Igre 
Šta donose izmene Krivičnog zakonika: Može li se strožim sankcijama smanjiti nasilje?
Komentari18/10/2024
-07:08
Predlog nacrta izmena i dopuna Krivičnog zakonika je na javnoj raspravi do 1. novembra. Predlagač zakona je u nekoliko oblasti predložio da se pooštre krivične sankcije, pre svega za krivično delo ubistva, krivično delo silovanja, obljube nad detetom, nasilja u porodnici i za krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.
Uvedena su i nova krivična dela koje su vezana za oružje i municiju što je, takođe, odgovor na aktelni društveni trenutak, a vezano je za masovna ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i selima Malom Orašiju i Duboniji kod Smedereva.
Za određena krivična dela - ubistvo, silovanje, obljuba nad detetom, predviđena je kazna doživotnog zatvora. Predlagač zakona se vodio načelom da poštravanje kaznane politike treba da dovede do smanjenja stopa kriminaliteta. Međutim, pravnici kažu da to nije tako jednostavno i da povećanje stope kriminaliteta predstavlja sistemski problem.
"Nije dovoljno samo da se reagoje kroz krivično zakonodavstvo, neophodno je reagovati praktično na svim nivoima društvene zaštite - porodica, sistem obrazovanja, socijalne ustanove. Sve što predstavlja genezu vaspitanja jednog čoveka, sazrevanja do faze u kojoj se dolazi da se shvati šta predstavlja društveno neprihvatljivo ponašanje", kaže sudija Dragoslav Milanović.
Krivični zakonik je i do sada predviđao visoke kazne, ali su za krivično delo silovanja retko kada izricane maksilane kazne. Milanović dodaje da je povećanje stope kriminaliteta uticalo da predlagač zakona predloži da krivične sankcije budu još strože i da se na taj način i preventivno i represivno deluje na učinioce i mogući učinioce ovih krivičnih dela.
"Ne zaboravimo i to da mi živimo u vremenu kada je eskalacija nasilja prisutna u svim oblastima, naročito u porodici, zatim vršnjačko nasilje, ali i bezbednost u saobraćaju. Sve to je verovatno uticalo da se predloži izmena u ovom pravcu", dodao je Milanović.
Smatra da represivno delovanje nije dovoljno da se sistemski problem reši i da je neophodno uključiti obrazovni sistem, sistem socijalne zaštite, porodicu.
Povezane vesti
Kolike su zaprećene kazne?
Izmenama Krivičnog zakonika predviđene su strože kazne za brojna krivična dela. Za lekare koji živorođeno dete proglasi mrtvim radi promene porodičnog stanja- usvajanja, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
Advokat, javni beležnik, javni izvršitelj, lekar koji neovlašćeno otkrije podatak o ličnom ili porodičnom životu koji je saznao u obavljanju svog poziva, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od godinu dana. Neće se kazniti za krivično delo ako se podaci otkriju u opštem interesu.
Zakonodavac je predvideo strože kazne za nasilje u porodici.
"Ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina", navedeno je u nacrtu. Do sada je kazna za to delo bila tri meseca do tri godine.
Tanjug/Miloš Milivojević
Ukoliko se u porodičnom nasilju koristi oružje, opasno oruđe zaprećena kazna je od jedne do deset godina, dok je do sada bilo šest meseci do pet godina. Za nanošenje teških telesnih povreda predloženo je da se zaprećena kazna od dve do deset godina zameni zatvorskom kaznom od tri do 12 godina.
Ukoliko je usled nasilja nastupila smrt člana porodica zaprećena zatvorska kazna za učinioca tog dela je od pet do petnaest godina, a ako je član porodice maloletno lice učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina.
Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona, kojim se uređuju porodični odnosi, predviđena kazna je šest meseci do pet godina i novčana kazna (do sada je bila od tri meseca do tri godine).
Povezane vesti
Doživotna kazna zatvora se uvodi kao maksimalna kazna i kod "običnog" ubistva, a ne samo kod teškog ubistva, kao i za silovatelje. Do sada je zaprećena kazna zatvora za silovatelje bila od pet do 12 godina, a predlogom izmene Krivičnog zakonika predviđena je od pet godina do doživotne robije.
Za obljubu nad nemoćnim licem predlog je da zaprećena kazna bude od osam godina do doživotne kazne zatvora.
Za obljubu deteta predviđena kazna je od pet godina do doživotne kazne zatvore, a ako za posledicu ima trudnoću od osam godina do doživotne kazne zatvora.
Briše se krivično delo iznuđivanje iskaza
Predlogom izmena Krivičnog zakonika briše se krivično delo iznođivanja iskaza. Sudija Milanović pretpostavlja da je predlagač zakona imao u vidu činjenicu da se to krivično delo u velikoj meri podudara sa krivičnim delom zlostavljanja i mučenja.
"Kod krivičnog dela zlostavljanja i mučenja predviđeno je da može da ga vrši i službeno lice. U perspektivi, ukoliko zaživi ova izmena i to krivično delo bude izbačeno iz postojećeg Krivičnog zakonika, podrazumevaće ga druga zakonska inkriminacija a to je zlostavljanje i mučenje. Predviđeno je da ovo krivično delo može da izvrši i službeno lice u obavljanju službene dužnosti", pojasnio je on.
Predlogom izmena je predviđeno i da oni koji savetuje izvršenje krivičnog dela budu sankcionisani, te kritičari kažu da, između ostalog, svi koji pozovu na proteste preko društvenih mreža smatraju se izvršiteljem krivičnog dela.
"To je potpuno novo krivično delo i trebaće vremena da se vidi kako će to funkcionisati. Ne bih se unapred sada izjašnjavao o tome kako će to izgledati u praksi, jer je to jedna potpuno nova zakonska inkriminacija", zaključio je on.
Komentari (0)