Najveća biljka na svetu otkrivena kod obale Australije, prekriva 200 kvadratnih kilometara

Najveća biljka na svetu, morska trava veličine 28.000 fudbalskih terena, otkrivena je kod obale Australije. 

Pre više od 4.500 godina, jedno seme je zasađeno u suncem okupanim vodama sadašnjeg područja svetske baštine u regiji Gaskojn koja se nalazi u zapadnoj Australiji i koja je poznata kao Zaliv ajkula. Vremenom ovo pojedinčano seme je iznedrilo ogromnu morsku travu koja pokriva više od 200 kvadratnih kilometara, a to je otprilike tri puta veće od Menhetna u Njujorku.

Naučnici sa Univerziteta Zapadne Australije i Flinders univerziteta su u početku mislili da je u pitanu livada različtih morskih trava, a onda su se uverili da to i nije baš tako, piše Euronews.

"Da biste saznali koliko različitih pojedinačnih biljaka raste na livadi morske trave, morate testirati njihov DNK", napisala je dr Elizabet Sinkler, glavna autorka istraživanja i objasnila da su oni zapravo na taj način saznali da je u pitanju jedna biljka, a ne više njih, kako su u početku pretpostavljali. 

"Rezultat nas je oduševio. Sve je to bila jedna biljka koja se proširila na 180 kilometara što je sada čini najvećom biljkom na Zemlji koja je nama poznata", dodaje.

Zašto je ova džinovska morska trava tako posebna?

Morske trave su biljke koje godišnje proizvode cveće, voće i sadnice kao i njihovi kopneni srodnici, piše Euronews. Ove podvodne livade morske trave rastu na dva načina: repordukcijom, koja im pomaže da generišu nove kombinaicje gena i genetsku raznolikost, kao i širenjm svojih rizoma a to su podzemne stabljike iz kojih izviru korenje i izdanci.

profimedia

Međutim, ova džinovska morska trava raste na drugačiji način. Ona se je počela da se širi i napolju i to otprilke brzinom od 35 centimetara godišnje. Kada su to sagledali, naučnici su došli do zaključka da ova biljka raste najmanje 4.500 godina. 

Ona uspeva u mnogo različitih uslova širom zaliva i to u temperaturnom rasponu od 15 do 30 stepeni. Više je od 400 puta veća od stabala jasika koja se nalaze na 43 hekatara u Juti, i koja su ranije smatrana najvećom biljkom na svetu. Osim svoje abnormalne veličine, biljka ima dvostruko više hromozoma od svojih rođaka. To je čini onim što naučnici kažu "poliploidom".

profimedia

Poliploidi su često sterilni, ali mogu da nastave da rastu beskonačno ako se ne ometaju. Ova morska trava je upravo to i uradila. Pronađene su i druge ogromne biljke morske trave, uključujući blisko srodnu mediteransku morsku travu pod nazivom Posidionia okeanica, koja pokriva više od 15 kilometara i pretpostavlja se da je stara oko 100.000 godina. 

Da li klimatske promene ugrožavaju najveću fabriku na svetu?

U leto 2010. i 2011. godine, jak toplotni talas pogodio je kopnene i morske ekosisteme duž obale Zapadne Australije. Livade morske trave u zalivu Šark pretrpele su veliku štetu tokom toplotnog talasa. Ipak, livade su počele da se polako oporavljaju. Ovo je donekle iznenađujuće, jer se čini da se ova morska trava nepolno razmnožava, što je inače tipično za ove biljke, i što bi inače bilo najbolji način da se prilagode promenljivim uslovima. Čak i bez uspešnog cvetanja i proizvodnje semena, čini se da je ova biljka dosta otporna na razne uslove. 

Naučnici pripisuju ovaj uspeh malom broju manjih genetskih promena koje su nastale tokom godina.

Može li morska trava da pomogne u zaustavljanju klimatskih promena?

Morske trave štite naše obale od oštećenja usled oluje, skladište velike količine ugljenika i obezbeđuju stanište za veliku raznolikost divljih životinja. Očuvanje i obnavljanje livada morske trave ima vitalnu ulogu u ublažavanju klimatskih promena i prilagođavanju.

"Morske trave nisu imune na uticaje klimatskih promena. Temperatura zagravanja, zakiseljavanje okeana i ekstremni vremenski događaji predstavljaju značajan izazov za njih", objašnjava dr Sinkler i dodaje da predviđaju da će ova postojati još dug niz godina.