"Jedini lek je rakija za doručak": Britanski Gardijan objavio reportažu o beogradskim kafanama

Britanski "Gardijan" objavio je reportažu o srpskim kafanama, u kojoj je novinarka Kamila Bel Dejvis opisala svoj susret sa ćevapima, rakijom i "ljudima koji igraju na stolovima".

Autorka upoređuje kafane sa grčkim tavernama, kao "restorane, pabove i muzičke klubove koji rade od jutra do sitnih sati". 

Ona je prošla kafansku turističku turu u organizaciji "Taste Serbia" i okusila "bekrijski" život.

Prenosimo vam deo Kamilinih utisaka o kafanama objavljenih u Gardijanu: 

"Kafana ima toliko veliku ulogu u svakodnevnom životu ljudi da se dešava da prijatelji, ili recimo poštar, u njih odlaze kako bi nekoga pronašli, umesto da odu do njegove kuće ili stana.

Nažalost, mnoge tradicionalne kafane su zatvorene tokom 2000-ih, međutim, poput britanskih pabova koji se bore tako što se okreću gastronomiji, kafane su prilagodile svoju ponudu, najavljujući veću posvećenost kulinarskom umeću.

profimedia

Dan počinjem doručkom u najstarijoj gradskoj kafani '?' (Znak pitanja) koja je započela svoj život u 16. veku kao osmanska kafana. Udoban restoran u niskoj zgradi nalazi se naspram jedne od najstarijih beogradskih crkava.

Osnivači su upali u nevolje jer su lokal najpre nazvali 'Kafana pored crkve', pa su zalepili '?' i – to se nikada nije promenilo. Sedeći za niskim sofra stolovima, dobijam pečenu tursku kafu praćenu ljutom rakijom – navodno ključnom za balkansku dugovečnost. Posle ovoga slede omleti i pite sa sirom, mekani hleb, prženi uštipci od testa i dimljeno meso.

Osmanski stil kafane samo je jedan od pokazatelja tog uticaja koji se vidi na ulicama Beograda gde se spajaju istok i zapad. Tu su i kitnjasto ukrašene fasade u stilu secesije i neoklasicizma, kao i blokovi iz komunističkog doba. Kafane su, takođe, evoluirale u tri karakteristična stila.

Neke su orijentisane ka istoku, sa bogatom balkanskom kuhinjom i bučnim trubačkim orkestrima. Drugi su u austrougarskom stilu, služe se jela poput gulaša, uz žičane instrumente i harmonike, a u skorije vreme, pojavile su se kafane u stilu noćnih klubova, koje tradicionalnu muziku menjaju turbofolkom i privlače mlađu publiku.

Sada istražujem Skadarliju, kaldrmisanu ulicu koja je boemska četvrt grada. Ovde su kafane bile dom pesnika, umetnika i pevača, koji su crpeli inspiraciju iz živahnih likova koje su sretali. Jedan od legendi bio je pevač u restoranu 'Dva jelena' Toma Zdravković. Video-snimci iz 1980-ih ga prikazuju kako luta od stola do stola opkoljen dimom cigareta i okružen obožavaocima. Sada je izliven u bronzi kao kip na Skadarliji, a ljudi mu polažu cveće i cigarete pred noge.

profimedia

Na obilan ručak odlazimo u obližnju 'Srpsku kafanu', omiljeno mesto za glumce susednog pozorišta – Atelje 212.

Jedem sa svojim domaćinima sočne ćevape i jela sa roštilja natopljene kajmakom koji služe stariji konobari u bezvremenskim belim košuljama i crnim prslucima. Srpska kuhinja je usmerena na meso, ali su dostupne vegetarijanske opcije kao što su pečeni kiseli kupus, paprika na žaru i ukusne supe. Dezert je mešavina bosanskog, turskog i srednjoevropskog: kolači punjeni orasima u sirupu, pečene jabuke.

Posle ovoga, potrebna mi je šetnja kroz Tašmajdanski park. Kako se noć spušta, kafana se ponovo transformiše. Zasijaju lampe a muzika se sve jače čuje. Kada u jednom lokalnu muzičari završe, a želite još muzike, uputite se u jednu od novijih 'turbofolk kafana'.

Ulazim stepeništem u jednu od njih gde poznati lokalni muzičar svira na električnoj violini. Ljudi obasipaju njegov prateći orkestar novcem, što je možda čin razmetanja, ali je u duhu ovdašnje zabave.

Visokoenergetski turbofolk ritmovi me teraju da plešem do kasnih sati. Jedini mogući lek sledećeg dana je – rakija za doručak", zaključuje Kamila Bel Dejvis.