca, ali u Pravilniku o utvrđivanju spiska psihoaktivnih, kontrolisanih supstanci nema ga na listi. Broj ljudi koji ga koriste (zloupotrebljavaju) u svetu je enorman. Podaci u pojedinoim zemljama idu do 38 odsto, što je prosto neverovatno", kaže prof. Bulat za Euronews Srbija.

Dodaje da je opravdana primena gasa u medicini (kontrolisanim uslovima, određenoj dozi), ali da je problem zloupotreba koja je rastuća u zemljama u razvoju. O tome se nedovoljno vodi računa.

Previše "gasa smejavca" može dovesti do neuroloških ispada, ali i anksioznosti.

"Dokazano je da azor-oksid ima antagonizam sa vitaminom B12, pa se onda pojavljuje specifičan oblik anemije koji je karakterističan za deficit vitamina B12. Javljaju se neurološki ispadi, trnjenje u rukama i stopalima. Javlja se gubitak memorije, problemi sa depresijom. Razvija se i psihička zavisnost", pojašnjava Bulat.

Podseća da su prve zloupotrebe ovog gasa počele davno, ali da je sve poprimilo ogromne razmere poslednjih nekoliko godina.

Kako je prošle godine objavio BBC, pozivajući se na vladin izveštaj, između 2001. i 2020. godine bilo je 56 registrovanih smrtnih slučajeva u Engleskoj i Velsu koji su uključivali azot-oksid - od kojih 45 od 2010. godine. Međutim, ta cifra uključuje smrtne slučajeve koji su se dogodili u medicinskim ustanovama, tako da se ne mogu svi pripisati zloupotrebi.

Od korone naovamo povećan je broj zavisnika, samim tim i smrtnih ishoda, ali zvanični podaci još nisu objavljeni.