Oko sveta

Novogodišnji običaji širom sveta: Simbolično spaljivanje lutke, preskakanje talasa, viski za komšiju i plavi Deda Mraz

Komentari

Autor: Tila Milenović

13/01/2025

-

09:56

Novogodišnji običaji širom sveta: Simbolično spaljivanje lutke, preskakanje talasa, viski za komšiju i plavi Deda Mraz
Novogodišnji običaji širom sveta: Simbolično spaljivanje lutke, preskakanje talasa, viski za komšiju i plavi Deda Mraz - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Doček Nove godine je praznik koji se obeležava već četiri milenijuma unazad širom sveta, a različite kulture razvile su brojne običaje oko te noći. Kod nas je recept dobro poznat: ruska salata, novogodišnji televizijski program i eventualno Četiri skakaonice. Druga opcija je koncert na trgu ili izlazak sa prijateljima. U svakom slučaju ta rutina nije identična kod drugih naroda.

Prvi zapisi o proslavama u čast dolaska nove godine potiču iz Vavilona, pre čak 4.000 godina. Za drevne Vavilonce, početak nove godine obeležavao je prvi mlad mesec nakon prolećne ravnodnevice, dakle proslava je bila nekada tokom marta.  

Danas se Nova godina uglavnom slavi 31. decembra, ali običaji i trpeza variraju širom sveta. Istina je, iako je ne zovemo svi isto, u Evropi mnogi narodi uživaju u ruskoj salati, ali uz to idu i druga pravila o obaveznim ili zabranjenim jelima koja donose sreću ili nesreću. Takođe, mnogi običaji imaju i svoj "dres kod" od nošenja crvenog veša, do ulaska u novu godinu strogo u belom.

Doček u krugu porodice, provod u sitne sate

Grci imaju jedan običaj veoma sličan našem lomljenju česnice za Božić. Naime, u Grčkoj i na Kipru 31. decembra posle porodičnog ručka se lomi kolač poznat kao vasilopita, u kome je skriven jedan novčić. 

Isto kao i kod nas, onaj ko pronađe novčić imaće sreću u narednoj godini, ali samo ukoliko ga sačuva. Takođe, Grci na ulazna vrata često kače nar kao drevni simbol sreće ili luk koji predstavlja preporod i rast.

profimedia

 

Obično se Nova godina čeka u krugu porodice, dok se izlazak te večeri odlaže za "sitne sate" posle ponoći.

12 zrna grožđa

Španska proslava novogodišnje noći obično počinje sa porodičnom večerom, a karakteristična je tradicija odbrojavanja do ponoći. U trenutku pre nego što otkuca ponoć, Španci obično pojedu 12 zrna grožđa. Svakog ko uspe da "strpa u usta" svih 12, u narednoj godini očekuju sreća i prosperitet.

Taj običaj se proširio i u Južnoj Americi, te u nekim državama dok jedu grožđe, ljudi treba da požele 12 želja.

profimedia

 
Ulje, pecivo i viski za komšiju

U Škotskoj se poslednji dan stare godine i prvi dan nove naziva Homganaj-om. Dok se na ulicama škotskih gradova organizuje spekatularna parada, jedan deo običaja jeste da posle ponoći prvi pređete prag svog prijatelja, ili komšije sa simbiličnim poklonima poput uglja, peciva ili viskija, za koje se veruje da donosi sreću. Ovaj običaj je takođe dobro poznat kod nas, budući da veoma slične obaveze imaju polažajnici prvog dana Božića.

profimedia

 
Preskakanje talasa

Mnogi Brazilci odlaze na plažu da preskoče sedam talasa u ponoć, zamišljajući želju pri svakom skoku, kao počast Jemanji, boginji mora, tražeći njen blagoslov za novu godinu. Obično se za ovu priliku nosi belo, kao simbol mira i blagostanja.  Pepeo želja u šampanjcu​

U Rusiji se doček Nove godine obeležava uz bogatu trpezu i velika veselja. Jedan od simpatičnijih običaja jeste kada napišu svoje želje na papir, pa ga zatim spale i pepeo koji ostane sipaju u čašu sa šampanjcem koju popiju naiskap, odmah nakon što otkuca ponoć.

profimedia

 

Pored toka njihov Deda Mraz, tačnije Deda Moruz ne izgleda baš isto kao što smo na to navikli u reklamama i filmovima. Ruskoj deci poklone donosi jedna vitka osoba obučena u plavo.U bajkama za decu Ded Moruz ima specijalnog pomoćnika, svoju unuku Snežnu Devojku odnosno Snjeguročku. Ona je prelepa uvek nasmejana devojka koja pomaže u dostavljanju poklona deci.

Što veća buka

Iako je vatromet postao uobičajen 31. decembra širom sveta, ipak doček Nove godine bez tog spektakla ne bi mogao da prođe u Nemačkoj. Nemci veruju da bi za Novu godinu trebalo praviti buku, kako bi se oterali zli dusi. Najdražima se često daruju marcipani u obliku svinje koji takođe predstavljaju bogatstvo i blagostanje.

Postoji jedan stari običaj, prema kome se navodno mogu predvideti vremenske okolnosti. Naime, potrebno je da se šest glavica luka preseku na pola, a potom svaka polovina, koja simbolizuje mesec u godini, treba da se posoli. Ako se so posle nekog vremena otopi, taj mesec će biti kišan, a ako ostane vreme će biti sunčano i toplo. Spaljivanje lutke

Novogodišnji običaji u Ekvadoru su bogati simbolikom, naime oni sprovode brojne rituale, čuvajući time tradiciju. Jedan od najupečatljivijih običaja je pravljenje i spaljivanje lutki poznatih kao "años viejos" (stare godine). Ove lutke, napravljene od kartona, papira i drugih lako zapaljivih materijala, često predstavljaju poznate ličnosti, političare ili likove iz popularne kulture.

Spaljivanjem lutki simbolično se opraštaju od prošle godine i svih negativnosti, otvarajući put za novu, srećniju godinu.  

profimedia

 

Nakon spaljivanja lutki, mnogi ljudi simbolično preskaču vatru kako bi ostavili sve loše iza sebe i očistili se od loše energije.  Crveni donji veš

U italijanskoj kulturi crvena boja simbolizuje plodnost, tako iz te zemlje potiče običaj prema kom se za Novu godinu nosi crveni donji veš. Pored toga Italijani veruju da u Novu godinu ne treba ući sa starim stvarima, pa garderobu bacaju kroz prozor 31. decembra.

Italijani bi trebalo oprezno da troše novac tokom novogodišnjeg izlaska jer se veruje da ne bi smeli da imaju prazan novčanik kada otkuca ponoć. Zvona zvone 108 puta

Budistički hramovi u Japanu zvone 108 puta u ponoć. To je tradicija koja se zove "Joya no Kane", i simbolizuje pročišćenje od 108 ljudskih grehova u budističkom verovanju i da uvede novu godinu očišćenog duha.  Zabranjena piletina

Ponoć se u Mađarskoj obično čeka uz nacionalnu himnu i šampanjac, a na trpezi se najčešće može pronaći svinjetina. Sutradan ujutru, tradicionalno se jede sočivo sa viršlama. Čak i oni koji nisu posebni ljubitelji čorbastog, niti sočiva, pojedu nekoliko kašika, jer se veruje da će im to doneti novac u narednoj godini.

Prema verovanju, niko ne bi smeo da jede piletinu, ili bilo kakvu živinu 1. januara, jer će mu "odleteti sreća".

profimedia

 
Teranje "zlih duhova"

Danci, slično Nemcima, takođe imaju običaj da oteraju "zle duhove" pre dolaska Nove godine, tako što porodice obično bacaju stare čaše i tanjire na ulazna vrata kuće. Takođe, ponoć se često čeka na vrhu stola ili stolice, kako bi se u ponoć doslovno uskočilo u Novu godinu. Veća gomila razbijenog posuđa ukazuje na više sreće i odanih prijatelja. 

Komentari (0)

Putovanja