Šta donose izmene Krivičnog zakonika: Bolja zaštita prosvetara i lekara, za silovanje maksimalna kazna doživotna robija

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

05/10/2024

16:02

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Napad na zaposlene u školi ili zdravstvenoj ustanovi, ubuduće će se tretirati kao krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora, predviđeno je nacrtom izmene Krivičnog zakonika za koji je počela javna rasprava i trajaće do 1. novembra.

U predlogu stoji da ko napadne lice zaposleno u obrazovnoj ili zdravstvenoj ustanovi ili članove njihovih porodica, a u vezi sa poslovima koje obavljaju u obrazovnoj i zdravstvenoj ustanovi kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

"Ako prilikom izvršenja dela učinilac nanese laku telesnu povredu licu zaposlenom u obrazovnoj ustanovi (isto se odnosi i na zdravstvenu ustanovu) ili članu njegove porodice ili preti upotrebom oružja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina", navedeno je u nacrtu izmene i dopune Krivičnog zakonika, koji je objavljen na sajtu Ministarstva pravde.

Za nanetu tešku telesnu povredu zaposlenima u obrazovnim ili zdravstvenim ustanovama i članovima njihovih porodica kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Javna rasprava o nacrtu izmene Krivičnog zakonika traje mesec dana. Nakon toga sugestije, predlozi, inicijative i komentari na tekst nacrta o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika dostavljaju se Ministarstvu pravde na e-mail adresu: konsultacije@mpravde.gov.rs ili na adresu: Ministarstvo pravde, Beograd, Nemanjina br. 22-26.

Još novina u predlogu Krivičnog zakonika

Nisu to jedine novine koje donose izmene Krivičnog zakonika. Predviđene su strože kazne za brojna krivična dela. Za lekare koji živorođeno dete proglasi mrtvim radi promene porodičnog stanja- usvajanja, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

Advokat, javni beležnik, javni izvršitelj, lekar koji neovlašćeno otkrije podatak o ličnom ili porodičnom životu koji je saznao u obavljanju svog poziva, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od godinu dana. Neće se kazniti za krivično delo ako se podaci otkriju u opštem interesu.

Zakonodavac je predvideo strože kazne za nasilje u porodici.

"Ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina", navedeno je u nacrtu. Do sada je kazna za to delo bila tri meseca do tri godine.

Ukoliko se u porodičnom nasilju koristi oružje, opasno oruđe zaprećena kazna je od jedne do deset godina, dok je do sada bilo šest meseci do pet godina. Za nanošenje teških telesnih povreda predloženo je da se zaprećena kazna od dve do deset godina zameni zatvorskom kaznom od tri do 12 godina.

Ukoliko je usled nasilja nastupila smrt člana porodica zaprećena zatvorska kazna za učinioca tog dela je od pet do petnaest godina, a ako je član porodice maloletno lice učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina.

Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona, kojim se uređuju porodični odnosi, predviđena kazna je šest meseci do pet godina i novčana kazna (do sada je bila od tri meseca do tri godine).

Za silovanje maksimalna kazna doživotni zatvor

Doživotna kazna zatvora se uvodi kao maksimalna kazna i kod "običnog" ubistva, a ne samo kod teškog ubistva, kao i za silovatelje. Do sada je zaprećena kazna zatvora za silovatelje bila od pet do 12 godina, a predlogom izmene Krivičnog zakonika predviđena je od pet godina do doživotne robije.

Za obljubu nad nemoćnim licem predlog je da zaprećena kazna bude od osam godina do doživotne kazne zatvora.

Za obljubu deteta predviđena kazna je od pet godina do doživotne kazne zatvore, a ako za posledicu ima trudnoću od osam godina do doživotne kazne zatvora.

Advokat Jugoslav Tintor kaže za Euronews Srbija da česte izmene Krivičnog zakonika nisu dobra praksa i da to utiče pravnu sigurnost građana.

Smatra da se nije vodilo računa da ne dođe do disproporcije što se tiče zaprećenih kazni za određena krivična dela. Kao primer naveo je to što se značajno povećavaju kazne za obično ubistvo, gde je zaprećena doživotna kazna zatvora, a da sankcionisanja za neka krivična dela nisu ni razmatrana.

"Plastično, na primer krivično delo terorizma se ne pominje. To je kad neko u slučaju otmice aviona, i većeg broja ljudi u njemu, izazove neku katastrofu eksplozivnim nuklearnim sredstvima i slično. Tu je zaprećeno od pet do 15 godina. Tu vidim disproporciju, da je nemoguće da takav jedan akt bude sa takvom kaznom, a da, na drugoj strani, za trgovinu ljudima kazne idu rapidno gore, za nasilje u porodici rapidno gore", naveo je on.