Igre 
Izmene krivičnog zakonika: Mogu li strože kažne da smanje nasilje u porodici i umanje broj silovanja?
Komentari01/10/2023
-16:00
Za različite oblike nasilja u porodici ubuduće bi se u zatvoru moglo provoditi od dve do pet godina duže nego što je trenutno slučaj. Iz Autonomnog ženskog centra poručuju da se ne protive povećanju kazni, ali da problem nije u visini sankcija, već u odbacivanju velikog broja krivičnih prijava protiv nasilnika, što žrtve često demotiviše da pokreću postupke.
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da se generalno kazne za nasilje u porodici danas uglavnom svode na uslovne osude.
"Dosta su naše sudije blage prema učiniocima nasilja u porodici, ali ne samo sudija, mi čak vidimo da se i tužioci ne trude dovoljno u određenim slučajevima da prikupe dodatne dokaze da bi predložili težu sankciju. Nije uslovna osuda problem sama po sebi, problem je što ona nema nikakav nadzor. Ono što žene često kažu je da i kad dobiju uslovnu osudu, možda fizičko nasilje prestane, ali se psihičko nastavlja", rekla je ona za Euronews Srbija.
Izmenama se, pored većih zatvorskih kazni, predviđa i doživotni zatvor za krivična dela koja se odnose na silovanja i obljube. Budući da su seksualni prestupnici često povratnici, iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu za Euronews Srbija kažu da je ovo jedini način da se silovatelji sklone sa ulica.
profimedia
"Kada razgovarate sa stručnjacima svi će vam reći da je resocijalizacija i rehabilitacija tih ljudi gotovo nemoguća. Zbog toga smatram da pooštravanje ovih kazni može delovati preventivno jer ljudi kada počine delo silovanja ne mogu više izaći na slobodu i po meni to jeste nešto što apsolutno podržavam i smatram da može doneti korist celom društvu", kaže Igor Jurić.
Važna prevencija
Ipak, prema postojećem Krivičnom zakoniku, doživotni zatvor neće biti doživotni ukoliko sud prestupnika pusti na uslovni otpust, odnosno nakon odsluženih 27 godina zatvora, što nije moguće samo za najteža krivična dela.
Iz Autonomnog ženskog centra ukazuju da čak i kada učinioci teških krivičnih dela posle nekog vremena izađu na slobodu, problem nastaje zbog nedostatka praćenja njihovog daljeg života, čime oni za sistem postaju nevidljivi.
Povezane vesti
Dragoslav Milanović, sudija Višeg suda u Smederevu kaže da se visokim krivičnim sankcijama postiže samo donekle svrha generalne prevencije.
"Po meni pravosuđe i visoke krivične sankcije ne mogu da budu jedini faktor koji može da spreči i koji može u velikoj meri da doprinese sprečavanju vršenja takvih krivičnih dela", rekao je on za Euronews Srbija.
Dodaje da problem treba da se rešava na širem društvenom planu i da je u svemu tome najvažnija prevencija.
"To znači da porodica, obrazovni sistem, ustanove socijalne zaštite treba dodatno da se uključe u tu problematiku, da bi se sprečila takva krivična dela. Pravosuđe dolazi tek na kraju, ono izriče krivičnu sankciju, ali više treba raditi na preventivi", rekao je on.
Kada su u pitanju silovatelji, povratnici smatra da kazna doživotnog zatvora može da bude jedina krivična sankcija kojom se ostvaruje i specijalna i generalna prevencija - deluje se na tu osobu da ne čini krivična dela, ali za ostatak populacije je to upozorenje kakva ih sankcija čeka za takvo krivično delo.
Povratnici silovatelji
"Kod povratnika je specifično. Ako je krivično delo silovanja u pitanju kod povratnika treba razmišljati i o ovoj najstrožoj sankciji, a to je kazna doživotnog zatvora", istakao je Milović.
Kako kaže živimo u vremenu kada dolazi do eskalacije fizičkog, psihičkog, seksualnog, ali i nasilja u saobraćaju.
profimedia
Povezane vesti
"Mislim da kada je u pitanju zaštita porodice Tužilaštvo reaguje. Nemam iskustava da se krivične prijave odbacuju. Dešava se da žrtva tokom postupka menja iskaz", rekao je on.
Za nasilje u porodici kaznena politika je od tri do 10 godina, zavisno od krivičnog dela, ali se najstroža kazna danas retko izriče.
"Sud tu kaznu retko izriče. Sud uvek vodi računa o individualizaciji kazne, sagledavaju se sve okolnosti", naveo je on i dodao da iskustvo iz prakse govori da je porodičnog nasilja sve više i da je ono sve brutalnije, te da kaznena politika mora da se menja.
Povezane vesti
Komentari (0)