Kamere "love" prolaske na crveno, ali pred vozačima je velika dilema: Da li će im stići kazna ako ne stanu na žuto?

Saobraćajna policija je od 10. februara do sada dokumentovala više od 300 prekršaja prolazaka automobila kroz crveno svetlo na raskrsnici ili pešačkom prelazu, i to na osnovu snimaka zabeleženih pomoću sitema video-nadzora na više lokacija u Beogradu, rečeno je iz MUP-a za Euronews Srbija.

Od kada je MUP objavio da će saobraćjana policija početi sankcionisanje vozača na osnovu snimaka nadzornih kamera, mnogi vozači se pitaju da li će kazne na njihove adrese stići i u slučaju da ih kamera snimi dok su prolazili u trenutku kada je na semaforu žuto svetlo. Odgovor smo potražili u MUP-u.

"Sistem za automatsku detekciju prekršaja koji je instaliran u video-nadzor kamera grada Beograda funkcioniše tako što u obliku video zapisa beleži kontinuirani prolazak vozila koje se ne zaustavi ispred semafora kada je svetlosnim znakom crvenog svetla zabranjen prolaz. Vozači će biti sankcionisani samo u slučaju da se čitavo vozilo nalazilo ispred zaustavne linije (ispred semafora) u trenutku dok je ne semaforu uključeno crveno svetlo. Dakle, ovim sistemom ne sankcioniše se prolazak vozila na žuto svetlo semafora", navode iz MUP-a za Euroenws Srbija.

Kako dodaju, sistem za detekciju prekršaja prolaska vozila na crveno svetlo semafora primenjuje se u sklopu sistema video-nadzora Beograda, u okviru kog su kamere postavljene na više od 600 lokacija koje su objavljene na internet stranici Ministarstva unutrašnjih poslova i dostupne su građanima.

Pixabay

"Kada je reč o detekciji prolaska vozila na crveno svetlo, za taj prekršaj koristi se oko 300 kamera koje su postavljene na raskrsnicama, a automatska detekcija pomoću softvera koja beleži prekršaje u ovom trenutku u funkciji je na više desetina lokacija i u više gradskih opština", navode iz policije. 

"Žuto svetlo na semaforu mora da ima određeno trajanje"

Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja objašnajva za Euronews Srbija da žuta boja na semaforu treba da predstavlja "tampon zonu" koja bi omogućila vozaču da reaguje na beznedan način. 

"Na primer, vi vozite 50 kilometara na čas i približavate se raskrsnici i na 10 metara od te nje se ugasi zeleno i uključi žuto. Vi tada ne možete da uradite ništa. Znači, tada prolazite kroz žuto ali postoji i varijanta kada ste na 50 metara od raskrsnice kada vam se uključi žuto, onda vam je jasno da nećete stići i tada kočite. Žuto je "tampon zona" i ono služi za zaštitu. Policija ne može da vas kazni ako pređete na žuto, a pre toga niste imali osnova da se bezbedno zaustavite. Znači to nije prekršaj", dodaje. 

Božović objašnjava da se često vozači to žuto svetlo i ne doživaljavaju kao nešto što treba da ih upozori na to kako treba da postupe dok učestvuju u saobraćaju. On dodaje, da upravo većina nije svesna da se žuta boja ima određeno trajanje. 

"U javnosti postoji zabluda oko toga šta je žuto. Ono se pali nakon što se ugasi zeleno, i uključeno je neko vreme i gasi se pre nego što se uključi crveno. U jednom trenutku vi na semaforu vidite samo žuto svetlo. Čisto žuto služi tome da vozaču kaže da ima još tri sekudne do uključenja crvenog, a to znači da on mora da počne da koči. Međutim, ako on ne može da se bezbedno zaustavi, onda mora da produži dalje. Crveno i žuto zajedno služe da vozaču kažu da ukoliko je ugasio auto ga pali jer se za dve sekudne uključuje zeleno", rekao je Božović.

Kamere će detektovati nove prekršaje

Iz policije su naveli da je sada aktuelna prva faza projekata i da se u narednom periodu očekuje dodatno unrapređene sistema kada su u pitanju softveri za automatsku detekciju.

"Softveri će biti  postavljeni na dodatnom broju lokacija, ali i na način da će omogućavati i automatsku detekciju prekršaja prekoračenja brzine. Za osnovni oblik prekršaja, Zakonom o bezbednosti saobraćaja propisana je novčana kazna u rasponu od 20.000 do 40.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana, 6 kaznenih poena i zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje tri meseca. Međutim, ukoliko je vozač prošao na crveno svetlo semafora na raskrsnici sa pešačkim prelazom, a na pešačkom prelazu se nalazi pešak kom je semaforom dozvoljen prelaz, zakon propisuje novčanu kaznu u rasponu od 100.000 do 120.000 dinara ili kaznu zatvora od najmanje 15 dana, 14 kaznenih poena i zabranu upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje osam meseci", navode iz policije.

profimedia

Kako kažu, najteži oblik prekršaja je kada vozač u vremenskom intervalu od 10 minuta dva ili više puta prođe na crveno svetlo semafora.

"To će se podvoditi pod nasilničku vožnju. Za ovaj prekršaj, učiniocu sledi kazna zatvora u trajanju od 30 do 60 dana ili kazna rada u javnom interesu u trajanju od 240 do 360 sati, uz novčanu kaznu u rasponu od 120.000 do 140.000 dinara, 15 kaznenih poena i zabranu upravljanja motornim vozilom u trajanju od najmanje devet meseci", rekli su iz MUP-a za Euronews Srbija.

Načelnik Uprave saobraćajne policije Zlatko Belencan rekao je ranije za RTS da je nadogradnja već postojećeg sistema izvesna pa će kamere takođe moćida snimaju i da li je pojas vezan, da li vozač koristi mobilni telefon.

Kako izgleda procedura kada vas usnimi kamera?

Advokat Aleksandar Radivojević objasnio je ranije za Euronews Srbija da je procedura ista kao kada kada uhvati bilo kakva saobraćajna kamera u prekršaju. On objašnajva kako izgleda postupak kada vas kamera snimi u prekršaju.

"Nakon što kamera snimi vozača, napravi se fotozapis nakon čega se utvrđuje ko je vlasnik vozila. To se čini tako što se proveri registarska tablica i utvrđuje ko je vlasnik i, ukoliko postoji i podatak, provera se ko je korisnik vozila. Kada se to nabavi, pozivi sa fotografijama snimljenog prekršaja šalju na adresu vlasnika, odnosno korisnika vozila", objašnajva Radivojević.

Kako dodaje, na početku je za nadležne najbitnije da se najpre utvrdi prekršaj, pa da se onda dođe do vlasnika vozila. Radivojević navodi da i nakon toga procedura za vlasnike automobila nije prezahtevna.

"Kada kamera usnimi vozača u prekršaju i načini se fotozapis, poziv se odmah šalje vlasniku automobila i on nakon toga može da reaguje. Zapravo, da u roku od osam dana da podatak da je on lično upravljao vozilom u trenutku kada je snimak sačinjen. Takođe, može da obavesti nadležne da on u trentuku prekršaja nije upravljao motornim vozilom. Ukoliko je to isitina, on bi trebalo da sa vozačem ode kod notara i da načini zapisnik sa izjavom tog lica. Notar to onda overava i dokument se daje policiji. Poslednja opcija je da u roku od osam dana plati polovinu izrečene novčane kazne. On će inače uz obaveštenje koje dobije od nadležnih, dobiti i uplatnicu koju može tako da iskoristi", objasnio je on.