Doktorki Erić je brat preminuo od kovida, a sada se bori za pravdu: Sumnja na ozbiljne propuste u lečenju

Komentari

Autor: Euronews Srbija

09/12/2023

11:34

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Brat doktorke Mirele Erić primljen je u bolnicu jula 2020. sa diagnozom kovid i obostranom upalom pluća. Od početka je, kaže, sumnjala da nema odgovarajuću zdravstvenu zaštitu.

"Zato što mi se žalio, slao je poruke za brojne nepravilnosti u ponašanju osoblja prema njemu. Posle dva dana boravka u Urgentnom centru, prebačen je u intenzivnu jedinicu i dva dana nakon boravka u intenzivnoj jedinici je intubiran", rekla je dr Erić za Euronews Srbija.

Tada je, kako kaže, teško dolazila do informacija o njegovom stanju, a osam dana od prijema u bolnicu njen brat je preminuo. Na osnovu medicinske dokumentacije sumnja na propuste lečenju i podnosi krivičnu prijavu protiv Kliničkog centra Vojvodine, koja je u međuvremenu odbačena.

"Sudsko-medicinski odbor u svom izveštaju se uopšte nije držao onih navoda koji su bili u krivičnoj prijavi. Napisali su jedan izveštaj koji je manjkav, koji ima brojne nedoslednosti, kontradiktornosti, mnogo toga su ispustili, ali sada opet idemo dalje. Znači da se borimo do kraja", priča doktorka.

Ona je odlučila da ide do kraja, ali mnogi odustaju već na početku, jer put do pravde može biti dug i bez cilja.

Bivša direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević kaže da je u vreme njenog mandata od 2007. do 2014. bila samo jedna pravosnažna presuda za lekarsku grešku.

"Jako je teško dokazivo u pravosudnom sistemu kakav je naš, bez protokola lečenja, dokazati da je lekar pogrešio. Jer ako jedan veštak kaže jedno, uvek se može angažovati superveštak, medicinski odbor, tako da ta suđenja traju jako dugo", kaže dr Radosavljević.

To je razlog što građani često nemaju poverenje u pravosudni sistem i odustaju od pokretanja postupka, kaže profesorka Pravnog fakulteta Jelena Simić. Oni koji se ipak odluče na to, neretko ne mogu da dođu do bolničke dokumentacije, iako im zakon to omogućava.

"Sa druge strane, kada dobiju tu medicinsku dokumentaciju, imate i malo pravnika, odnosno advokata, koji su usko specijalizovani za medicinsko pravo i koji umeju na pravi, adekvatan način da ih vode kroz taj postupak utvrđivanja lekarske greške, odnosno kroz tu sudsku zaštitu. I treće, veoma je teško naći veštaka, dakle lekara, medicinske struke, koji bi bio spreman da prihvati, da veštači, odnosno da utvrdi da li je njegov kolega načinio neku lekarsku, stručnu grešku", rekla je profesorka.

Dilema kome da se obrate u takvoj situaciji dodatno obeshrabruje pacijente i njihove porodice. Da se bore za pravdu kada sumnjaju da je zdravstveni radnik napravio propust.

U odgovoru Lekarske komore za Euronews Srbija stoji da u proseku godišnje dobiju između 60 i 90 prijava, najčešće zbog nesavesnog lečenja i neprofesionalnog ponašanja lekara. Od toga za 30 do 40 nema uslova za vođenje postupka.

Podatak, u koliko je od tih slučaja došlo do presude, nismo dobili.