Za manje od 100 evra do "evropskih Havaja": Zašto ovu jesen ne biste proveli usred Atlantskog okeana Zima na sunčanoj strani

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Oko sveta

Pet idealnih destinacija za praznična putovanja u okolini Srbije - od jezera vilenjaka do grada očiju

Komentari

Autor: Tila Milenović

17/04/2022

20:24

Pet idealnih destinacija za praznična putovanja u okolini Srbije - od jezera vilenjaka do grada očiju - Copyright Pixabay, Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Ove godine uskršnje praznike i neradne dane oko 1. maja dele samo četiri radna dana, stoga su svi koji su uspeli da spoje dva praznika dobili odmor od 12 dana, koji bi mogli da se ispune zanimljivim putovanjima i kraćim avanturama u regionu.

Naime, 22. aprila je Veliki petak, a neradni dani su do 25. aprila – ponedeljka. Potom, od utorka do petka su radni dani nakon čega počinje drugi produženi vikend od 30. aprila do 3. maja. Učenici osnovnih škola takođe dobijaju odmor od 22. aprila do 3. marta, pa ove dane mogu da iskoriste i porodice.

Budući da su brojne države ublažile, ili u potpunosti ukinule ograničenja za ulazak i nisu potrebni kovid dokumenti za putovanja, otvorila se prilika za obilazak interesantnih destinacija i van granica Srbije.

Izdvojili smo pet destinacija u blizini Srbije, koje bi bilo vredno posetiti ovog proleća.

1. "Jezero vilenjaka" i divlja planina

Biser Slovenije, i verovatno najčuvenija turistička atrakcija te zemlje – jezero Bled i istoimeni gradić sa nekoliko stotina stanovnika, posebno je čarobno za vreme prolećnog cvetanja. Priča ovog kraja je veoma poetična, budući se u njoj umešaju elementi mitova i legendi.

Kako jedna legenda kaže, jezero je tvorevina boginje Žive koja je na njegove obale naselila vile i vilenjake. Iako će se turisti teško susresti sa vilenjacima na obali jezera, definitivno će imati priliku da upoznaju izuzetno šarmantan gradić, sa simpatičnim kafićima i poslastičarnicama.

Posetioci mogu da iznajme individualno čamce ili da se voze u grupi sa profesionalnim veslačem. Tako mogu da stignu do jezera i da obiđu crkvu Uspenja iz 15. veka.

Svi koji se odluče za odlazak u Sloveniju tokom prolećnog odmora, trebalo bi da obiđu još jedno jezero – Bohinj. Najveće jezero u ovoj zemlji nalazi se relativno blizu prestonice, Ljubljane. Uprkost tome, urbani, moderni život i dalje nije ostavio trag na ovom mestu, pa je Bohinj i dalje čuvar netaknute prirode.

Nedaleko od jezera, postoji žičara kojom može da se popne gotovo na vrh planine Vogel, gde uz kranjsku kobasicu i pivo, turisti mogu da uživaju u fenomenalnom pogledu.

Iako je za planinarenje do najvišeg vrha bivše Jugoslavije potrebna priprema, u Nacionalnom parku "Triglav" postoje i lakše staze kojima mogu svi da stignu do vodopada Savica.

Slovenija je ukinula sve mere za ulazak te je putovanje dozvoljeno bez ikakvog kovid dokumenta.

2. Transilvanija – spoj mita i istorije

Mnogima je prva asocijacija na Transilvaniju dvorac grofa Drakule, međutim, istočna pokrajina Rumunije krije mnogo više lepih dvoraca i šuma koje bi vredelo posetiti. Samo ime nosi značenje "preko šuma", a negde u dubinama tih bukovih i hrastovih šuma tumara oko 5.000 medveda.

Simpatičan gradić u srcu Transilvanije idealan za pronalaženje smeštaja – Brašov, relativno brzo može da se obiđe. Iznad grada na bregu može se videti "holivudski" natpis na kom stoji "Brašov".

Brašov je glavni grad istoimenog okruga, a od znamenitosti, najpoznatiji su gradski trg, na kome su smeštena mnoga zdanja iz Srednjeg veka, Crna crkva i čuvena Strada Sfori – najuža ulica u Evropi.

Na oko 40 kilometara od Brašova nalazi se dvorac Peleš, znatno veći i raskošniji od Drakulinog dvorca. Nekada je bio dom rumunskih monarha, a tu je svojevremeno živeo i kralj Karl I. Čitavo zdanje sastoji se od 160 soba, a tokom obilaska, posetioci mogu da vide kolekciju zlatnog i srebrnog posuđa, skulpture od slonovače, kolekciju oružja, i izuzetno bogatu kolekciju umetničkih slika.

Mesto gde se mit i istorija nalaze svakako je Bran – dvorac za koji se veruje da je bio dom Vlada III Cepeša, poznatijeg kao Drakula. Stvarna istorija dvorca je nije dobro poznata ni dan danas, ali smatra se da je Vlad Cepeš samo jednu noć proveo u njemu.

Navodno je postao "Drakulin dvorac" jednostavno zato što najviše liči na zdanje opisano u knjizi Brema Stokera, pisca romana "Drakula". Ono što je sigurno da je dvorac otvoren za posetioce. Iako je dosta manji od Peleša, definitivno ima svoju jedinstvenu čar.

Vredan posete je i Sibinj, odnosno Sibiu – jedan je od kulturnih centara Rumunije, gde se vekovima mešao uticaj Nemaca, Rumuna i Mađara, stvarajući sasvim autentičnu arhitekturu.

Zanimljiva atrakcija ovog grada su "oči" na krovovima. U pitanju su mali prozori u potkrovlju koji su najverovatnije bili potrebni za kvalitetno skladištenje hrane. zahvaljujući njima Sibiu je dobio nadimak "grad očiju".

Za ulazak u Rumuniju nije potreban nikakav kovid sertifikat.

3. Grad sunca i grad boja

Mađarska je zapravo mnogo više od svoje prestonice – Budimpešte. Iako je grad na Dunavu centar svih događanja i najpopularnija turistička destinacija, južnije, u Panonskoj niziji, postoje gradovi bogate kulture i istorije, znatno manji i mirniji od Budimpešte. U pitanju su Segedin i Pečuj.

Segedin je udaljen svega nekoliko kilometara od Horgoša, odnosno od mađarsko-srpskog graničnog prelaza. Tako je i postao popularna destinacija za jednodnevne "šoping ture" u kojima često ne ostane dovoljno vremena za stvarne znamenitosti grada.

Gotovo svakom turisti zapadnu za oko Narodno pozorište Segedina, Mora Ferenc muzej, zgrada Gradske skupštine, Sinagoga i simbol grada – Zavetna crkva ili Katedrala Dom. Posetioci mogu i da se popnu u toranj te crkve odakle se pruža pogled na ceo grad.

Pored toga, Segedin ima Botaničku baštu i jedan od najvećih zooloških vrtova u Mađarskoj. Iako je Morahalom banja poznatija među srpskim turistima i udaljena svega 20 kilometara od Segedina, u samom gradu postoji akvapark s više desetine tobogana, kao i Banja Ana stara više od 100 godina.

Veruje se da Segedin mesto sa najviše sunčanih dana u Mađarskoj, tačnije sa oko 2.100 sunčanih sati godišnje, tako je i dobio nadimak – grad sunca ili grad sunčane svetlosti.

Udaljen 190 kilometara zapadno od Segedina, nalazi se grad kulture i boja – Pečuj. Jedan od najlepših gradova u Mađarskoj sa dugom i burnom istorijom. Mnogo puta su ga kroz istoriju pokoravali Rimljani i Turci.

Pixabay

Kao najlepša zdanja izdvajaju se zgrada Gradske skupstine i pečujska katedrala, najveća i Mađarskoj, posvećena Svetom Petru i Pavlu. Ipak jedan od simbola grada je džamija Hasan Paše Jakoila koja je danas i verski objekat i muzej.

Ulice ovog grada krasi čuvena Žolnai keramika. Budući da je Mikloš Žolnai poreklom iz Pečuja, nije ni čudno što pored Žolnai Muzeja, postoji čitav kvart u gradu koji je ukrašen ovom keramikom.

Državljanima Srbije nije potreban nikakav kovid dokument za ulazak u Mađarsku.

4. "Evropski Galapagos"

Jedno od najvećih i najlepših jezera u Evropi, na čijim obalama se civilizacija razvija već više milenijuma turistima nudi mnogo interesantnih sadržaja. Ohridsko jezero nalazi se na Uneskovoj listi Svetske baštine, a njegova obala je naseljena od 3. veka pre nove eve.

Najviša tačka Ohrida, Samuilova tvrđava. Izgrađena je u 9. i 10. veku, ali je značajno stradala u Srednjem veku. Danas predstavlja jednu od glavnih turističkih atrakcija. U blizini Gornje kapije ove tvrđave nalazi se antički teatar, koji je, smatra se, bio mesto pogubljenja mnogih hrišćana tokom rimskih pogona.

Pixabay

Ipak, simbol grada je Crkva Svetog Jovana Bogoslova. Ova mala crkva izgrađena na steni u malom ribarskom selu Kaneo, nadomak Ohrida, podignuta je krajem 13. veka. Umešno spojeni vizantijski i jermenski arhitektonski stilovi sa bogatom spoljnom dekoracijom pravi su primer uspešno izvedene zamisli graditelja.

Naziv grada Ohrid potiče od Slovena, zbog svog položaja iznad jezera - "vo hrid", odnosno na litici.

Ohrid je čuven i po tajanstvenim biserima. Veruje se da su način izrade ohridskog bisera dve porodice naučile od ruskih imigranata, a detalje čuvaju u tajnosti već 100 godina.

Samo jezero se često naziva evropskim Galapagosom, zbog velikog broja vrsta koje su pronađene samo tu i nigde drugde na svetu.

Za ulazak u Severnu Makedoniju, državljanima Srbije je potrebna potvrda o vakcinaciji, ili potvrda o preležanom kovidu, ili negativan PCR ili antigenski test.

5. Jedna od poslednjih prašuma u Evropi

Nacionalni park Sutjeska na jugu Bosne i Hercegovine, atraktivna je destinacija za one koji ne žele da se odmaraju tokom prolećnog raspusta već su željni planinarenja i pešačenja po prirodi. Upravo to nudi obilazak jedne od preostalih prašuma u Evropi – Perućice.

U ovom nacionalnom parku skoncentrisano je ogromno blago biljnog i životinjskog sveta – gde u gustim šumama planinari često viđaju medvede, a ponekad i risove. Čitav park Sutjeska, kako navodi vodič Dejan Elez, stanište je brojnih divljih životinja koje se nesmetano kreću prilično dugim relacijama, pa uz malo sreće, posetioci mogu da imaju privilegiju susreta.

Postoje brojne ture kroz prašumu Perućica, a posetioci mogu da uživaju u živopisnim predelima, i i da vide veličanstveni vodopad Skakavac. Tu se nalazi i najviša planina u zemlji Maglić, sa vrhom na visini od 2.386 metara. Iako već preko granice u Crnoj Gori, vredno je spomenuti tirkizno Trnovačko jezero, sa svih strana okruženo planinskim visovima.