Ponovljeno suđenje Jovici Stefanoviću Niniju - pred pravdom dve decenije od sporne privatizacije Jugoremedije

Ponovljeno suđenje Jovici Stefanoviću Niniju u slučaju sporne privatizacije zrenjaninske Jugoremedije počelo je danas. On se tereti da je 2002. godine preko svojih firmi pribavio protivpravnu korist na štetu Jugoremedije. Inače, privatizacija ovog preduzeća je samo jedan od 24 slučaja spornih privatizacija čije je preispitivanje svojevremeno tražila Evropska unija.

Odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu trebalo bi da ponovo ustanovi kakva je uloga Jovice Stefanovića Ninija u sunovratu zrenjaninske farmaceutske kuće Jugoremedija. Prošle godine ukinuta je presuda kojom  je osuđen na četiri godine zatvora upravo zbog nelegalnih radnji u vezi s Jugoremedijom. Presuda je ukinuta, jer je prvostepeni sud pogrešno primenio zakon.

Novi početak suđenja dolazi dve decenije od sporne privatizacije, koja je trebalo da donese unapređenje proizvodnje. A podaci iz tog vremena pokazuju apsurdno ponašanje države, koja je prodala svoj manjinski udeo, koji je u praksi, kažu radnici, tretiran kao većinski.

"U tom trenutku, kada se ona privatizuje, manjinski vlasnik (Nini kupuje 42 odsto vlasništva) ponaša se kao apsolutni gospodar, tj. kao većinski vlasnik. Ne poštuje većinu, to su mali akcionari. On tog trenutka, urušava proizvodnju, ništa ne ulaže i najspornije, zbog toga je na kraju raskinuta privatizacija, je to što je on neku sirovinu prikazivao da je sto puta skuplja, nabavljena preko njegove sestrinske firme", kaže Branislav Markuš, predsednik Skupštine poverilaca Jugoremedije.

Ubrzo nakon privatizacije radnici 2003. stupaju u štrajk, a vrlo brzo reaguje Savet za borbu protiv korupcije na čijem je čelu bila pokojna Verica Barać. Savet ukazuje da je prilikom privatizacije bila moguća korupcija. Ugovor o privatizaciji raskinut je 2006, kada mali akcionari preuzimaju upravljanje. Šest godina kasnije otvara se stečaj, a blizu četiristo radnika dobija otkaz. Jugoremedija zvanično je bankrotirala 2016.godine.

Sporne privatizacije

Ovo je  samo jedan od 24 slučaja spornih privatizacija na čije je preispitivanje pozivala Evropska unija. Vremena kada se Savet bavio tim i sličnim slučajevima jasno se seća Ivan Zlatić, tadašnji sekretar Saveta za borbu protiv korupcije i saradnik Verice Barać.

Prinstscreen YouTube/RTV Santos Zrenjanin

"Ono što je Savet tu pratio jeste karakteristične slučajeve ilustrativne primere mehanizama korupcije u privatizaciji. Dakle, iza svakog od ta 24 slučaja kako volimo da ih zovemo, stoji jedan mehanizam koji se istovremeno odnosi na stotine drugih preduzeća", kaže Ivan Zlatić, nekadašnji sekretar saveta za borbu protiv korupcije.

Navodi da je proces privatizacije trebalo da odgovori na pitanje šta jedan čovek može da uradi sa jednom akcijom u rukama, a ne onaj koji ima pedeset posto plus jedan.

"Pošto to nije urađeno tako i pošto je ceo sistem bio koncipiran tako da dodatno osnažuje one koji su veliki, one koji su moćni, one koji su monopolisti, mi smo danas završili u ovakvom sistemu u kakvom živimo", rekao je on.

Jugoremedija sada ima novog vlasnika, a nekadašnji radnici se nadaju otvaranju radnih mesta.   

Ukinuta prvostepena presuda

Krajem prošle godine Apelacioni sud u Beogradu u celosti je ukinuo prvostepenu presudu optuženima u slučaju "Jugoremedija", koji se nalazi na spisku 24 sporne privatizacije u Srbiji i naložio da im se suđenje ponovi pred Specijlnim sudom.

Ukinutom presudom na četiri godine zatvora zbog produženog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi bio je osuđen generalni direktor AD "Jugoremedija" iz Zrenjanina Jovica Stefanović Nini, dok su optužbi za zloupotrebu položaja odgovornog lica bili oslobođeni bivši direktor te fabrike Zlatko Marković, direktorka preduzeća "Nini" DOO iz Niša Olga Antić i direktor privrednog društva "Nini farmacija" i "Remevita“ Dobrica Živković.

Oni se terete da su još 2002. godine zloupotrebama na štetu Jugoremedije pribavili protivpravnu imovinsku korist za povezana privredna društva čiji je većinski vlasnik preduzeće MD "Nini" d.o.o. iz Niša, čiji je osnivač i vlasnik Stefanović.

Presuda je ukinuta po žalbama Tužioca za organizovani kriminal i branioca okrivljenog u kojima se ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio zakon, s obzirom na to da je kao najblaži po učinioca primenio Krivični zakonik od 1. januara 2006. godine i Stefanovića osudio za izvršenje krivicnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi u produženom trajanju i to za vreme kada to delo nije bilo propisano u krivicnom zakonodavstvu Srbije i za koje nije ni optužen.

Zbog toga je Apelacioni sud ukinuo presudu i naložio ponavljanje suđenja "budući da prvostepeni sud nije u potpunosti rešio predmet optužbe.

Takode, Apelacioni sud je zaključio da su izostali i jasni razlozi koji se tiču svojstva odgovornog lica - Stefanovića, koje je konkretno radnje izvršio, zaključivši da se u presudi ne navodi koja su njegova ovlašćenja i koja su konkretno prekoračenja ovlašćenja u pitanju.