Vodič kroz Škotsku: Tmurno vreme iza kojeg se krije mnoštvo zabave i urbanih legendi

U maglovitim dolinama i na pustim planinskim padinama, od kaldrmisanih ulica Edinburga do usamljenih vikendica pastelastih boja, drevna istorija prožima magični pejzaž Škotske slojevima mita i legendi.

Putovanje započinjemo u Edinburgu, sedištu škotskog parlamenta, često poznatog i kao "Atina severa". Ova kulturna prestonica utočište intelektualaca filozofa i umetnika, pa je čak i inspirisala autorku Dž.K. Rouling tokom pisanja dobro poznate serije knjiga o "Hariju Poteru".

Šetajući srednjovekovnim ulicama, među kamenim kućicama u samom centru grada, nije teško pronaći autentičan škotski pab u kom se pored brojnih lokalnih piva služe i gastronomski specijaliteti poput pohovane ribe s pomfritom, krvavice sa pasuljem ili hagis – mleveno ovčije meso koje se tradicionalno umota u želudac životinje.

Jedan od najjedinstvenijih gradova u Evropi ima specifičan šarm, poznat je po svojim krivudavim i uzanim ulicama i još manjim mračnim sokacima, ali pre svega po ljubaznim lokalcima, koje čak ni oni koji su solidno savladali znanje engleskog jezika, ne mogu uvek najbolje da razumeju.

Iako je vreme u Edinburgu, kao i u celoj Britaniji, obično tmurno i kišovito, to gorko vreme samo dodatno stvara misterioznu atmosferu uz mračnu gotiku koja dominira gradom. Ipak tokom retkih, sunčanih dana, prestonica škotske ima poseban zlatan sjaj.

Spektakularan dvorac i druge znamenitosti

Edinburg je takođe grad mitova i legendi. Spektakularan Edinburški zamak izgrađen je na 700 miliona godina staroj ugašenoj vulkanskoj steni, poznatoj kao Castle Rock. Ovo zdanje, kao i samo područje imaju izuzetno bogatu istoriju, a zahvaljujući njoj kroz godine su se razvile brojne urbane legende o ovom mestu.

Jedna od najpopularnijih sablasnih priča je ona o bezglavom bubnjaru. Ovu "misterioznu pojavu", veruje se, posetioci mogu da vide isključivo u trenucima kada je zamak ugrožen. Prvi put, 1650. godine kada je Oliver Kromvel napao zamak, primetio je duha koji luta prostorijama. Druga priča veli da se jedan muzičar izgubio u podzemnim tunelima ispod zamka, pa je počeo da svira na gajdama kako bi ga neko čuo. Nikada ga više nisu videli, ali neki tvrde da povremeno čuju muziku, dok šetaju podzemnim tunelima.

Euronews Srbija/T.M.

Neki veruju da su Edinburški zamak sagradili Rimljani, iako nema dokaza za to, ali iskopavanja oko zamka 1980. otkrila su da je to područje bilo naseljeno još u bronzano doba.

Ulaznica za obilazak zamka košta 18 funti za odrasle ukoliko se unapred kupe onlajn, a 21 funtu u slučaju da se kupuju na licu mesta. Većina muzeja i atrakcija u Edinburgu, poput Škotske nacionalne galerije, impozantne Edinburške katedrale ili Kraljevske botaničke bašte, besplatni su za posetioce.

Inače, Edinburg je izuzetno živ grad prepun kulture. Tokom avgusta meseca, održavaju se vojne vežbe u dvorcu, a u tom periodu organizuju se brojne manifestacije, poput pozorišnih predstava koje obuhvataju sve moguće žanre i društvene teme. U samom centru možete da naiđete na desetine mađioničara, muzičara i drugih umetnika, gde uprkos tmurnom vremenu uvek vlada lepo raspoloženje.

Arturov tron i legenda o zmaju koji spava

Arthurov tron, udaljen samo kilometar i po od centra Edinburga, vrh je vulkanske stene sa koje se pruža zapanjujući pogled na čitav grad. Tokom vekova su se razvile mnoge priče o ovom mestu. Jedna se odnosi na sam naziv mesta. Naime, pojedini veruju da se upravo na ovom mestu uzdizao legendarni Kamelot, dvorac kralja Artura i njegovih plemenitih vitezova.

Druga, veoma popularna legenda odnosi se na sam nastanak stene. Ona tvrdi da je nekada davno na ovom području živeo zmaj, koji je sa zemlje jeo sve što je uspeo da nađe. U jednom trenutku, odlučio je da odmori, međutim, bio je toliko sit, da se od tada nije probudio – i tako je nastalo brdo koje se danas zove Arturov tron.

Pixabay

Tri sestre i misteriozno biće iz jezera

Severno od Edinburga prostiru se talasaste močvare i dramatični vrhovi Škotske visije. Jedno od najlepših mesta ne samo u Škotskoj, već u čitavoj Velikoj Britaniji jeste područje poznato kao "Tri sestre", što se odnosi na tri planine.

U toj dolini su se snimale pojedine scene filmova "Skajfol" i "Hari Poter".

Euronews Srbija/T.M.

Vožnjom kroz Škotsku visiju, proćićete bezbroj jezera čija imena počinju sa Loh. To je zato što sama reč "loch" označava "lake" odnosno jezero. Iako je sve do jednog podjednako lepo, samo jedno je posebno poznato u mestu Fort Augustus, a to je naravno – Loh Nes. Jednodnevne ture koje obično kreću iz Edinburga, a vode kroz Škotsku visiju do Loh Nesa, nude i krstarenje jezerom.

Ukoliko ostanete u malom mestu Fort Augustus, možete da posmatrate jezero s jedne plitke obale, gde su male šanse da ćete ugledati čudovište, koje meštani obično zovu Nesi. Ipak ukoliko uspete da napravite fotografiju ili video-snimak misterioznog stvorenja, nikako nemojte da je objavite na društvene mreže jer biste se tako pozdravili od milion funti. Naime, jedna britanska kladionica je još 2007. godine ponudila novčanu nagradu svakome ko uspe da dokaže postojanje čudovišta.

Euronews Srbija/T.M.

Još davne 1934. pojavile su se prve anonimne fotografije koje prikazuju glavu čudovišta iz Loh Nesa, ali je legenda o Nesiju zapravo mnogo starija.

Izveštaji o čudovištu koje naseljava Loh Nes datiraju još iz antičkih vremena. Prvi pisani izveštaj pojavljuje se u biografiji Svetog Kolumbe iz 565. godine nove ere. Prema tom radu, čudovište je ugrizlo plivača i bilo je spremno da napadne drugog čoveka kada je Kolumba intervenisao, naredivši zveri da se "vrati nazad". Godine 1933. legenda o čudovištu iz Loh Nesa počela je da se širi. U to vreme je završen put pored jezera Loh Nes, koji je pružao nesmetan pogled na jezero. U aprilu te godine, jedan par je prijavio da je video životinju, nalik zmaju ili praistorijskom čudovištu.

U decembru 1933. "Dejli mejl" je unajmio Marmaduka Veterela, lovca na krupnu divljač, da locira životinju. Duž obale jezera pronašao je velike otiske stopala za koje je verovao da pripadaju "veoma moćnoj mekonogoj životinji dugačkoj oko 6 metara". Međutim, nakon detaljnijeg pregleda, zoolozi u Prirodnjačkom muzeju su utvrdili da su tragovi identični i napravljeni veštački.

Vojvoda sa neobičnim šeširom i najbolji viski

Autentična engleska arhitektura, strme ulice sa kaldrmom i bajkoliko osvetljenje – ovim rečima mogu se opisati mnogi britanski gradovi, pa tako i Glazgov. Svakako atrakcija po kojoj se ovo mesto ističe, jeste spomenik Vojvodi od Velingtona Arturu Velesliju koji na glavi ima saobraćajni čunj.

Euronews Srbija/T.M.

Postoje mnoge priče zašto je čunj našao mesto baš na njegovoj glavi, a od stanovnika biste čuli da je to, znak jedinstva, ili jednostavno čuveni britanski humor. Bilo kako bilo, spomenik je postao simbol, pa se na njemu uvek može videti oznaka različitih društveno-političkih pitanja. Tako je i tokom pandemije Vojvoda nosio masku, za vreme Prajda njegov čunj je obojen u sve boje duge, a kada je počeo rat u Ukrajini, na njemu su se pojavile boje ukrajinske zastave.

Pored toga, u ponudi je veliki broj muzeja, kao i destilerija viskija. Dakle, ljubitelji žestokog pića se neće razočarati, ali moraju da spreme oko 60 evra za ture koje su u ponudi. 

Kilt, gajde i druge tradicije 

Karirana suknja, odnosno kilt, verovatno je među prvim asocijacijama na pomen Škotske. Tradicionalna odeća za muškarce i dečake na Škotskoj visoravni datira iz 16. veka, ali se u početku smatrala "seoskom garderobom". Od 19. veka, kilt je postao povezan sa širim škotskim i galskim kulturama.

Kiltovi se obično nose na formalnim događajima, kao što su festivali, takmičenja, ali i svadbe, tradicionalno, bez donjeg veša.

Euronews Srbija/T.M.

Gajde zaista mogu da se čuju na svakoj poznatijoj turističkoj destinaciji širom Škotske. Gradski muzičari, koji obično nose kariranu suknju, muzikom ulepšavaju atmosferu obilaska Škotske.

U Škotskoj, generacije već neguju tradiciju gotovo hiljadu godina, bilo da je u pitanju umetnost, nošnja, običaji i manifestacije, ili folk kultura.