Igre 
Koliko su društvene mreže opasne po psihu: "Imamo milion saveta za decu o svemu, a telefone smo im samo dali u ruke"
Komentari19/11/2023
-21:32
Sve je više istraživanja koja potvrđuju štetan uticaj društvenih mreža na mentalno zdravlje, naročito dece i tinejdžera, a nedvosmisleni rezultati studija koji ukazuju da su one doprinele problemu depresije i anksioznosti kod mlađih generacija navele su niz američkih saveznih država da tuže kompaniju "Meta".
Sada američki senatori zahtevaju i dokaze o tome šta su o štetnom uticaju platformi Fejsbuk i Instagram znali čelnici te kompanije, a izvršni direktor Mark Zakerberg ima rok do 30. novembra da im dostavi potrebne dokumente.
Da stručnjaci iz sfere psihologije znaju za povezanost između upotrebe društvenih mreža i tegoba sa mentalnim zdravljem, potvrđuje za Euronews Srbija psihološkinja Ana Mirković koja je glavna izvršna direktorka i suosnivačica Instituta za digitalne komunikacije.
"Najnovija istraživanja zaista pokazuju da postoji veza između vremena koje deca provode pred ekranom i na internetu i na društvenim mrežama i osećaja anksioznosti, depresije, stalnog stresa", objašnjava Mirković.
Euronews Srbija
Naša sagovornica, koja je i savetnica za digitalno nasilje na projektima UNICEF-a i koja drži edukativne radionice u školama širom Srbije, gde razgovara i sa roditeljima i sa decom o bezbednosti dece u digitalnom svetu, upozorava da je i lokalno istraživanje objavljeno u avgustu pokazalo zabrinjavajuće rezultate.
"Naša deca osećaju stres u ogromnom procentu, skoro 98 odsto svakodnevno ili vrlo često, simptome anksioznosti imaju u 70 posto slučajeva, a depresije u preko 50 posto. Mi smo skloni da to povežemo zapravo sa prekomernom upotrebom digitalnih tehnologija", kaže Mirković.
Međutim, ona ističe da društvene mreže ne bismo mogli da istaknemo kao jedinog krivca za to, nego i odrasle, koji nisu adekvatno upoznali decu sa svim izazovima njihovog korišćenja.
Povezane vesti
"Imali smo milion saveta za decu kako da pređu ulicu, kako da zaoštre olovku, kako da koriste šestar... Za razliku od svega toga, za društvene mreže nismo imali tu vrstu saveta, nego smo im samo dali telefone u ruke, a to je suviše snažno oruđe, da bi jedno dete moglo da ga tako koristi", objašnjava naša sagovornica.
"Digitalizacija je donela mnogo više dobrog nego lošeg. A ovo loše je u onom aspektu u kojem se nismo pripremili za to što nam se dešava", dodaje ona.
"Deca nisu dovoljno zrela da sama tumače sadržaj na internetu"
O tome da društvene mreže mogu imati ogromne posledice po mentalno zdravlje ljudi, a naročito dece i omladine, postoji niz naučnih dokaza, a u maju ove godine visoki zvaničnik za javno zdravlje SAD Vivek Murthi objavio zdravstveno upozorenje na 25 stranica da bi prekomerna upotreba društvenih mreža pogorašava mentalno zdravlje ljudi.
profimedia
U tom dokumentu navodi se da trećina tinejdžera u Americi koristi društvene mreže "skoro stalno", a da su oni koji provode više od tri sata dnevno na tim aplikacijama "u dvostruko većem riziku od problema sa mentalnim zdravljem, uključujući simptome depresije i anksioznosti".
Mirković kaže da je niz faktora koji su doveli do takvih rezultata, ali da je jedan od glavnih činilaca to da mladi nemaju dovoljno razvijeno kritičko promišljanje da bi mogli adekvatno da se nose sa ogromnim brojem poruka koje do njih dolaze.
"Postoji veza između korištenja interneta i nedostatka empatije i nedostatka tolerancije. To su životne veštine koje se vežu kroz interakciju sa drugim ljudima, razumevanjem njihovih emocija, stavljanjem sebe u tuđe cipele da bismo bolje razumeli nečije stanje. To je jako teško kada komuniciramo samo preko ekrana", objašnjava Mirković.
Pored toga, deca su na internetu izložena različitim uzorima, kreatorima sadržaja na društvenim mrežama, o čijim vrednostima i porukama njihovi roditelji ne znaju ništa, upozorava psihološkinja.
Povezane vesti
"Deca su ranije učila po modelu u porodici i znali smo da je način na koji se deca ponašaju u školi, model ponašanja iz porodice. Međutim, danas deca na internetu vrlo sama su u izazovu da tumače razne sadržaje na svoj način i sve vide kao neko društveno prihvatljivo ponašanje", objašnjava naša sagovornica.
Poseban problem predstavlja to što ugledanjem na uzore s društvenih mreža često mogu da steknu nerealna očekivanja od života.
Unsplash
"Ako gledaju influensere koji su lako došli do novca, oni samo žele da lako dođu do novca. Ako gledaju te idealne modele, onda te idealne proporcije tela smatraju jedinim uspehom u životu. Tu može da se javi osećanje, stalne frustracije, neadekvatnosti, osećaja manje vrednosti, ali i da dođe do telesne dismorfije. Uticaj je ogroman, a oni nisu dovoljno zreli da sami konzumiraju takav sadržaj", kaže psihološkinja.
Povezane vesti
Roditeljstvo u digitalno doba
Ključ je, smatra Mirković, u uspostavljanju kvalitetne komunikacije između roditelja i dece, koja neće biti zasnovana na neargumentovanim zabranama.
"Ja radim veliki broj predavanja namenjenih roditeljima i uvek ističem to da je važno da razumemo svoju decu. Treba da se setimo kako smo se mi osećali kada su naše bake i dede imale problem sa svim onim što se nama sviđa, a njima se ne sviđa. U moje vreme, to je bio hevi metal i ako bi nekome od starijih smetalo to što ja slušam, to nije značilo da ja više neću slušati Metaliku, nego da je neću slušati pred njima i da više o tome neću s njima razgovarati", objašnjava Mirković.
Unsplash
Važno je i da roditelji ne potenciraju kako su stvari izgledale "u njihovo vreme", nego da pitaju svoju decu o tome kako izgleda njihovo vreme, kaže naša sagovornica.
"Ovo je stvarno vreme u kojem svi zajedno živimo. U razgovoru sa decom treba da probamo da saznamo nešto što ne znamo. Šta se to radi na TikToku, šta rade na Snapchatu... Deca vape za takvom vrstom pažnje i žele da pokažu roditeljima nešto drugačije. Treba da sa njima gledamo sadržaje i da od njih tražimo da nam objasne šta je u njima lepo, šta je smešno, da im tražimo da nam objasne 'fore' sa interneta, da pokažemo neku vrstu interesovanja, jer u ovom trenutku postoji generacijski ambis", ističe Mirković.
Takva vrsta komunikacije rađa niz prilika da deca nauče više o tome kako treba da se odnose prema drugima na internetu, kako da grade samopouzdanje, kako da se zauzmu za sebe ili za druge i tumače stvarnost.
DSI
"Nikad nije roditeljstvo bilo tako kompleksno, izazovno i teško kao danas. Ali moramo svi da se menjamo, da bismo nekako uspeli da se uklopimo, da se adaptiramo i sprečimo sve ove situacije koje su teške", kaže psihološkinja.
Pronalaženje balansa
Pored toga što bi roditelji trebalo da se više uključe u to kako njihova deca provode vreme na internetu, važno je i da i jedni i drugi doziraju vreme koje provode uz telefone i računare, podvlači Mirković.
"Divne su digitalne tehnologije, ali ne može se ostati pred ekranom 24 sata. Mi smo bića prirode i potrebno nam je da budemo u šumi, potreban nam je san, trebaju nam drugi ljudi, treba nam toplina neke ruke, treba nam zagrljaj, osmeh... Mora da postoji neki balans i samo taj balans može da nas spasi", kaže naša sagovornica.
Iako pozdravlja inicijative koje zahtevaju veću odgovornost kompanija u čijem su vlasništvu drušvene mreže, psihološkinja podseća da je veliki deo odgovornosti na korisnicima, odnosno, u slučaju da su to deca, na njihovim roditeljima i neposrednom okruženju.
"Njihov posao je da nam privuku i zadrže pažnju, da što više vremena provedemo na nekom sadržaju, jer tako oni monetizuju svoj biznis. Ja mislim da njihova odgovornost jeste velika, ali najveća odgovornost je na svima nama da razumemo kako to funkcioniše. Njihov posao je da nas animiraju, da što više vremena provedemo tamo, a naša individualna odgovornost je da kažemo: 'Ne'", zaključuje Mirković za Euronews Srbija.
Komentari (0)