Traume posle majskih tragedija izuzetno snažne: Šta je pokazala analiza Radne grupe za mentalno zdravlje mladih

Komentari

Autor: EUronews Srbija

17/01/2024

14:02

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Osam meseci posle zločina u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru i u selima Duboni i Malom Orašju stigla je analiza Radne grupe za mentalno zdravlje mladih Vlade Srbije, koja je formirana nakon ta dva masovna ubistva u maju prošle godine.

Srbija je 3. i 4. maja 2023. godine, u dva dana izgubila 19 života, uglavnom dece i mladih. Ranjeno je 18 osoba. Sa tom traumom nije se lako nositi.

Psihološkinja i članica Radne grupe Hana Korać kaže za Euronews Srbija da je nakon majskih tragedija otvoreno Psihološko savetovalište u Dečjem kulturnom centru u Beogradu i da je kroz njega prošlo oko 1.400 ljudi- dece, roditelja, nastavnika. Osim toga organizovane su razne tribine gde su psiholozi pokušali da osnaže roditelje, nastavnike po pitanju mentalnog zdravlja.

Ona je navela da se sada radi na programima koji će biti usmereni ka prosvetnim savetnicima kako bi se osnažile njihove kompetencije i znanje o mentalnom zdravlju.

"Pripremili smo tri publikacije koje su u štampi i koje će biti namenjene školama, a i drugim ljudima koji rade sa mladima, a tiču se mentalnog zdravlja", rekla je Korać za Euronews Srbija.

U analizi Radne grupe za mentalno zdravlje mladih navedeno je da je snaga traume koja se dogodila 3. i 4. maja, veća od traume koju ostavljaju poplave, prirodne nepogode, potresi, pa čak i bombardovanje.

Postraumatski stresni sindrom

"Definitivno je tako, jer je u Ribnikaru ubio neko ko je član naše zajednice i to na mestu koje smo mi smatrali bezbednim i koje do tada nije bilo izvor brige kod roditelja. Takođe, u Duboni i Malom Orašju se ubistvo dogodilo na mestima gde se deca i mladi okupljaju. S te strane to su događaji bez presedana. Prvi put se dogodilo da dete tog uzrasta ubije svoje vršnjake", navela je Korać.

Nakon majskih tragedija Institut za mentalno zdravlje, odnosno Radna grupa za mentalno zdravlje mladih ponudili su svim školama, koje su izgubile đake, psihološku pomoć. Nisu se sve škole odazvale u prvom momentu, ali su vremenom, kako kaže Korać, počele više da sarađuju.

"Vremenom su dolazili u Savetovalište i deca iz tih škola. Bili su saradljivi i kada im je ponuđeno da se uradi procena stepena traumatizma dece. Omogućeno nam je da izvršimo procenu stanja dece", navela je Korać.

Nakon trauma, kao što su bile majske tragedije, u literaturi je navedeno da između 10 i 20 odsto ljudi može da razvije postraumatski stresni sindrom, koji se inače uspešno leči.

"To još uvek ne možemo reći da važi i za našu zajednicu jer je prošlo tek osam meseci. Mora da prođe mnogo duži vremenski period da vidimo kod koga je ostavilo trajne posledice, a gde se iz traumatskog iskustva prelazi u fazu tugovanja, koja je sledeća faza", pojasnila je ona.

Savetovalište nastavlja da radi u Dečjem kulturnom centru Beograd i to je mesto gde svako može da dođe i da razgovara sa psiholozima. Korać kaže da su od novembra imali porast broja korisnika.

"U jednom periodu je bilo zatišje, sada se javljaju ljudi kod kojih kreću zakasnele reakcije na ono što se dogodilo i sa njima radimo. Nastavljamo da pružamo neposrednu pomoć u školi Vladislav Ribnikar, svim zaposlenima i đacima. Takođe, tri publikacije koje ćemo imati usmerićemo ka školama kako bi oni sami mogli da preuzmu deo znanja i posla koji mi sada obavljamo. Naravno, nećemo praviti od prosvetnih radnika kliničke psihologije, ali ćemo moći da im pružimo neke elementarne veštine kako da pomognu deci kada primete da nešto nije dobro", navela je Korać.

Polarizacija javnog mnjenja

U analizi stoji i da je cela situacija dovela do polarizacije javnog mnjenja.

"Polarizacija je nešto što je očekivano nakon traumatskog događaja zato što nas traumatski događaj izmesti iz našeg funkcionisanja. To nije iskustvo koje samo mi imamo, to je iskustvo koje imaju Norvežani, Amerikanci, da nakon traumatskog događaja ljudi imaju različite vidove reakcija. Individualno je kako će ko reagovati, zbog toga je nemoguće pružiti pomoć svima na isti način", zaključila je Korać.

U OŠ "Vladislav Ribnikar", 3. maja 2023. godine tačno u 8.40 sati K.K. (13) ušao je školu i iz očevog pištolja ubio deset osoba - devet učeka i čuvara škole. Ranio je još šest osoba - nastavnicu istorije i petoro učenika. Kada je počinio masovno ubistvo imao je samo 13 godina, tako da nije krivično odgovoran.

Samo dan kasnije, 4. maja dogodilo se drugo masovno ubistvo u Duboni i Malom Orašju. Uroš B. pucao je iz automatske puške i u ta dva sela ubio devet osoba, a ranio 12 ljudi. Svi su uglavnom bili mladi i deca. Uhapšen je 5. maja, i to u blizini Kragujevca, u kući svog ujaka. U kući gde je boravio pronađen je arsenal oružja.