Igre 
PISA testiranje 2022: Tri faktora globalno uticala na loše rezultate, šta treba da zabrine prosvetare u Srbiji
Komentari06/12/2023
-16:05
Čak 43 odsto petnaestogodišnjaka u Srbiji je matematički funkcionalno nepismeno, a trećina u čitalačkoj i naučnoj oblasti. To znači da skoro polovina đaka složenije matematičke operacije ne zna da primeni u praksi, a svaki treći učenik prvog razreda srednje škole ne razume pročitani tekst.
Tako sumorne rezultate pokazalo je poslednje PISA testiranje 2022, čiji su rezultati juče objavljeni na globalnom nivou. Đaci iz Srbije nalaze se ispod OECD proseka u sve tri oblasti koje su analizirane - matematička, čitalačka i naučna pismenost. U matematičkoj i čitalačkoj pismenosti ostvarili su po 440 bodova, dok je prosek OECD 472, odnosno 476 bodova. Na skali naučne pismenosti ostvarili su 447 bodova, dok je OECD prosek 485.
Učenici iz Srbije ostali na skoro istom nivou na rang listi u odnosu na prethodni ciklus - u čitanju i nauci na 40. mestu, a u matematici na 42. mestu (u prethodnom ciklusu bili su na 45. mestu u čitanju, a na 46. mestu u nauci i matematici). To što su ostali na istom nivou postignuća kao i na testiranju 2018. godine, ohrabrujuće je za poznavaoce obrazovnog sistema s obzirom na to da je bila korona i što se išlo na onlajn nastavu.
Pad u ostvarenim rezultatima imala je većina zemalja koje su učestvovale u poslednjem ciklusu koji je realizovan 2022. godine, a rezultati objavljeni juče. U poređenju sa 2018. godinom učinak u zemljama OECD-a pao za 10 poena u čitanju i za skoro 15 poena u matematici. Čak pet zemalja OECD-a imale su pad uspešnosti u matematici za 25 i više poena.
Predstavnici OECD-a na predstavljanju rezultata saopštili su da je na loše rezultate uticala korona, ali i preterana upotreba mobilnih telefona u slobodno vreme kod učenika kao i to što su škole prijavile nedostatak nastavnika.
Prof. Dragica Pavlović Babić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu kaže da to što su postignuća učenika u ovom ciklusu testiranja ista kao i u prethodnom govori da se nije mnogo izgubilo u periodu kada je škola bila neredovna i haotična zbog pandemije.
profimedia
"Dobro je da su rezultati ostali na istom nivou, što je pokazalo da su učenička postignuća žilavija od nekih okolnosti koje su nad svima bile ugrožavajuće. Videli smo da su neki obrazovni sistemi reagovali velikim padom od po 20 i po 25 poena na različitim skalama. S druge strane, kada imate neizvesne i neradovne uslove školovanja (kao u koroni), onda je pad i očekivan. Prognoza je i bila da će biti u proseku pad za oko 15 poena", rekla je Pavlović Babić za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Dodaje da je Srbija u svim prethodnim ciklusima bila ispod prosečnog nivoa, te da je i to jedan od razlog zašto nije zabeležen veći pad u ovom ciklusu.
"Kada ste već niski nije realno očekivati da ćete ozbiljnije da padnete", navela je ona.
Ispod OECD proseka u matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj oblasti su i učenici zemalja iz regiona: Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, dok je nešto bolji rezultat ostvaren u Sloveniji. I u ovom ciklusu globalnog testiranja, koje organizuje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), najbolje rezultate ostvarili su učenici iz Azije, pre svega iz Singapura, Kine, Tajvana, Japana.
"Bolji rezultati u oblastima koje nisu školski predmeti"
Osnovni cilj PISA testa je da se proveri u kojoj meri su mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja problema iz svakodnevnog života. Uz čitalačke, matematičke i testove naučne pismenosti, učenici su rešavali zadatke iz kreativnog mišljenja. Podaci o kreativnom mišljenju biće poznati na proleće sledeće godine.
Pavlović Babić očekuje bolje rezultate iz kreativnog mišljenja kod dece iz Srbije, a taj optimizam dolazi od rezultata sa prethodnog testiranja.
"Mi smo i do sada u prethodnim testiranjima u stvari ostvarivali bolje rezultate u onim oblastima koje nisu direktno podržane u školi, koje nisu školski predmeti. Verovatno su tu učenici osećali veću slobodu da iskažu ono što zaista mogu. U školskim predmetima oni nekako više oklevaju da odgovore i pokazuju postignuća koja su niža od onoga što oni zaista mogu. U oblastima kao što smo imali "rešavanja problema" ili sada "kreativo mišljenje" gde nemaju pritisak, oni pokažu veći kapacitet nego u tipičnim domenima kao što su matematika, čitanje, nauka", navela je Pavlović Babić.
Dodaje da se na PISA istraživanju meri ceo obrazovni sistem, te da su veliki skokovi između dva testiranja retkost. Da bi se napravio pomak od 10 ili 15 poena, smatra ona, potrebno je da ceo obrazovni sistem krene sinhronizovano napred.
profimedia
Povezane vesti
U Srbiji je posebno zabrinjavajuće što se i dalje veliki broj petnaestogodišnjaka nalazi ispod nivoa funkcionalne pismenosti. Takvih je iz matematike čak 43 odsto, a nešto više od trećine iz čitalačke i naučne pismenosti.
Desanka Radunović, univerzitetski profesor u penziji i bivša predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta da se to što trećina učenika ne razume pročitano odražava na dalje učenje.
"Ako trećina ne razume pročitano postavlja se pitanje kako uči? To jeste naš glavni problem. Nije toliki problem što nemamo veliki procenat onih najuspešnijih, već što nigde nema toliko funkcionalno nepismenih. Đacima u Srbiji treba još jedna godina učenja da dostignu nivo koji imaju njihovi vršnjaci na tom uzrastu u zemljama OECD-a", kaže Radunović za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Dodaje da to što je 43 odsto petnaestogodišnja funkcionalno nepismeno zapravo znači da oni nisu u stanju da povežu više operacija, da nisu u stanju da izračuju cenu nekog proizvoda ukoliko taj proizvod prvo poskupi 20 odsto, a zatim pojeftini za pet odsto.
"Mislila sam da će nam biti i lošiji rezultati. To što smo ostali na istom nivou od prethodnog PISA testiranja još smo dobro prošli", ističe ona.
Tri faktora dovela do pada
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj sa sedištem u Parizu (OECD) na predstavljanju PISA rezultata saopštila je da su matematike i veštine čitanja tinejdžera u padu u desetinama zemalja, a da je zatvaranje škola tokom pandemije KOVID-19 samo delimično uticalo na to.
U poređenju sa poslednjim testiranjem 2018. godine, učinak čitanja je pao u proseku za 10 poena u zemljama OECD-a, a za 15 poena u matematici, što je gubitak koji je ekvivalentan tri četvrtine godišnje vrednosti učenja.
"KOVID je verovatno odigrao neku ulogu, ali ne bih ga precenjivao. Postoje osnovni strukturni faktori i mnogo je veća verovatnoća da će oni biti trajne karakteristike naših obrazovnih sistema koje kreatori politike zaista treba da shvate ozbiljno", rekao je direktor obrazovanja OECD-a Andreas Šlajher na konferenciji za novinare.
Loši rezultati su obično bili povezani sa višim stopama korišćenja mobilnih telefona u slobodno vreme i to što su određene škole prijavile nedostatak nastavnika.
Tanjug/Sava Radovanović
OECD je rekao da pad nije neizbežan, ukazujući na Singapur, gde su učenici postigli najviše rezultate iz matematike, čitanja i prirodnih nauka, sa rezultatima koji sugerišu da su u proseku tri do pet godina ispred svojih vršnjaka iz zemalja OECD-a.
Prof. Radunović kaže da je nedostatak nastavnog kadra problem svih zemalja u svetu.
"Ima zemalja koje su donele rešenja da ljudi koji su završavali druge fakultete, kao na primer poljoprivredni, posle šestomesečne obuke dobiju sertifikat da predaju osnovnim školama. Nemaju nastavnike i onda kažu bolje jedan obrazovan čovek u bilo kom domenu sa dodatkom pedagoškog i metodičkog iskustva da predaje. To je opšta pojava. Verovatno se to odražava na znanje. To je i kod nas veliki problem. Osim toga problem je jedna arhaičnost planova i programa. Samo se dodaje, a ne radi se na povezivanju onog što se uče", navela je ona.
Šta je PISA testiranje
PISA (Programme for International Student Assessment - PISA) je program međunarodne evaluacije obrazovnih postignuća koji realizuje OECD sa partnerima. Program sistematski prati nivo funkcionalne pismenosti koji dostižu petnaestogodišnji učenici u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog.
Osnovni cilj je da se ispita u kojoj su meri mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja relevantnih problema iz svakodnevnog života.
PISA se sprovodi od 2000. godine u trogodišnjim ciklusima. Srbija je prvi put učestvovala u PISA istraživanju 2003. godine i do sada je to činila pet puta.
U istraživanju 2022. godine učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje. Oni su predstavljali oko 29 miliona petnaestogodišnjih učenika u školama iz 81 zemlje. Iz Srbije, učestvovalo je 6.413 petnaestogodišnjih učenika iz 183 škola i rešavalo testove čitalačke, matematičke, naučne pismenosti i kreativnog mišljenja.
Komentari (0)