Stanišić i Simatović osuđeni na po 12 godina zatvora u ponovljenom prvostepenom postupku u Hagu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

30/06/2021

15:53

Stanišić i Simatović osuđeni na po 12 godina zatvora u ponovljenom prvostepenom postupku u Hagu - Copyright AP/Martijn Beekman

veličina teksta

Aa Aa

Jovica Stanišić i Franko Simatović danas su prvostepeno osuđeni na po 12 godina zatvora u ponovljenom suđenju pred Mehanizmom krivičnih sudova u Hagu.

U izdržavanje kazne će im se uračunati godine koje su poveli u pritvoru čekajući presudu i vreme u pritvoru tokom prrvog suđenja.

Oni su proglašeni krivim po svih pet tačaka optužnice kao pomagači, ali ne i učesnici udruženog zločinačkog poduhvata zbog pomaganja i podržavanja ratnih zločina u Bosanskom Šamcu.

Sudija je rekao da su optuženi učestvovali u formiranju i obuci paravojnih jedinica u leto 1991. godine.

"Međutim, tužilaštvo nije dokazalo da su obučeni pripadnici činili zločine u Hrvatskoj i Bosni. Ipak, optuženi je pružio pomoć koja je imala značajnu ulogu u onome što je kasnije učinjeno", rekao je sudija.

Oni su, kako je rekao predsednik Veća Barton Hol, znali da su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu imali nameru da se sa velikih područja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini izvršenjem krivičnih dela iz optužnice prisilno i trajno ukloni većina nesprskog stanovništva.

"Pošto je razmotrilo sve izvedene dokaze, pretresno veće nije utvrdilo da je jedini razumni zaključak koji se može izvesti, taj da su Stanišić i Simatović delili nameru da doprinesu ostvarenju zajedničke zločinačke svrhe, shodno tome, iz razloga obrazloženih u presudi, tužilaštvo nije van razumne sumnje dokazalo da su optuženi učestvovali u udruženom zločinačkom poduhtavu", naveo je sudija Hol.

On je dodao da se Veće uverilo da su optuženi pružali praktičnu pomoć, što je imalo značajan uticaj na izvršenje krivičnih dela ubistva, prisilnog premeštanja i progona počinjenih u Bosanskom Šamcu, kao i da su njihove radnje pomogle u izvršenju tih krivičnih dela.

"Shodno tome, Veće je konstatovalo da su odgovorni za pomaganje i podržavanje krivičnih dela u Bosanskom Šamcu - ubistva, deportacije, prisilno premeštanje i progone, ali da nisu odogovoni za planiranje, naređivanje, ili pomaganje i podržavanje bilo kog drugog krivičnog dela iz optužnice", rekao je sudija.

Izricanju presude prisustvovali su i Stanišić i Simatović, koji su bili na privremenoj slobodi u Srbiji, ali su 24. juna vraćeni u pritvorsku jedinicu u Hagu.

Predsednik Veća Barton Hol je podsetio da je u pitanju ponovljeno suđenje u istom predmetu.

Na današnju presudu pravo žalbe imaju obe strane.

Tokom suđenja svedočilo je više od 155 svedoka i predočeno je više od 6.300 dokaznih predmeta, a doneto je 450 odluka i naloga, rekao je predsednik Veća.

Predsednik Veća je naveo da Veće se nije bavilo istorijom raspada SFRJ, već da je taj deo na istoričarima.

"Zadatak ovog veća je bio konkretan - utvrditi da li snose individualnu odgovornost za krivična dela za koja se terete u optužnici", naveo je predsednik Veća.

Današnja presuda ne znači okončanje ovog najdužeg suđenja pred Haškim tribunalom, odnosno njegovim naslednikom, Međunarodnim mehanizmom za krivične sudove, budući da je u pitanju prvostepena presuda na koju obe strane imaju pravo žalbe.

Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću poslednji je proces pred Haškim sudom u kojem se utvrđuje da li su zvaničnici Srbije bili odgovorni za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Optužnica koje je bila podignuta 10. jula 2008. pred Haškim tribuinalom ostala je važeća na ponovljenom suđenju pred Mehanizmom.

Stanišić, bivši zamenik načelnika i načelnik Službe državne bezbednosti (DB) MUP-a Republike Srbije, i Simatović ranije zaposlen u Drugoj upravi DB-a Srbije, optuženi su da su sa ih pozicija rukovodili, organizovali, opremili, obučavali, naoružavali i finansirali specijalne jedinice DB-a i druge srpske snage koje su bile uključene u izvršenje ubistava, progona, deportacije i prisilnog premeštanja nesrpskih civila sa velikih područja Hrvatske i Bosne i Hercegovine između 1991. i 1995.

U optužnici se navodi da su Stanišić i Simatović bili saizvršioci u udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP) koji je nastao najkasnije u aprilu 1991. i trajao barem do 31. decembra 1995.
Navodi se da je cilj tog UZP bio prisilno i trajno uklanjanje većine nesrpskog stanovništva s velikih područja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Terete se u četiri tačke za zločine protiv čovečnosti: progoni, ubistva, deportacija i nehumana dela, kao i po jednoj tački za kršenja zakona ili običaja ratovanja - ubistva.

Njima je tužilaštvo stavljao na teret udruženi zločinački poduhvat na čelu sa Slobodanom Miloševićem, kroz osnivanje i podršku „Crvenim beretkama“, „Škorpionima“ i Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, jedinicama koje su delovale na području Hrvatske i BiH.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.
Pred Haškim tribunalom i njegovim naslednikom, sudskim Mehanizmom, do sada nijedan funkcioner Srbije nije proglašen krivim za ta zlodela.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Tužioci su uložili žalbu, a Apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje uz ocenu da činjenično stanje nije dobro utvrđeno, odnosno da nije utvrđena njihova pomoć paravojnim jedinicama.

Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću, koje je počelo 13. juna 2017, poslednji je haški proces u kojem se utvrđuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije. Pred Haškim tribunalom nijedan državni zvaničnik Srbije nije bio osuđen za te zločine.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije posle atentata na premijera Zorana Đinđića u martu 2003, a u Hag su prebačeni u maju te godine.

Obojica su u prvom pojavljivanju pred sudom izjavila da nisu krivi. U narednim godinama, tokom prvog i ponovoljenog procesa, Stanišić i Simatović su duge periode vremena provodili na privremenoj slobodi u Srbiji.