Igre 
"Očekivani rezultati, kao i prethodnih 20 godina": Šta je pokazalo PISA testiranje i šta Srbija može da nauči od Finske?
Komentari09/12/2023
-15:01
Učenici iz Srbije su ispod proseka u naučnoj pismenosti, čitalačkoj i matematičkoj pismenosti, rezultati su PISA testiranjem za 2022. godinu. Slične rezultate beleže i učenici iz regiona Hrvatske, Severne Makedonije i Crne Gore. Nešto bolji su mladi Slovenci.
Čak 43 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji je matematički funkcionalno nepismeno, a trećina u čitalačkoj i naučnoj oblasti. To znači da skoro polovina đaka složenije matematičke operacije ne zna da primeni u praksi, a svaki treći učenik prvog razreda srednje škole ne razume pročitani tekst.
Bivši ministrom prosvete, Srđan Verbić kaže da su za njega rezultati PISA testa "očekivani", da Srbija 20 godina učestvuje na tom međunarodnom testiranju i da se ništa nije promenilo.
"Mi ne obraćamo pažnju na te rezultate. Jednom u tri godine konstatujemo kako stoje stvari, koliko bodova imamo, na kojoj smo poziciji u pojedinim oblastima i to je to. I onda tri godine ne pričamo o tome, čekajući sledeće rezultate. Iskren da budem, ja sam očekivao i mali pad zbog pandemije. Veliki broj zemalja je imao taj pad. Tako da možemo smatrati da je pozitivan rezultat to što nismo pali, što smo na istom gde smo bili", rekao je on u emisiji "Hajde da razgovaramo " na Euronews Srbija.
Osnovni cilj PISA testa, koji sprovodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj - OECD, je da se proveri u kojoj meri su mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja relevantnih problema iz svakodnevnog života. Uz čitalačke, matematičke i testove naučne pismenosti, učenici su rešavali i zadatke iz kreativnog mišljenja. Podaci o kreativnom mišljenju biće poznati na proleće sledeće godine.
Đaci iz Srbije nalaze se ispod OECD proseka u sve tri oblasti koje su analizirane - matematička, čitalačka i naučna pismenost. U matematičkoj i čitalačkoj pismenosti ostvarili su po 440 bodova, dok je prosek OECD 472, odnosno 476 bodova. Na skali naučne pismenosti ostvarili su 447 bodova, dok je OECD prosek 485.
Ostali su na skoro istom nivou na rang listi u odnosu na prethodni ciklus - u čitanju i nauci na 40. mestu, a u matematici na 42. mestu (u prethodnom ciklusu bili su na 45. mestu u čitanju, a na 46. mestu u nauci i matematici).
Povezane vesti
Verbić: Treba se porediti sa regionom
Verbić kao problem vidi to što se PISA test uzima kao univerzalni instrument za kvalitet obrazovanja svugde u svetu. Pojašnjava da je to testiranje napravljeno kao instrument za zemlje članice OECD.
"To je klub bogatih zemalja koje napreduju u svakom pogledu. Oni su to za sebe napravili. Osim toga, kada pogledate sada ovu rang listu, tamo piše prosek zemalja OECD. Ne prosek svih zemalja. PISA odlično meri uspeh u Holandiji, Finskoj, ali ne u zemljama sa nižim rezultatima", naveo je on.
profimedia
Smatra da Srbija treba da se poridi sa zemljama iz regiona, a da je i tu ista situacija kao što je bila pre 20 godina.
"Nešto smo lošiji od Hrvatske, dosta lošiji od Slovenije. Ispod nas su Severna Makedonija, Crna Gora, Rumunija, Bugarska. I taj odnos je nekako isti poslednjih 20 godina. Mi ne treba da se poredimo sa Singapurom. Oni potpuno drugačije doživljavaju obrazovanje. Mi samo možemo da konstatujemo kako je Japan skočio u odnosu na Koreju. To je iznenađenje. Kako je Estonija preskočila Finsku. To su važne informacije. Estonija je uložila ogroman novac i ogroman trud u nastavnike. Bilo je samo pitanje trenutka kada će oni isplivati", rekao je on.
Ističe da zemlje koje su bogatije, koje više ulažu u obrazovanje, koje su sa boljim statusom nastavnika, bolje opremljenim školama, imaju bolje rezultate.
Godine pandemije virusa korona odrazile su se na rad svih obrazovnih sistema u svetu. PISA je pokazala da je najviše trpela matematika. Da se jednačine, geometrija teško mogu savladati onlajn ili slanjem materijala. Nastavnika ispred table teško da može nešto da zameni.
"Izgleda da skoro niko nije uspeo da reši taj problem. Nastava nije ostala na istom nivou. I sada vidimo da je tu najviše trpela matematika. Odjednom je matematika mnogo slabija. Izgleda da mora neko da bude blizu table dok se rade zadaci", kaže Verbić.
Povezane vesti
Pojašnjava da je PISA specifično testiranje, da se tu ne meri previše školsko znanje, već se učenik izvlači iz školske klupe i stavlja u drugu situaciju. Zapravo meri se sve ono što su kroz školu učili koliko znaju da primene u realnom životu.
Nedostatak motivacije
Tu se đaci iz Srbije ne snalaze dobro. Godinama se govori da su obrazovnom sistemu u Srbiji potrebne reforme. Svaki novi ministar pokušao je da reformiše sistem, ali po svom kroju, nema kontinuiteta.
Verbić smatra da treba, zapravo, da se menja odnos prema školi.
Tanjug/Miloš Milivojević, Euronews/Slavica Tuvić
Povezane vesti
"Evidentno je da manjak motivacije predstavlja ozbiljan problem. Cela Evropa ima problem sa tim da učenici nisu motivisani ne samo za PISA test, nego za učenje generalno. Đacima u Srbiji škola je mučenje. To pokazuju tako što omaložavaju školu, nastavnike. Na času koriste mobilne telefone. Oni to čak ne rade iz nepoštovanja prema nastavnicima, već što im je dosadno", kaže Verbić.
Ne čudi ga što deca u Srbiji nemaju motivaciju za učenje, jer na primerima oko sebe vide ko su uspešni ljudi, da ta vrata škola ne otvara i ne obezbeđuje sigurnu budućnost.
"Oni gledaju javne ličnosti, koje ko zna kako su prošli školu ako su je uopšte prošli, i vide da su oni uspešni. Drugi, koji su mnogo radili nevidljivi su, nema ih nigde. To je loša stvar za motivaciju. Kina se trudi da to ne bude tako. Javna ličnost mora da bude neko ko je bio najbolji u školi", priča on.
Finski model obrazovanja
Finski sistem obrazovanja važi za jedan od najboljih u svetu. U toj zemlji ogromna pažnja se poklanja deci i mladima na polju edukacije. Na poslednjem PISA testu ostvareni su nešto slabiji rezultati i kod njih.
Samu Seitsalo, direktor finske Nacionalne agencije za obrazovanje kaže da je Fincima trebalo vremena da naprave funkcionalan obrazovni sistem.
profimedia
"Počeli smo sedamdesetih godina da se tim bavimo. Tada smo odlučili da imamo opšte javno obrazovanje, obrazovanje za svu decu a ne samo za nadarene", rekao je on za Euronews Srbija.
Dodaje da je jedan od ključnih elemenata u obrazovnom sistemu kvalitet nastavnika.
"Svo nastavno osoblje u Finskoj ima magistarske diplome, idu na stalna usavršavanja. Zamisao je da oni podučavaju decu sagledavajući njihovu ličnost. Zbog toga im je ostavljeno da sami predaju kako smatraju da treba, a mi stvaramo samo okvir kroz planove i programe", pojašnjava on.
A postati nastavnik u Finskoj nije lako. Velika je konkurencija na fakultetima, jer veliki broj mladih želi da radi u školi. To je jedna od najtraženijih profesija. Svaki 13. koji aplicira za fakultet bude primljen. To znači da su nastavnici i učitelji cenjeni u društvu.
"Nastavnik bira način kako će raditi sa decom. Velika je sloboda za prosvetne radnike unutar učionice. Njihov rad se prati, ali nemamo inspekciju na nacionalnom nivou koja ih kontroliše kao neke druge zemlje. Veliko je poverenje između školske uprave i nastavnika. Poslednje inspektore imali smo devedesih. U međuvremenu pametnije smo ulagali novac", naveo je on.
U Finskoj je obrazovanje besplatno kroz ceo obrazovni sistem. Učenici dobijaju besplatno sav nastavni materijal, udžbenike. Imaju i jedan besplatan obrok u školi. Teško je preračunati koliki je budžet za obrazovanje u toj zemlji. Deo novca sliva se iz državne kase, a deo finansiraju lokalne samouprave. Ono što se zna - budžet za prosvetu je drugi najveći u okviru finske vlade. Jedino je veći za socijalnu zaštitu.
Preporuka za vas
Komentari (0)