Naučni skup vratio rodno osetljiv jezik u fokus javnosti, ali i pitanje koju ulogu SPC ima u svemu tome

Naučni skup pod nazivom "Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti" u organizaciji Srpske pravoslavne crkve i Matice srpske održan je ranije ove nedelje u Narodnoj biblioteci. Skupu su prisustvovali lingvisti, pravnici, ali i predstavnici SPC, Matice srpske i Vlade Srbije - ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović i Tomislav Žigmanov, ministar za manjinska prava.

Patrijarh Srpski Porfirije je izjavio da je rodno senzitivan jezik, ovako kako je uređen zakonom "ekstremno nasilje". On je na početku godine rekao za list "Politika" da je reč o "najradikalnijoj reformi srpskog jezika od Vuka do danas" i da je organizacija srpskog jezika "jezički masakr".

Patrijarh je na skupu poručio da srpska kultura "ne treba da cepa društvo" i pravi nesporazume u društvu tako da pojedinac izgubi orijentir u prostoru i vremenu, a da Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kako je ocenio, ima potencijal da to učini.

On je takođe komentarisao i u širem smislu zakone, odnosno kakve posledice mogu da ostave, pa rekao da će biti zakonski afirmisana mogućnost da, na primer, adolescenti menjaju pol hormonima ili hirurški, kao i da se uvodi zakonska obaveza da u svim oblastima i zanimanjima, bez obzira na specifičnosti, težinu i slično, radi jednak broj muškaraca i žena i da on ni na koji način neće olakšati ženama.

Lingvistkinja Marija Mandić kaže nije dobro da se naučni skupovi organizuju zajedno sa crkvom i sveštenstvom, osim ako se ne tiču tema isključivo te institucije.

Kada govorimo o rodno osetljivom jeziku, nekadašnja poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Nevena Petrović kaže da taj jezik nije ni protiv čega što ljudi doživljavaju kao važne porodične vrednosti, da je to jezik rodne ravnopravnosti koji treba da učini vidljivijim žene koje čine 54 odsto stanovništva i da je reč, dakle, samo o gramatičkom rodu.

Sve u svemu, rodno osetljiv jezik jeste jezik koji promoviše ravnopravnost, pa i prema zakonu. Za organe vlasti koji ga ne budu poštovali slede kazne od pet do 150 hiljada dinara, a za političke organizacije, medije i poslodavce od 50 hiljada dinara do dva miliona dinara.

"Tema koja nije u domenu SPC"

Ipak, više od rodno senzitivnog jezika, pričalo se o ulozi SPC u ovoj temi - zašto uopšte organizuje naučni skup i zašto se bavi temom rodno osetljivog jezika?

"Crkva može da se bavi temom kojom hoće, mada ja lično smatram da ovo nije u domenu interesa SPC, ni drugih crkava. Samo ću podsetiti na našeg poznatog sociolingvistu Ranka Bugarskog, koji je upravo pisao o pitanjima jezika u društvu. I uvek je govorio kako u našem društvu svi misle da mogu da budu fudbalski selektori i da su znalci kada je materinji jezik u pitanju", rekla je u emisiji "Hajde da razgovaramo" profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dubravku Valić Nedeljković.

Screenshot/Euronews Srbija

Prema njenom mišljenju, održani skup je "promašio ciljnu grupu" jer, kako kaže, nijedna osoba koja se time bavi na naučnoj osnovi, odnosno akademsko lice nije bilo pozvano da na njemu prisustvuje.

"Proverila sam tu informaciju sa prof. dr Ksenijom Savić, koja je prva, pre više od 30 godina počela da se bavi pitanjem rodno osetljivog jezika i napravila niz uputstava na koji način se može rodno prepoznati žena u profesiji, na koji način bi bilo dobro pisati oglase za nova radna mesta, ako želite da su ti oglasi rodno-senzibilisani i da se odnose i na žene i na muškarce, itd...", rekla je Valić Nedeljković i nastavila:

"Profesorka Savić nije pozvana na ovaj skup, zato što se zna da se ona vatreno zalaže već više od 30 godina za upotrebu profesionalija na narodno senzibilan način"

"Mladima rodno-senzitivan jezik dolazi prirodno"

Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Sreto Tanasić rekao je na pomenutom skupu da rodno-senzitivni jezik nije samo nasilje i inženjering nad srpskim standardnim jezikom, već je i "na mnogim ravnim poguban". Stoga se neminovno postavlja pitanje šta je pogubno u tome da se žena naučnik naziva naučnicom?

"Nema tu ništa sporno. Mi koji se time bavimo, dakle upotrebom jezika, smatramo da su profesionalije odraz tolerantnog jezika. To znači jezik u kojem vi poštujete nečiju pripadnost određenom rodu. Zašto bi 'profesor' bila reč i za profesoricu i za profesora, a 'učiteljica' može da se koristi jer je ušla u jezik početkom dvadesetog veka u javnu sferu i postala kolokvijalna kao takva"

Valić Nedeljković smatra da je današnjoj omladini rodno osetljiv jezik postao prirodan u upotrebi, pa je tako slučaj da mnogi od njih već uveliko koriste termin npr. 'psihološkinja' u svom svakodnevnom govoru.

"To je njima sasvim u redu zato što i oni shvataju da ako može biti učiteljica, tako može biti i ovo. Znači samo je pitanje jezičkog odabira"

Opširnije o temi rodno senzitivnog jezika možete gledati u drugom delu emisije "Hajde da razgovaramo" u videu na početku teksta.