Aktuelno

"Trouglovi života": Koji su najbezbedniji delovi stana za zaklon u slučaju zemljotresa

Komentari

Autor: RTS / Euronews Srbija

12/02/2023

-

15:00

"Trouglovi života": Koji su najbezbedniji delovi stana za zaklon u slučaju zemljotresa
Tanjug/AP/Hussein Malla - Copyright Tanjug/AP/Hussein Malla

veličina teksta

Aa Aa

Broj poginulih u snažnom zemljotresu, koji je u ponedeljak pogodio južnu Tursku, stalno se povećava, a stotine hiljada zgrada je uništeno. Stručnjaci smatraju da su mnogi životi ipak mogli biti sačuvani da je stanovništvo više upoznato sa osnovnim pravilima bezbednosti prilikom potresa. To pritom nije problem samo Turske, već i drugih zemalja u kojima se ovoj temi ne pridaje dovoljno veliki značaj dok se ne dese ovakve nesreće.

Profesor Radomir Folić ukazuje na primenu "trouglova života", odnosno sigurnih prolaza u slučaju zemljotresa. On je objasnio da treba stati pored stola, a nikako se ne skrivati ispod. Folić je doživeo razorni zemljotres u Skoplju, nakon čega je odlučio da ceo svoj život i karijeru, koja traje skoro 60 godina, posveti izučavanju gradnje koja bi na najbolji način zaštitila ljude od zemljotresa.

Folić je za RTS opisao iskustvo američkog kolege iz 1985. godine kada je zemljotres pogodio Meksiko Siti. 

Tanjug AP/Cemal Yurttas/DIA via AP

 

"On je ušao u jednu školu i deca su bila zarobljena ispod stolova. On savetuje takozvani "trougao života", a to znači ne pod sto, nipošto, nego stanite pored stola, jer ste ispod zarobljeni. Pored nameštaja, malo dalje od ležaja, ti prolazni putevi, ti "trouglovi" su sigurni tu", istakao je Folić. 

On je rekao da se nikako ne treba sklanjati ispod stepeništa, jer je to najopasnije, kao ni kod ulaznih vrata.

Zastrašujuće je na snimcima iz Turske to što se ruše soliteri i stambene zgrade naoko stabilne konstrukcije i novije gradnje. Istovremeno, celi blokovi ostaju neoštećeni. Folić objašnjava da te zgrade naoko izgledaju dobro građene, ali da stručnjak odmah uoči da nije građeno po preporukama i normama. Prve preporuke su donete 1964. godine, posle zemljotresa u Skoplju, a 2000. godine je usvojen i evropski pravilnik. 

"Problem je što ljudi ruše i noseće zidove"

"Kada imate bure i kacu, ako nemate obruč, ta kaca će se raspasti. Tako i ovde mora da postoje dobri horizontalni i vertikalni serklaži. Mi smo to prvi put uveli normama 1964. godine", ukazuje profesor. 

Folić kaže da ga često pitaju za zgrade na Novom Beogradu koje su građene u IMS sistemu od prenapregnutog betona. Međutim, kada se govori o seizmičkoj otpornosti, navodi da  prenapregnuti beton nije naročito otporan, ali da su te zgrade ispitane u više navrata.

Tanjug AP/Can Ozer

 

"Konstatovano je, a akademik Boško Petrović je u tim ispitivanjima učestvovao, da su veoma otporne", precizirao je Folić za RTS.  

Istakao je da se kruti sistemi, gde su armirano-betonski zidovi, nezavisno od tla dobro ponašaju. Takođe dobro se ponašaju i zgrade fundirane na šipovima.

"Problem profita je veliki neprijatelj gradnje". Najbitnije je kod novogradnje proveriti ko je projektovao i gradio zgradu. Kod starih objekata je problem što ljudi prepravljaju, adaptiraju, ruše pregradne, pa čak i noseće zidove", ukazuje Folić.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Srbija