Ljubičaste meduze se vraćaju u grčka mora: Severni Egej "čist", njihova pojava biće intenzivnija u drugim oblastima

Premda leto još nije stiglo, ljubičaste meduze su već počele da posećuju grčka mora, što nagoveštava da će se ovde zadržati još jedno leto.

U izveštaju sajta JellyReport otkriveni su novi podaci o ljubičastim meduzama i tendencijama njihovog kretanja. Kako se navodi, Severni Egej će ove godine biti čist, sa nekoliko izolovanih slučajeva pojava ljubičastih meduza. Dok se u oblasti Kikladskih ostrva takođe očekuju izolovani slučajevi, u oblastima kao što je Atika, njihova pojava može biti intenzivnija. Osim toga, upozorava se da bi pojava ljubičastih meduza mogla biti zastupljenija na zapadnom delu Krita i južnom Peloponezu. Što je Jonskog mora tiče, procene govore da će njihova pojava biti na istom nivou kao 2022. godine, prenosi "Proto thema".

Naravno, JellyReport da se ove prognoze mogu menjati u zavisnosti od vremena i morskih struja.

Otkud ljubičaste meduze u Mediteranu

Ekspanzija ljubičastih meduza primećena je pre klimatskih promena na otprilike svakih osam do 10 godina i trajala je najviše četiri godine. Od 2015. do 2018. godine došlo je do snažne ekspanzije populacije ove vrste meduza u Korintskom zalivu, na Malti od 2018. do 2020, pa opet na Malti u januaru prošle godine, piše grčki CNN.

Međutim, njihovo prisustvo se znatno povećava tokom leta jer su uslovi za razmnožavanje pogodniji zbog visoke temperature mora.

Istovremeno, pogoduje im i smanjenje populacije riba koje su njihovi lovci, ali i smanjenje populacije morskih kornjača koja je njihov glavni lovac. Ljubičasta medza je pelagična vrsta i živi u tropskim vodama. Ima maksimalnu dužinu od 10 centimetara u prečniku, a dužina pipaka može dostići i do 10 metara. Hrani se uglavnom salpama, školjkama, placentnim rakovima i ribljim jajima. Najveći prirodni predatori meduza su kornjače, tune, sabljake i riba-mesec. Kada su mlade boja im je narandžato braon, a kada odrastu poprimaju intenzivnu ljubičastu.

"Svaka vrsta meduza izaziva prirodnu epidemiju na svakih nekoliko godina. Na primer, Mediteranska meduza eruptira svake godine u avgustu. Ljubičasta meduza imala je prirodnu pojavu svakih 8 do 10 godina, ali faktori kao što su npr. klimatske promene, prekomerni ribolov i nedostatak predatora, pomogli su da se ove epidemije javljaju češće i sa većim širenjem", objasnio je u ranijem razgovoru za Atinsko-makedonsku novinsku agenciju (Amna) Hristos Taklis, biolog za zaštitu mora i prirode Helenske opservatorije za biodiverzitet.

profimedia

Skoro sve vrste meduza nalaze se u dubokim vodama i daleko od plaža, ali pošto je njihovo kretanje pasivno jer ih nose morske struje i talasi, one zavise isključivo od vetrova, talasa, a posebno podvodnih struja.

Koje simptome izaziva

Pipci ljubičaste meduze na ljudskoj koži izazivaju eritem, otok, peckanje, a ponekad i jaka dermonokritična, kardio i neurotoksična dejstva, koja su posebno opasna kod osetljivih osoba.

Simptomi nakon kontakta mogu biti pekući bol - često intenzivan, crvenilo kože, a u nekim slučajevima i pojava otiska meduze na delu kože, mučnina, pad krvnog pritiska, tahikardija, glavobolja, povraćanje, dijareja, grč bronhija i kratak dah.

U slučaju pojave ozbiljnijih simptoma (retko) kao što su hipotenzija, promuklost u glasu, osip, poremećaji u komunikaciji i svesti, pa čak i povraćanje, neophodan je hitan odlazak u bolnicu.

Prva reakcija ako se opečete

Uklonite sve pipke zalepljene za telo, ali ne golim rukama jer će se tako pipci zalepiti za ruke i napraviti nove opekotine. Isperite mesto opekotine sa dosta morske vode. Stavite led ili hladne obloge na mesto opekotine.

Nanesite kremu na bazi kortizona na zahvaćeno područje jer ograničava lokalnu inflamantornu reakciju i brzo ublažava peckanje i svrab.

Osim toga, trebalo bi popiti antihistaminsku pilulu. Potreba za ovim lekom je veća što je veći obim zahvaćene kože.

Međutim, ako su simptomi ozbiljniji i ako se ne povuku nakon primene lokalnih mera, možda će biti potrebna injekcija kortizona.

Korisni saveti

Potrebno je da pre odlaska na plažu pogledate vremenske prilike, a ponajviše vetrove. Vetrovi moraju imati suprotan smer duvanja od položaja plaže. Na primer, ako je plaža okrenuta prema jugu, a vetrovi dolaze sa severa onda bi se smanjila njihova pojava jer bi ih talasanje mora oteralo sa plaža.

Ukoliko na plaži ima planktona, preporučuje se izbegavanje kupanja jer se meduze hrane njima.
Kupači se upozoravaju i da ih ne iznose napolje i zakopavaju u pesak gde takođe neko slučajno može da je zgazi - pipci mogu biti toksični i van morske vode. Osim toga, problem se ne rešava jer ih u moru ima na stotine ili čak hiljade.