Bujošević podneo izvestaj o radu RTS za 2021. godinu

Direktor Radio-televizije Srbije Dragan Bujošević podnoseći izvestaj o radu RTS za 2021. na skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje rekao je da se javni servis 75 odsto finansirao iz taksi koje plaćaju građani, a 25 odsto od prihoda od marketinga.

"Te godine smo počeli da radimo bez novca koji dobijamo iz budžeta Srbije. Rekli smo da nećemo uzimati novac iz budžeta. Sada mislimo da nam je potreban, ali da nećemo moći da ga dobijemo", rekao je Bujošević.

On je govorio i o obavezi RTS da kupuje programe nezavisnih produkcija.

"Naša obaveza je da imamo 10 odsto programa koji rade nezavisne produkcije i to nismo ispunili u 2021. Ta ponuda jeste mala i često nekvalitetna", kazao je Bujošević.

On je dodao da je 2019. godine 93 odsto obrazovno-naučnog programa bila produkcija RTS, 93 odsto sopstvene produkcije imala je u informativnom programu, 76 odsto programa za dijasporu i 72 odsto zabavnog programa.

Kako je naveo, ostatak programa činile su nezavisne produkcije i spoljna produkcija, a smatra se da igrani program treba kupovati, jer je to jeftinije i jednostavnije od sopstvene produkcije. Bujošević je podsetio da su u 2021. godini radili u režimu kovida, sa smanjenim brojem judi.

Dodao je da su netačni navodi da je u RTS zaposleno 3.550 ljudi, da je to bilo kada je došao na čelo kuće, a u međuvremenu je taj broj smanjen za oko 1.000 ljudi. Bujošević je kazao da RTS ima najmlađu publiku i da je najgledaniji u uzrastima od 15 do 29 godina, od 30 do 44 i od 45 do 59 godina.

Ukazao je da je 2021. RTS uspela da radi sa mladim ljudima sa FDU televizijske drame i filmove.

Predsednik Upravnog odbora Radio-televizije Srbije Branislav Klanšček rekao je da su izveštaj i pismo Bujoševića koji su objavljeni na sajtu Pištaljka verodostojni.

Prema njegovim rečima, UO je sastavio dokument sa primedbama na poslovanje RTS i tu je izneo sve što ono se pojavilo u javnosti. Klanšček je kazao da je UO tada uočio da RTS nije ispunila svoje zakonske dužnosti i da se bavio svakim programom ponaosob.

On je istakao da je veoma bitno praviti razliku između nezavisne produkcije, koja donese gotov program, i izvršne, odnosno spoljne produkcije. Istakao je da nije problem u izvršnim podukcijama, već u tome što se od nekog traži da uradi "program za vas, a onda ga rade sa vašim ljudima u vašem studiju".

Klanšček je rekao da se poteglo i pitanje sukoba interesa, da li zaposleni u RTS mogu da rade u spoljnim produkcijama čiji program plaća RTS.

Bujošević je ukazao da je Klanšček u prvom javnom pojavljivanju ovim povodom rekao da RTS u zabavnom programu snima tri emisije, što nije tačno. Naveo je da obrazovno-naučni program proizvodi 44 emisije, informativni 42, redakcija za dijasporu pet, kulturno-umetnički program 39, a zabavni 63 emisije.

Odgovarajući na navode o rijalitijima na RTS, rekao je da su to bili "Sa Tamarom u akciji", "Prva bašta Srbije", "Moja dedovina", "Kuhinja moga kraja", "Na večeri kod" i emisija "Snađi se", koja je skinuta s programa jer nije bila kvalitetna.

Slučaj RTS u Tužilaštvu

Podsetimo, Pištaljka je nedavno objavila da je rukovodstvo Radio-televizije Srbije sakrilo od javnosti zapisnik sa devete sednice Upravnog odbora iz juna prošle godine u kom se iznose zaključci jedinog istraživanja o trošenju novca javnog servisa koje je ovaj odbor sproveo. Ova sednica je, kako navode, najvećim delom bila posvećena problemu angažovanja privatnih produkcijskih firmi za proizvodnju programskog sadržaja koji RTS može samostalno da proizvodi.

U zapisniku sa ove sednice, kako između ostalog navodi Pištaljka, stoji da UO zaključuje da se privatnim firmama plaća za proizvodnju sadržaja iako RTS već ima plaćenu tehniku i ljudstvo da program proizvodi samostalno. Posebno se ističe da u pojedinim projektima privatnih firmi učestvuju i zaposleni RTS-a i da je time „omogućen sukob interesa” koji im odobrava isključivo generalni direktor javnog servisa Dragan Bujošević.

Predsednik Upravnog odbora RTS Branislav Klanšček podneo je 13. februara krivičnu prijavu protiv direktora RTS-a i ostalih, koju je Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu ustupilo na nadležnost Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. 

Posebno odeljenje odmah je dalo nalog policiji da prikupi potrebne podatke kako bi se proverili navodi krivične prijave, a koji se, kako tužilaštvo navodi, delimično poklapaju sa pisanjem portala "Pištaljka".