Igre 
Tamna strana interneta: Ismevanje Banjalučanke na društvenim mrežama koje je imalo fatalan ishod
Komentari11/11/2023
-16:31
Svako danas može da postati žrtva sajber bulinga - izvređan i ismejan na društvenim mrežama. Zlostavljači vrlo često ne vide problem u tome, niti da su bilo šta loše uradili. Samo u poslednjih godinu dana dve osobe u regionu su izvršile samoubistvo zbog ismevanja na društvenim mrežama, nakon što su ih drugi ljudi neovlašćeno snimali, a potom snimke neovlašćeno delili na mrežama.
Međutim, odgovornost nije samo na onima koji su snimili i objavili video, već i na onima koji nastavljaju da dele snimak, ostavljaju negativne komentare. U eri interneta i društvenih mreža ono što je laka zabava za pojedinca, može dovesti do fatalnog ishoda kod žrtve sajber bulinga. Meta ismevanja danas može biti svako od nas.
Krajem oktobra u centru Banjaluke nepoznata osoba napravila je video snimak na kome se vidi žena koja izlazi iz auta i na ulici obavlja nužbu. Snimak je počeo da kruži društvenim mrežama i za kratko vreme postao je viralan. Policija je pronašla osobu i prekršajno je kaznila. Brojni komentatari koji su kružili na društvenim mrežama uglavnom su ismevali ženu.
"Šta ćeš, dok su živeli u svojim selima činili su to iza prvog drveta, sad je auto umesto drveta. Banjaluko, u šta si se pretvorila. Mrak, srednji vek", samo je jedan od komentara na mrežama.
Onda je stigla vest koja je potresla javnost da je žena sa snimka izvršila samoubistvo. Mediji se sada pitaju da li će neko odgovarati zbog snimanja i neovlašćenog objavljivanja videa.
Članovi porodica žene kažu da su uradili sve kako bi pronašli osobu koja je snimala, a potom objavila video sve na društvenim mrežama. Tužilaštvo se oglasilo da je obavešteno o tome, ali da u tom slučaju nema elemenata krivičnog dela.
Ova priča podsetila je na događaj od prošle godine kada je Mladen Dulić iz Lakšata izvršio samoubistvo nakon što se na društvenim mrežama pojavio snimak na kome se vidi kako se on prijavljuje na posao na benzinskoj pumpi. Zbog toga su uhapšeni radnici pumpe. Oni su bili optuženi za neovlašćeno snimanje i objavljivanje snimka.
profimedia
Povezane vesti
U Srbiji zakon jasno kaže da je krivično delo objavljivanje i prikazivanje tuđih fotografija. Krivični zakonik predviđa da se osoba koja objavi tako nešto, bez pristanka aktera na snimku, kazni novčanom kaznom ili kaznom zatvora do dve godine. Ovo delo se ne goni po službenoj dužnosti, već po privatnoj tužbi.
Zamenica šefa Katedre za krivično pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu prof. Vanja Bajović kaže da bi se to krivično delo moglo podvesti pod osvetničku pornografiju, tj. neovlašćeno objavljivanje i deljenje tuđih fotografija.
Stručnjaci kažu da je problem što se ovakvo delo goni po privatnoj tužbi, što je na oštećenom da pribavlja dokaze - ko je snimak napravio, kada je prvi put objavljen na društvenim mrežama i ko je distribuirao.
Bojović: Žrtva može biti svako
Psihološkinja Radmila Vujić Bojović kaže za Euronews Srbija da svako može biti žrtva sajber bulinga, a da to posebno utiče na ljude koji su osetljiviji, burnije, impulsivnije reaguju.
"Osetljive osobe na podsmevanje na društvenim mrežama mogu da reaguju na drastičan način, nekada čak dođe i do samoubistva. Ali nije samo to, sretala sam u praksi traumatizovane osobe koje su doživele negativno iskustvo na internetu i oni traumu vuku godinama. Posledice takvog doživljaja mogu da obeleže nečiji život. Važno je pričati o ovome. Koliko dalekosežne posledice ostavlja ono što kačimo na društvene mreže", rekla je ona u emisiji "Hajde da razgovaramo".
Dodaje da ima osoba koje će i u realnom životu, kada razgovaraju sa nekim licem u lice da mu se podsmevaju. Međutim, mnogo su opasniji oni koji u stvarnom životu imaju "uglađenu pojavu", a onda "iza tastature" gube sve obzire i lišeni su bilo kakve empatije.
"Ni u jednom trenutku ne pomisle kako bi se oni osećali kada bi ono što pišu u komentaru neko napisao njima. Ima razlike i različitih primera, ali tastatur trpi svašta. Indirektni kontakt može da bude oštećujući i ta vrsta komunikacije može da bude prilično opasna za nekog ko je osetljiv", navela je ona.
profimedia
Povezane vesti
Na društvenim mrežama ljudi se lako priključe masi, imaju potrebu da budu deo "čopora" koji se ustremio na jednu žrtvu. Vujić Bojović navodi da to za nju nije iznenađenje i da je razumljivo jer čovek ima potrebu da bude deo grupe.
"To ne mora nužno da bude pozitivna grupa, može biti i negativna. Ta ideja da pripadaš grupi, masi, da deliš njihovo razmišljanje čini da se osećaš moćnije, snažnije. Tako neko ko u realnom životu nema te kapacitete, on sebi da dozvolu da se ponaša agresivnije na mrežama", ističe ona.
Ko snosi odgovorost
Ne reaguju svi isto na podsmevanje na društvenim mrežama, neko je otporniji i ne dotiče ga sve to previše, dok kod drugih može ostaviti traumu za ceo život.
Povezane vesti
Ono što je najgore teško se dolazi do onih koji su snimili video i prvi podelili na društvenim mrežama.
"Onaj ko je snimio i podelio na društvenim mrežama snosi najveći deo odgovornosti. Radio je nešto bez tuđe dozvole. Izložio je nekog ko je osetljiv nemiloj situaciji. Ljudi to nastavljaju da rade i ne shvataju da ono što za vas može biti laka zabava, za drugoga može značiti bukvalno pitanje života i smrti. Mislim da ljudi nedovoljno vode računa o osećanjima i potrebama drugih. Postali smo društvo izolovanih pojedinaca koji se bez ikakvog saosećanja ponašaju kako im impulsi u tom trenutku nalažu, bez svesti da to što radimo na nekoga može imati štetne posledice", kaže ona.
profimedia
Smatra i da su agresija i zloba u ljudskoj prirodi i da ne postoji ljudsko biće koje nema agresije u sebi, samo je pitanje šta sa njom radi.
"Neko agresiju sublimira i pretvara u pozitivni impuls, dok joj drugi daje dozvolu da se ispoljava", kaže Bojović.
Svetla strana savremenih tehnologija
Međutim, tehnologija ima i svoju svetlu stranu. Nova pesma legendarnog benda The Beatles “Now and then” posebna je po tome što se na njoj po prvi put nakon smrti Džona Lenona mogu čuti svi članovi postave. To je moguće zahvaljujući uplivu veštačke inteligencije.
Svetlana Đolović, urednica na Radio Aparatu, kaže da je ovo primer šta može da se uradi sa savremenim tehnologijama.
"Treba znati šta se desilo sa ovom pesmom. Iskorištena je tehnološka stvar da mogu da razdvoje kanali u muzici i da se očisti glas koji je imao puno zujanja u orginalnom snimku. Dobili smo najčistiji snimak Lenonovog glasa koji je mogao da se iskoristi u pesmi. Ostali instrumenti su ponovo odsvirani", objasnila je ona.
Komentari (0)