Estonac 110 dana proveo zarobljen na aerodromu: Ovako je izgledala njegova svakodnevica

Na samom početku pandemije korona virusa mnogi ljudi su ostali zarobljeni na aerodromima širom sveta. Dok je kod većine agonija trajala tek nekoliko dana, drugi su na povratak kući čekali mesecima.

Prvi slučaj koji je svakako privukao pažnju dogodio se 25. marta 2020. godine kada je 25 putnika koji su putovali iz Velike Britanije u Alžir osalo zarobljeno na aerodromu “Šarl de Gol” u Parizu skoro tri nedelje. Dok su se neki jedva vratili u Veliku Britaniju, drugi kojima je mesto prebivališta upravo Alžir, čekali su nedeljama na aerodromu informaciju o otvaranju vazdušnih i morskih puteva i tako posle velike muke konačno stigli na svoje odredište. 

Ipak, možda najzapaženiji bio je slučaj Romana Trofimova, 37-godišnjeg programera iz Estonije koji je na aerodromu u Manili živeo čak 110 dana. 

Sve je počelo kada je Roman konačno uštedeo nešto novca da proslavi rođendan na egzotičnim destinacijama u Aziji. Prvo je boravio 7 dana na Tajlandu, a onda se uputio na Filipine. Puka i nesrećna slučajnost bila je da je u trenutku sletanja, na Filipinima proglašen lockdown. 

"U tom trenutku sam sleteo i automatski nisam mogao da izađem iz zemlje", priča on u razgovoru za Euronews.

Roman Trofimov

 

Jedina legalna opcija bila je da se vrati u svoju rodnu zemlju ili na Tajland iz kojeg je došao. Takođe, morao bi da se vrati istom avio-kompanijom kojom je i došao. Kada je shvatio da je viza za Tajland istekla, a da letova za Estoniju više nema, suočio se sa surovom realnošću. 

"Došao sam na Filipine na odmor, kao slobodna osoba, a osećao sam se kao zatvorenik. Rekli su mi da treba da sačekam da se lockdown završi i krene normalizacija letova; Da je situacija takva kakva je, nikada viđena do sada i da mi ostaje samo da čekam jer drugo rešenje ne postoji"

Roman je sve vreme putovao sa “sivim pasošem” koji je uobičajeni putni dokument u Estoniji za sve one koji imaju boravišnu dozvolu, ali ne i državljanstvo otkako je ova zemlja napustila Sovjetski savez. Taj pasoš mu je oduzet, pa je prvu nedelju morao da provide na samom terminalu. 

"Uslovi su bili užasni. Aerodromsko obezbeđenje mi je dalo kartone na kojima mogu da spavam, ali naravno da mi nije bilo udobno. Non-stop je bila glasna muzika i to ista pesma na svakih pet minuta. Mislio sam da ću poludeti. Spavao sam na metalnim stolicama, iz klime je duvao hladan vazduh, a muzika je bila preglasna"

U javnom toaletu bi se osvežavao kako zna i ume budući da nigde nije bilo tuš kabina. Takođe, kako restorani nisu radili, morao je da pronađe brzo rešenje da ne bi ostao gladan. 

"Izvan terminala bio je jedini otvoren restoran do kojeg nisam mogao da dođem, pa sam davao novac članovima obezbeđenja koji su me snadbevali hranom"

Roman Trofimov

 

Kada je kontaktirao konzula Estonije na Filipinima, Trofimov se konačno preselio u hotel (i dalje u okviru aerodrome), tačnije na terminal za polaske. Tada je troškove ishrane na sebe preuzela avio-kompanija.

"Ista hrana svaki dan. Budio bih se bez ikakvog plana i programa jer na aerodromu nisam mogao ništa da radim. Nisam imao slobodu, mogao sam da se krećem samo unutar terminala, a nisam smeo čak ni napolje", nastavlja Roman.

Njegova dnevna rutina uključivala je penjanje uz i niz stepenice, čisto da promeni atmosferu. 

"Šetao bih po, nekada najtranzitnijem delu aerodroma koji je sada bio prazan, sedeo na klupicama… Svaki dan je bio potpuno isti. Samo sam željno iščekivao kraj lockdowna, koji se dan za danom sve više odugovlačilo. I tek tako, već je prošlo tri meseca", priseća se Roman.

Nakon tri meseca potpunog zatvaranja, Filipini su postepeno počeli da se otvaraju, a 37-godišnjak je i dalje sedeo na aerodromu gledajuću druge kako odlaze kući. Nažalost, letova za Estoniju još uvek nije bilo.

Roman Trofimov

 

"Nisam to više mogao da podnesem, pa sam počeo da delim svoju situaciju na društvenim mrežama što je privuklo veliku pažnju javnosti. Već posle dva dana uspeli su da organizuju prevoz i izbave me odatle"

Zapravo konzul Estonije organizovao je let do Estonije, a to je svakako bila najlepša vest koju je čuo posle više od 100 dana na aerodromu.

Roman je samo jedan od putnika koji su ostali zarobljeni na aerodromu u Manili. Još jedan putnik iz Obale Slonovače i drugi iz Kameruna ostali su na aerodromu duže od 3 meseca, baš kao i Roman.

Roman Trofimov

 

Istovremeno, 41-godišnji Nemac proveo je na aerodromu u Nju Delhiju više od tri meseca; Ruski student koji je želeo da ode u Nemačku na studije, nedeljama je bio zarobljen na aerodromu u Frankfurtu, a čovek koji se previše plašio letenja zbog korona virusa dobrovoljno je ostao na aerodromu u Čikagu duže od tri meseca.

Što se Romana tiče, on se kući vratio bezbedno, ali ostaje činjenica da barem još neko vreme ne želi da kroči ni na jedan aerodrom.