Igre 
Crna Gora se tresla tri puta za dan - zašto su zemljotresi na Balkanu učestali i kakva je opasnost po Srbiju
Komentari29/06/2021
-06:55
Tlo na Balkanu se ne smiruje proteklih dana. Za 48 sati u Crnoj Gori osetila su se tri zemljotresa jačine od 2,7 do 4,3 stepena Rihterove skale, a dva dana ranije zabeležen je i jedan u Grčkoj jačine od 5,7 stepeni, koji se osetio i u Turskoj. Zemljotresi u regionu su izvesni, možemo da ih očekujemo i u Srbiji, ali je teško predvideti kada mogu da se dogode, rekao je za Euronews Srbija profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu dr Dragan Milovanović.
Na pitanje kako je i zašto došlo do učestalih potresa u poslednje vreme kaže da ni on, ni niko od geologa, sa kojima godinama sarađuje, nemaju tačan odgovor. Objašnajva da je moguće predvideti koje tlo im je podložnije, ali se ne može tačno znati kada će se to dogoditi ni kog bi inteziteta bili.
Milovanović objašnjava da se ovako učestali potresi unutar evropske ploče ne očekuju u Nemačkoj, Engleskoj, Finskoj i Holandiji, ali su na Balkanu izvesni upravo zbog njegove pozicije.
"Balkan je inače pod rizikom od potresa, okvirne granice znamo, ali ne možemo da budemo sigurni niti da predvidimo njihov intezitet", objašnjava dr Milovanović.
Zašto se dešavaju potresi u regionu?
Milovanović kaže da postoje pretpostavke zbog čega se u regionu dešava najviše potresa.
"Prvi razlog je neprestano podvlačenje Afrike pod Evropom. To nije granica koju mi vidimo na karti, niti je jedna linija, već je u pitanju potpuno grbava, neravna, zupčasta ploča širine nekoliko stotina kilometara pri čemu su neki njeni delovi podvučeni", objašnjava Milovanović dodajući da to najviše ima veze sa potresima u Hrvatskoj, u Petrinji, koji su se dešavali krajem prošle i početkom ove godine.
Tanjug/HINA
"Drugi razlog je 'stari rez' na prostoru bivše Jugoslavije koji dolazi iz jugozapadne Azije i preseca Srbiju. Ovaj rez zapravo podrazumeva spoj Evroazije, Afrike i Indijskog potkontinenta u ovom delu i zbog toga su potresi ovde izvesni", kaže on.
Povezane vesti
"Treći povod može da bude to što se i sama Afrika "cepa", a ona se nezvanično cepa do ovih krajeva i to prouzrukuje razdvajanje tekstonskih ploča", dodaje Milovanović.
Šta je sa Srbijom?
Kako objašnjava, pored regiona, i u Srbiji su takođe izvesni zemljotresi. Kaže da se ona nalazi upravo duž dve velike rizične zone koje prolaze i kroz Srbiju.
"Prva zona je Vardarska i proteže se od Zvornika, preko Maljena, Kraljeva, Kopaonika do Prištine, Kumanova, Skoplja. Druga zona koju zovemo Dinarska, nalazi se na prostoru Srbije i obuhvata Zlatibor i Ozren, pa ide na jug do Uroševca, Kosovske Mitrovice i Skoplja gde se, prema većini geologa, spaja sa Vardarskom zonom, pa zajedno nastavljaju dalje do Grčke, Turske i Azije. Zbog toga je Srbija rizična, jer obe zone prolaze kroz nju", kaže Milovanović, dodajući da su upravo to delovi u kojima su potresi izvesniji.
"Ove zone su upravo te 'stare rane' koje usled podvlačenja Afrike pod Evropu, oslobađaju energiju koja se manifestuje kao zemljotres ili vulkan", objašnjava on.
Kaže da se intezitet zemljotresa ne može predvideti, ali se može naslutiti.
"Jačina zavisi od dubine epicentra, vrste stene i vode koja se u njima nalazi. Naravno to je sve u pretpostavkama, jer oni umeju da budu veliko iznenađenje", kaže Milovanović i podseća na zemljotres u Kraljevu koji se dogodio u noći između 2. i 3. novembra 2010. godine i bio jačine 5,4 jedinice Rihterove skale. U njemu su tada stradale dve osobe, a oko 200 ljudi je zadobilo lakše telesne povrede.
Jači potresi u regionu
Skoplje
Wikipedia.org/Unknown author
Povezane vesti
Jedan od jačih zemljotresa dogodio se u Skoplju 26. jula 1963. godine, magnitude 6,1. u kojem je preko 1.000 ljudi poginulo, a više od 3.000 povređeno. Tada je između 120.000 i 200.000 ljudi ostalo bez svojih domova. U potresu je uništeno između 75 i 80 odsto grada.
Banja Luka
Još jedan jači zemljotres pogdio je ovaj region. U Banjaluci 27. oktobra 1969. godine, jačine 6,4 stepena po Rihteru. Počeo je neuobičajeno jakim prethodnim udarom, u noći 26. oktobra u 02.55 časova, podrhtavanje tla se nastavilo do 08.53. Zemljotres se dogodio u 16.35 sati. Poginuo je 15 ljudi, a 1.117 je bilo povređeno.
Povezane vesti
Petrinja
Tanjug/HINA
Krajem prošle i početkom ove u Hrvatskoj su se nizali zemljotresi. Poslednji i najjači se dogodio oko podneva 29. decembra 2020 i bio jačine 6,3 stepena po Rihteru. Svaki drugi objekat u gradiću na oko 50 kilometara od Zagreba je oštećen ili označen crvenim znakom X - što znači da mora da se ruši, jer takvim građevinama ni sanacija nije moguća.
Zemljotres između Bara i Ulcinja
Najrazornij zemljotres koji je pogodio Crnu Goru dogodio se 15. aprila 1979. Zemljotres je imao jačinu od sedam sedam stepeni Rihterove skale. Epicentar zemljotresa se nalazio u Jadranskom moru, između Ulcinja i Bara, na udaljenosti od 15 kilometara od obale. U Crnoj Gori je poginula 101 osoba, a u Albaniji 35.
Komentari (0)