Veliki broj žena prolazi kroz akušersko nasilje tokom pobačaja: Ni nakon prijave nije pokrenut nijedan krivični postupak

Veliki broj žena prolazi kroz akušersko nasilje tokom procedure indukovanog pobačaja i najveći procenat svedočenja o toj vrsti nasilja dolazi iz beogradskih klinika, ali ni nakon prijave nije pokrenut nijedan krivični postupak, rečeno je danas na predstavljanju analize "Prava žena i devojčica prilikom procedure indukovanog pobačaja".

U okviru istraživanja Beogradskog centra za ljudska prava urađeno je 30 dubinskih intervjua, a anketirano je 120 žena i 75 odsto učesnica je svedočilo da je neposredno prisustvovalo sprovođenju indukovanog porođaja nad drugom ženom, a 89 odsto o procedurama koje su ispod svakog standarda struke.

Istraživanje je pokazalo da je u 90 odsto slučajeva povređeno pravo na privatnost pacijentkinje tokom izvođenja procedure indukovanog pobačaja, odnosno prekida trudnoće u drugom semestru nakon prestanka rada srca fetusa.

Direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković rekla je da je 48 odsto ispitanica izjavilo da je procedura indukovanog pobačaja izvedena bez prisustva zdravstvenih radnika uprkos činjenici da su prisutne pacijentkinje i pacijentkinja nad kojom je sprovođena procedura tražile asistenciju.

"Skoro polovina anketiranih koje su imale lično iskustvo indukovanog pobačaja je navelo da uopšte nisu bile obaveštene o samoj proceduri, rizicima i mogućim raspoloživim medikamentima ili mehanizmima koji će pomoći da olakša bol i patnju", rekla je Tošković.

Govoreći o medicinskim ustanovama, Tošković je naglasila da se 45 odsto ovakvih slučajeva desilo u klinici "Narodni front" u Beogradu, a da su svi ostali uzorci podeljeni na sve ostale klinike u Srbiji.

Svaka žena poznaje najmanje tri koje su kroz to prošle

Poražavajući je podatak da svaka anketirana žena poznaje najmanje još tri žene koje su prošle kroz tu vrstu akušerskoh nasilja, rekla je Tošković, ukazavši da postoji veliki broj žena koje o toj traumi i dalje ćute, jer nisu dovoljno osnažene da progovore o traumatičnom iskustvu kroz koje su prošle.

Autorka analize Jelena Simić je rekla da je transparentnost prvi i osnovni korak za početak bolje prakse, jer su tokom analize došli do zaključka da se o toj temi ćuti.

"Nismo samo zabeležili manjak komunikacije između medicinskog osoblja i pacijenata, već i apsolutni izostanak komunikacije između nadležnih ministarstava, medicinskih ustanova i lekarske komore koja je izuzetno važna u tom lancu", objasnila je Simić.

Ona je ocenila da ono što stalno "provejava" iz svih slučajeva je manjak poštovanja prava pacijentkinja, pravo na poštovanje ličnosti i dostojanstva.

Simić je navela da postoje dve vrste indukovanog pobačaja, medikamentozna i hiruška, a da se i medicinski radnici žale da im Republički fond za zdravstveno osiguranje ne obezbeđuje adekvatnu količinu medikamenata za ovu proceduru i da zbog toga nisu u prilici da pacijentkinjama omoguće učešće u donošenju odluke o vrsti procedure.

"Najveći broj medicinskih ustanova na koje su se žalile pacijentkinje ima direktore u statusu vršilaca dužnosti kojima mandat traje duže od zakonski odobrenog za taj status, pa ukoliko ne poštuju zakon u tom segmetu, teško da možemo da očekujemo poštovanje zakona i u drugim slučajevima", poručila je Simić.