Za dve godine 52 osobe povređene zbog upotrebe pirotehnike, najviše dece među njima - nadležni apeluju na oprez

Praznično vreme tradicionalno podrazumeva upotrebu petardi i ostalih pirotehničkih sredstava. Poslednjih godina sve su glasniji apeli za zabranu pirotehnike, zbog povreda, ali i straha i anksioznosti koje izazivaju kod ljudi i životinja. Stoga su mnogi gradovi, uključujući i Beograd, budžet za novogodišnji vatromet preusmerili u dobrotvorne svrhe.

Prema zvaničnim podacima u poslednje tri godine počinjeno je 137 prekršaja narušavanja javnog reda i mira paljenjem pirotehničkih proizvoda ili pucanjem. U periodu od 2020. do 2022. povređene su 52 osobe zbog neadekvatne upotrebe pirotehnike, od toga 11-oro su bili tinejdžeri, a 16-oro deca.

Ninoslav Begović, dečiji hirurg-ortoped kaže za Euronews Srbija da je iz godine u godinu sve bolja situacija kada je reč o povredama od petardi i pirotehničkih sredstava i da do ovog trenutka, pred praznike, nije bilo ni jednog deteta sa takvom povredom. 

On apeluje na prevenciju, i navodi da je važno da deca ne dođu u dodir sa eksplozivnim napravama, a ako se ipak desi, da ih roditelji odmah odvedu lekaru - neparnim datumima na Institut za majku i dete, a parnim u Tiršovu.

Upitan kako izgleda dosadašnja praksa sa decom koja zbog povrede od pirotehničkih sredstava dolaze kod njih, kaže da je slika raznolika.

"Povrede su različite, od blagih opekotina koje mogu da nastanu usled neadekvatne upotrebe vatrometa ili nepažnje, do povreda od eksplozivnih naprava. Najčešće su to petarde, ali i ozbiljnije druge naprave koje su napravljene da naprave strah malo i paniku. Povrede mogu da budu bezopasne u smislu da se zbrinu ambulantno uz neko previjanje i da se deca puste kući, a imaju i onih ozbiljnijih koji zahtevaju boravak u bolnici i nekada čak i operativno lečenje koje može da traje i po nekoliko nedelja", kaže on.

Navodi da najteže povrede nastaju kod dece predškolskog i školskog doba, i obično jer su u ruci držali petardu.

"Njihova šaka je mnogo manja i takva eksplozija dovodi do ozbiljnijih povreda nego što bi, recimo, dovela kod odraslih osoba. I kod odraslih su povrede prisutne, ali kod dece su značajnije", kaže on.

Za ove rane kaže da su najčešće raspukotine kože, nagnječenje tkiva i prelomi koji mogu da budu dosta ozbiljni.

"Dešava se da mogu da zahtevaju operativno lečenje i fiksaciju. U svakom slučaju, povrede mogu da budu teške, mogu da se komplikuju u vidu nedostatka dela ekstremiteta, često prsta, vrha prsta ili čak dela šake i infekcijama koje su često prisutne kod ovakvih povreda", navodi.

Porasla svest roditelja da su pirotehnička sredstva opasna

Upitan kakva je svest roditelja po ovom pitanju, Begović kaže da je vremenom njihova svest o ozbiljnosti ovog problema porasla, što je dobro, i pretpostavlja da su brojni apeli stručnjaka uticali na to.

"Korz medije i pokazivanjem fotografija naših pacijenata i povreda koje su dobile se malo uticalo na roditelje. Mislim da smo uplašili roditelje i babe i dede oko toga da ne budu toliko neobazrivi prema upotrebi pirotehničkih sredstava. Roditelji, kada vide u komšiluku ili u školi da je neko imao povredu, onda to pokažu svojoj deci i onda to ima nekog efekta. Kad se povreda desi, onda je veliki problem, prvo, psihološkog aspekta, da roditelji prihvate to, da dete prihvati to. Deca su mala i ne znaju kakve sekvale mogu da budu, tako da mora da se vode računa. Mislim da je najbolje da do povrede ne dođe, a ukoliko do povrede dođe, onda smo mi tu da pomognemo. U svakom slučaju nije prijatno, ni za nas, ni za roditelje, a najviše za decu", rekao je.

Begović navodi da kada do povrede dođe, i kada im se obrate, obično su i deca i roditelji u šoku pa im je shodno tome i potrebno vreme da prihvate situaciju u kojoj se nalaze.

profimedia

"Oni su uglavnom u šoku i nisu ni svesni kada dođu šta se u stvari dešava, kada mi saopštimo da pacijent, odnosno dete, mora da ostane u bolnici, oni još uvek nisu ni svesni šta ih čeka i koliko je to u stvari mučno za dete. Deca najčešće nisu uplašena jer ne znaju šta se dešava dok ne prođe neko vreme. Mi se trudimo uvek da ta i previjanja i lečenje vršimo u nekoj vrsti analgo-sedacije, da to bude bezbolno za decu, ali sam taj ostanak u bolnici za praznike i za raspust je stresan za njih", objašnjava.

Kaže da nezavisno od toga kolika je rana, detaljno lečenje je neophodno kako ne bi došlo do neke nove infekcije koja bi mogla da izazove nove komplikacije.

"Ukoliko se desi neka povreda, roditelji trebaju da se jave u najbližu dečju dežurnu ustanovu, da zbrinu povredu koliko mogu, da zaustave krvarenje nekom kompresijom, ako je to neka opekotina na samo hladnu vodu i da se što pre jave, nije bitno u koje je to vreme, dana ili noći, tu smo da pomognemo", rekao je on.

MUP upozorio na opasnost od nestručnog rukovanja pirotehničkim proizvodima

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije upozorilo je da je nestručno rukovanje pirotehničkim proizvodima opasno i može dovesti do povreda i istaklo da je zakonom zabranjena prodaja pirotehničkih proizvoda licima mlađim od 18 godina.

MUP je u objavi na Instagramu naveo da je tokom novogodišnjih i božićnih praznika u poslednje 3 godine počinjeno 137 prekršaja narušavanja javnog reda i mira paljenjem pirotehničkih proizvoda ili pucanjem.

 

 

Upotreba pirotehničkih proizvoda kojim se narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana, zakonom je kažnjiva novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara, ističe MUP. Kako je navedeno, u periodu od 2020-2022. godine povređene su 52 osobe zbog neadekvatne upotrebe pirotehničkih proizvoda, a 12 od njih je zadobilo teške telesne povrede.

Od 52 osobe povređene zbog neadekvatne upotrebe pirotehničkih sredstava u periodu od 2020-2022. godine, njih 11 su bili maloletnici, a 16 su bila deca, naglašava MUP.

Majka autističnog dečaka: Zbog petardi se oni samopovređuju, roditelji prepušteni sami sebi

Biljana Filipović Nešić, majka dečaka s autizmom, rekla je za RTS da deca sa smetnjama burno reaguju na zvuk petardi tokom praznika, kao i da plaču, samopovređuju se ili su agresivna prema okolini. Ističe da su roditelji prepušteni sami sebi, kao i da ne postoji obezbeđena psihološka podrška, koja je preko potrebna porodicama.

"Zvučno su senzitivni. I nisu samo deca sa autizmom. I deca sa Daunovim sindromom i drugim dijagnozama teško podnese te situacije. Za Novu godinu imamo posao od sat i po, umesto odbrojavanja i slavlja, da smanjimo uticaj spoljašnje buke", ukazuje Filipović Nešićeva. 
Napominje da pojedini roditelji zbog zvuka petardi, svoju decu moraju da zatvaraju u kupatilo ili pokrivaju ćebadima.

"Videla sam na jednom video-snimku da dete štiti pas od te traume, tako što legne ispod njega, jer se dete baca na pod i hoće da udara glavom o pod. Mnoga deca reaguju strašno dramatično, u smislu da se povređuju ili su agresivna prema roditeljima, plaču", kaže Filipović Nešićeva.

Prema njenim rečima, strah i uznemirenost dece ne nestaje posle prestanka bacanja petardi.

"Stefan, sat vremena pošto se to završi, povremeno se vraća u taj trenutak i izgovara "nećeš petarde, nećeš petarde", jer se boji i očekuje da će se taj zvuk ponoviti", priča Filipović Nešićeva.

Ukazuje da u Srbiji ne postoji zvaničan registar u kojem se navodi koliko je autističnih u zemlji.

"Roditelji su prepušteni sami sebi, kad dobiju dijagnozu deteta koja je za ceo život. Morala bi da postoji psihološka podrška za porodice", navodi ona dodajući da je Stefan na dijagnozu čekao čak šest godina.