Igre 
Srebrenica 26 godina kasnije - tumačenja, podele, rezolucije: Komemoracija žrtvama sutra u Potočarima
Komentari10/07/2021
-17:08
U Srebrenici traju poslednje pripreme pred sutrašnju komemoraciju i sahranu posmrtnih ostataka 19 žrtava genocida. Stradanje više od osam hiljada Bošnjaka u tom mestu deli srpsku javnost i 26 godina nakon zločina.
"Duša Srebrenice" sarajevskog fotografa Midhata Poturovića izložba je fotografija nastalih tokom godina rada na pričama o Srebreničkoj tragediji. Ali, kao i često kada se govori o srebreničkom genocidu u Srbiji, pojave se desničari. Na otvaranju izložbe skandirali su Mladiću i Karadžiću, osuđenim za taj zločin, uz negiranje genocida. Policija pred galerijom Endžio Haba u Beogradu, pokazuje da nije reč o običnoj izložbi.
Tanjug/Tara Radovanovic
Marko Milosavljević, iz Inicijative mladih za ljudska prava kaže za televiziju Euronews Srbija da se “ovde "zighajluje" na sadržaj izložbe umesto da se uđe i da se pogleda i razgovara o tome.
"Mi ne želimo da se stvaraju rovovi u društvu, već da društvo konačno može da progovori i porazgovara", objasnio je Milosavljević.
Zvaničnici Srbije nekad govore o Srebrenici, ali ne o genocidu, već o strašnom zločinu. Poslednjih nedelja, skupštinske rezolucije o srebreničkom genocidu na Kosovu, a naročito u Crnoj Gori izazvale su negativne reakcije Beograda, iako je, crnogorska skupština u istom dokumentu osudila pripisivanja krivice srpskom ili bilo kom drugom narodu, jer je odgovornost individualna.
"Ja sam tada rekao da kreće poplava istih rezolucija protiv Srbije u svim parlamentima ili većini parlamenata u okruženju da se svi jasno izjasne da su Srbi počinili genocid i da pokažu svoje opredeljenje, tobože, za dobrosusedske odnose, a u stvari, da Srbiji zadaju udarac“, izjavio je tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Politikolog Ivan Ejub Kostić kaže za televiziju Euronews Srbija da je ovakav odnos prema Srebrenici zasluga svih vlasti u Srbiji.
Povezane vesti
"Ni nakon petooktobarskih promena nije došlo do suštinski nekog sazrevanja i neke volje da se srpsko društvo i Srbija kao takva suoči sa svojom odgovornošću (povodom onoga) što se dogodilo u BiH, tako da mislim da je to osnovni problem, da se nije sistematično radilo na tome da se Srbija suoči sa prošlošću i sa zločinima koji su počinjeni u BiH i na teritoriji Kosova“, rekao je Kostić.
Presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde utvrđeno je da su pripadnici Vojske Republike Srpske u Srebrenici pre 26 godina počinili genocid nad više od osam hiljada Bošnjaka. Skupština Srbije je 2010. usvojila deklaraciju kojom se osuđuje taj zločin, počinjen na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, ali se u samom dokumentu ne pominje reč genocid.
profimedia
Novinarka Ljiljana Smajlović, koja je izveštavala sa suđenja nekadašnjem predsedniku Srbije i Jugoslavije Slobodanu Miloševiću u Hagu, kaže za Euronews Srbija da se Srbija rezolucijom parlamenta iz 2010. jasno odredila prema zločinu u Srebrenici.
"To je apsolutno zvanični stav države. Svaka država će da prihvati činjenicu da je neki međunarodni sud na određen način kvalifikovao neki zločin. To ne znači da vi morate da prihvatite kao sveto pismo svaku odluku tog suda ili svaku kvalifikaciju i objašnjenje. Mi u Srbiji osporavamo, mnogi od nas u Srbiji, uključujući i mene da je to zločin genocida, ali u Bosni na primer osporavaju činjenicu da u ovih šest drugih opština u BiH nije počinjen genocid. Po mom mišljenju, to je u apsolutno istom rangu. Mi prihvatamo i jedne i druge presude u Hagu, u Sarajevu ne prihvataju da se u Prijedoru nije desio genocid. Mi ne prihvatamo da se u Srebrenici desio genocid, nego kažemo stravičan zločin, ubistvo ratnih zarobljenika. Usuđujemo se da kritikujemo neke delove odluka tog suda, ali ne i činjenicu da se zločin desio i da je jedan međunarodni sud na određeni način presudio", rekla je Smajlović.
Ona je dodala da je skeptična prema narativu o potrebi suočavanja Srbije sa prošlošću.
"Znate sta ja sam generacija novinara koja je pre 20 godina prihvatila tezu da su zločini počinjeni protiv Srba zanemareni samo zbog toga sto Slobodan Milošević nije hteo da sarađuje sa sudom u Hagu. Ja se sada 20 godina kasnije osećam teško nasamarenom. Verujem u suočavanje sa prošlošću, ali mi je potpuno jasno da ono što smo dobili je pobednička pravda. Sva priča o suočavanju sa prošlošću mi sada zvuči cinično i licemerno kada je nacionalizam koji je stajao iza nekih ratnih zločina nagrađen teritorijama i međunarodnim priznavanjima i kada se izgradio narativ da je samo srpski nacionalizam ovde opasan i samo je on sve kriv, a drugi su bili demokratski i prozapadno orijentisani“, objasnila je Ljiljana Smajlović.
EU: Bolno sećanje na Srebrenicu, bez poricanja genocida
Povodom obeležavanja 26. godišnjice zločina u Srebrenici, EU podseća na "zajedničku dužnost sećanja" i ukazuje da u Evropi "nema mesta za poricanje genocida", prenosi Tanjug.
Povezane vesti
U zajedničkom saopštenju šefa diplomatije EU, Žozepa Borelja i komesara za proširenje, Olivera Vraheija, podseća se na žrtve, izražava saučešće porodicama, ali ukazuje i na, kako se navodi, "sopstvenu odgovornost Evrope što nije bila u stanju da spreči genocid u Srebrenici, jedan od najgorih zločina u modernoj istoriji Evrope”.
profimedia
"Srebrenica nas bolno podseća na potrebu da se čvrsto i odlučno založimo za mir, ljudsko dostojanstvo i sve vrednosti koje podupiru našu Uniju. Služenje pravdi i izgradnja boljeg društva najbolji su načini sećanja na one koji su sistematski i namerno ubijani. Ovo je neophodan korak za rad na boljoj zajedničkoj budućnosti svih Evropljana", stoji u zajedničkom saopštenju.
Borelj i Varheji naglašavaju da međunarodni sudovi i domaći sudovi u BiH i susednim zemljama moraju i dalje da rade na dostizanju pravde za sve žrtve ratnih zločina, ali i dodaju da se mir ne može graditi samo na pravdi.
”Politički lideri Zapadnog Balkana moraju svojim primerima da priznaju šta se dogodilo, odajući počast žrtvama i istinski promovišući pomirenje suoćavanjem sa korenima mržnje koja je dovela do genocida. U Evropi nema mesta za poricanje genocida, revizionizam i veličanje ratnih zločinaca, koji su u suprotnosti sa najosnovnijim evropskim vrednostima. Pokušaji prekrajanja istorije su neprihvatljivi”, poručuje se u saopštenju.
Komentari (0)