Počela sezona respiratornih infekcija: Koji virusi su trenutno u cirkulaciji i ko obavezno treba da se vakciniše?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

07/11/2023

14:10

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Čekaonice domova zdravlja pune su pacijenata koji se žale na prehladu, curenje iz nosa, kašalj, povišenu temperaturu. Lekari kažu da je to očekivana slika, jer ulazimo u hladnije doba godine kada je povećana aktivnost virusa.

Najčešči uzročnici respiratornih infekcija su grip, respiratorni sincicijalnivirus, rinovirusi, koronavirusi. Od akutnih respiratornih infekcija, odrasle osobe prosečno obole tri do pet puta godišnje, a deca još češće.

U Gradaskom zavodu za javno zdravlje kažu da broj pacijenata sa akutnim respiratornim infekcijama stagnira već nekoliko nedelja. Prošle nedelje u Beogradu je bilo 13.440 obolelih. Najviše obolelih bilo je u školskom uzrastu od 5 do 19 godina (40,1 odsto), zatim kod radno sposobnog stanovništva od 20 do 64 godine (29,5 odsto), kod dece do četiri godine ( 23,3 odsto), stariji od 65 (7,11 odsto).

Virus gripa još uvek nije potvrđen u Srbiji. Lekari očekuju da će i ova sezona biti slična kao i prošla - virus gripa se ranije pojavio, dugo je trajao, ali je intenzitet bio manji. Sredina novembra je period godine kada građani treba da se vakcinišu protiv sezonskih bolesti - gripa, pneumokoka, korone. Procenat vakcinisanih u našoj zemlji je nizak i stalno opada.

Dr Goran Tešović, pedijatrijski infektolog iz Hrvatske kaže da se u regionu beleže pojedinačni slučajevi gripa i da virus još nije počeo cirkulisati u pravom obimu.

"Počela je pre nekoliko nedelja sezona infekcija uzrokovanih sincicijalnim virusom i beleži se povećana aktivnost kovida. U poslednjih nekoliko nedelja imamo znatno veći broj slučajeva obolelih od kovida - od male dece do starih ljudi. Što se tiče nevirusnih bolesti poslednjih nekoliko nedelja u celom regionu imamo više obolelih od velikog kašlja- pertusisa", rekao je Tešović za Euronews Srbija na okruglom stolu “Ko rano rani”.

Vakcinacija

Tešović je rekao da u regionu već duže vreme cirkulišu podvarijante virusa korona koje pripadaju omikron varijanti. Dodaje da nova vakcina upravo sadrži nove podvarijante omikrona, te da su vakcine efikasne.

"Donekle zaštitu pružaju i starije vakcine. Ako se vakcinišete njima postoje manje šanse za obolevanje. Ove cirkulirajuće podvarijante izazivaju blaže oblike bolesti, to je daleko od onoga što smo viđali 2021/22. godine", naveo je on.

Kada krene sezona respiratornih infekcija uglavnom se govori o vakcinaciji protiv korone i protiv gripa, a malo o vakcinaciji protiv pneumokoka.

Dr Tešović savetuje da se protiv pneumokoka vakcinišu svi stariji od 65 godina i da vakcinu prime zajedno sa vakcinom protiv gripa.

"Što se tiče dece vakcinu protiv pneumokoka primaju sva deca u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji. To je obavezna vakcina. Sva deca dok su odojčad se vakcinišu protiv pneumokokne bolesti, što je značajno smanjilo oboljevanje u poslednjih deset godina", rekao je on.

Ističe da se o vakcinaciji mora stalno govoriti, da vakcinacija spašava život, da su vakcine napravljene tako da zaštite od najtežih oblika bolesti.

"Postoji loše razumevanje vakcinacije, da ukoliko se vakcinišete nećete se razboleti. Može se desiti da se razbolite, ali vakcina vas štiti od komplikacija bolesti i smrtnog ishoda", pojasnio je on.

Teške infekcije

I pored toga što je imunizacija globalno smanjila oboljevanje od zaraznih bolesti koje mogu da se spreče vakcinacijom, moderna civilizacija se danas susreće sa problemom održivosti sprovođenja imunizacije.

"Teške infekcije pneumokokom pogađaju malu decu i starije osobe sa oslabljenim imunim sistemom i hroničnim bolestima. Za razliku od gripa, pneumokokna bolest nema svoju sezonu i može se dobiti u bilo kom momentu. Kada se pojavio kovid-19, Svetska zdravstvena organizacija je pozvala da se zaštitimo od svih respiratornih infekcija, tačnije da se zaštitimo dostupnim vakcinama za kovid-19, grip i pneumokok, koji su najčešći izazivači. Svakako da su u najvećem riziku osobe starije od 65 godina, kao i osobe sa pridruženim bolestima", rekao je ass. dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju, Univerzitetski Klinički centar Srbije.

Pacijenti sa kojima je Forum pacijenata Srbije u komunikaciji, a to su uglavnom oboleli od najtežih onkoloških, autoimunih i drugih bolesti, shvataju značaj imunizacije, međutim nažalost veliki deo, pre svega mlađe populacije, ima rezerve prema vakcinama.

"Razumemo da mladim i zdravim sugrađanima, imunizacija nije u fokusu, jer misle da neće imati teže forme bolesti. Međutim, oni i ako ne budu imali teške forme bolesti, mogu biti prenosioci pomenutih virusa i bakterija i tako direktno mogu da ugroze starije. Stoga ih pozivam da budu solidarni, da misle na svoje bolesne ukućane, prijatelje, kolege, obrate se izabranim lekarima i vakcinišu bar bolesne članove porodice. Pored ravnodušnosti prema vakcinama protiv koronavirusa, postoji i problem neobaveštenosti ljudi koji nisu protiv imunizacije, ali nemaju informacije. Uzmimo za primer vakcinu protiv bakterije pneumokok - većina starijih od 65 godina, a naročito hronični bolesnici bi trebalo da je prime, ali na žalost mnogo njih ni ne zna da na nju ima pravo, da je dostupna o trošku države", rekla je Olja Ćorović, potpredsednica Foruma pacijenata Srbije, a navedeno je u saopštenju.