Sud u Strazburu stopirao izručenje programera iz Niša SAD, odluka na Ministarstvu pravde

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo je meru kojom je preporučeno da proces izručenja deset državljana Srbije Sjedinjenim Američkim Državama bude "zaustavljen" bar do 16. avgusta. Ovih deset državljana suočava se sa optužnicom podignutom u SAD zbog digitalne finansijske prevare navodno teške 70 miliona dolara, a postupak ekstradicije je u fazi odlučivanja ministra pravde, pošto je već doneta pravosnažna odluka o izručenju, potvrdio je za Euronews Srbija Milan Petrović, koji zastupa dvoje optuženih.

Nakon poslednje odluke Apelacionog suda, od izručenja delilo ih je mišljenje ministarke pravde Srbije, ali hitna mera Evropskog suda u Strazburu predstavlja mali obrt u procesu ekstradicije 11 srpskih državljana, programera iz Niša, od kojih je jedan već isporučen Americi jer je sam tražio da mu se sudi u toj zemlji.

Konačnu odluku o tome da li bi izručenjem optuženim programerima bila povređena ljudska prava pomenuti sud doneće 16. avgusta, a pre toga, kako je naveo Petrović, na potezu je Ministarstvo pravde Srbije. 

Uhapšeni u julu 2020.

Grupa mladića i trudnica, inače poreklom sa Filipina, svi sa prebivalištem u Nišu, uhapšeni su u julu prošle godine. Njima se na teret stavlja krivično delo prevare kojom su, putem interneta, zaradili navodno 70 miliona dolara, a među prevarenima je i jedan državljanin Teksasa, pa se u ceo slučaj umešalo i američko pravosuđe i FBI, koji je asistirao u akciji hapšenja.

Inače, svih 11 optuženih su građani Srbije, ali među njima ima i onih koji imaju državljanstvo Australije, Filipina, Bugarske i Crne Gore. Uhapšeni su 23. jula prošle godine u Nišu, a kako su mediji tada pisali, terete se da su od 2011. godine kao organizovana kriminalna grupa napravili 16 lažnih investicionih platformi, odnosno brokerskih portala, preko kojih su investitorima iz celog sveta, među kojima većini iz SAD, prodavali fiktivne akcije preduzeća, a novac usmeravali na svoje račune u inostranstvu.

Navodno su komunicirali sa investitorima preko interneta ili video-konferencijskih poziva, koristili "lažne identitete i lažne titule" kako bi ostavili utisak da su brokeri i finansijski stručnjaci, te "izdavali lažna dokumenta o kupovini akcija i potvrde o transferu novca".

Od početka je traženo izručenje uhapšenih u SAD, gde bi se vodio čitav proces, a prema mišljenju advokata, njima bi u Americi bila ugrožena ljudska prava, te su i uputili zahtev Evropskom sudu za ljudska prava. Zahtevaju da se optuženima sudi u Srbiji.

Hitna mera Evropskog suda u Strazburu doneta je u prvom postupku izručenja srpskih državljana stranoj zemlji na osnovu Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i ugovora između Republike Srbije i SAD o izručenju, koji je verifikovan zakonom o potvrđivanju tog ugovora pre dve godine.

Zašto je reagovao sud u Strazburu?

Kako je za Euronews Srbija objasnio advokat Milan Petrović, sud je reagovao na osnovu zahteva da se izrekne hitna mera i zastane sa izručivanjem građana Srbije s obzirom na to da "postoji opasnost da ukoliko budu izručeni budu ugrožena njihova ljudska prava".

"Postoji mogućnost da im budu ugrožena ljudska prava, pre svega da budu osuđeni na kazne zatvora koja će u odnosu na njihovu starosnu dob predstavljati gotovo doživotnu kaznu zatvora. Zatim, nigde nije bilo garancije da će oni moći da podnesu zahtev za pomilovanje, kakvi će biti njihovi zatvorski uslovi i uopšte u okviru pandemije kovida 19 kakva će biti njihova zaštita", naveo je on.

Euronews Srbija

Kako napominje, Evropski sud za ljudska prava zatražio je od Srbije da "zastane" sa izručenjem i obavezao Srbiju da odgovori na određena pitanja u vezi sa ovim postupkom sa rokom do 30. jula ove godine. Odbranu je obavezao da do 10. avgusta podnese zvaničnu predstavku sa navodima zbog čega smatra da postoji opasnost za povredu ljudskih prava i na kraju je sud zauzeo stav da će do 16. avgusta reći i dati svoje mišljenje, dodao je Petrović.

On kaže da se trojica osumnjičenih nalaze u ekstradicionom pritvoru koji može trajati najduže do godinu dana, a zatim bi morali da budu pušteni da se u nastavku postupka ekstradicije brane sa slobode.

Na pitanje na kome je sada odluka o njihovom izručenju, Petrović navodi da je to sad na ministru pravde.

"Poslednja instanca u celom ovom postupku nakon završenog postupka pred Višim i Apelacionim sudom u Beogradu koja daje konačnu odluku o odobrenju za izručenje je ministar pravde", navodi on.

Kako on kaže, ono što je sporno u ovom slučaju, odnosno u prvom postupku izručenja na osnovu ugovora od pre dve godine jeste to što su državljani Srbije optuženi da su izvršili prevaru putem elektronskih uređaja.

"Oni nikada nisu bili u Americi i niko od njih nije bio u Americi, a sredstva izvršenja krivičnog dela, ako je uopšte izvršeno krivično delo, su zaplenjena i oduzeta ovde u Srbiji, to su kompjuteri, telefoni. Prema tome definitivno je da je mesto izvršenja krivičnog dela ovde i da su oni izvršili krivično delo u Srbiji, ugovor ne predviđa takvu okolnost. Prema zakonu, prema teritorijalnom principu, njima bi jedino mogao da sudi sud u Srbiji", naglašava Petrović.

Petrović navodi da odbrana optuženih smatra da iz svih navedenih razloga i prema pomenutom ugovoru oni "ne mogu da budu izručeni".

"Ovaj ugovor ne predviđa ovakav slučaj i mi tražimo da država Srbija kao odgovorna i pravna država zatraži da joj se ustupi predmet ovde na suđenje i da Srbija otvori ovde postupak, utvrdi sve dodatne činjenice i ukoliko su krivi kazni ih, a ne da ih izruči tamo odakle se više ne bi vratili", naglašava on.

Na pitanje zašto je jedan od osumnjičenih odlučio da bude izručen Americi, Petrović navodi da u postupku ekstradicije postoji mogućnost da se traži pojednostavljeni princip ekstradicije.