Metan najviše utiče na globalno zagrevanje: Spas leži u bakterijama koje ga mogu "pojesti"

Komentari

Autor: Guardian

22/08/2023

23:48

Metan najviše utiče na globalno zagrevanje: Spas leži u bakterijama koje ga mogu "pojesti"

profimedia - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Bakterije koje "jedu" metan mogle bi da uspore globalno zagrevanje, pokazuje najnovija studija koja se bavi ovim problemom i dodaje da postoji potencijal da se naprave duboki rezovi u štetnoj emisiji gasova. Tehnološki gledano, moguće je. Da li za to ima dovoljno novca i političke volje, to je već drugo pitanje.

Metan je moćan gas koji se emituje iz energije (prirodni gas i naftni sistemi), industrije, poljoprivrede, korišćenja zemljišta i aktivnosti upravljanja otpadom. Zato grupa istraživača sa Kalifornijskog univerziteta Long Bič predlaže metodu uklanjanja metana korišćenjem grupe bakterija poznatih kao metanotrofi koje prirodnim putem pretvaraju metan u ugljen-dioksid i biomasu.

"Sve bakterije u ovoj grupi „jedu“ metan, uklanjajući ga iz vazduha, a deo ćelija koji se stvori u tom procesu, može postati izvor održivog proteina“, kaže glavna istraživačica Meri E Lidstrom.

Njen tim je pronašao soj bakterija iz grupe pod nazivom methilotuvimicrobium buriatense 5GB1C koji može efikasno ukloniti metan čak i kada je prisutan u manjim količinama. Ako postane široko rasprostranjena, takva tehnologija ima potencijal da pomogne u usporavanju globalnog zagrevanja, rekli su istraživači.

Ova grupa bakterija obično se sreće u sredinama sa visokim nivoom metana (između 5.000 i 10.000 delova na milion (ppm)). Normalne koncentracije u našoj atmosferi imaju mnogo niže nivoe od samo oko 1,9 ppm metana. Ali određene oblasti kao što su deponije, pirinčana polja i naftne bušotine emituju veće koncentracije od oko 500 ppm, prenosi Gardijan.

"Bakterije koje brzo jedu metan u većim koncentracijama i nalaze se, na primer, oko stada stoke mogle bi da daju ogroman doprinos smanjenju emisije metana, posebno iz tropske poljoprivrede“, kaže Joan Nisbet, profesor i stručnjak za planetu Zemlju sa Royal Holloway, University of London.

Visoka stopa potrošnje metana kod ovog soja verovatno je posledica niskih potreba za energijom i veće privlačnosti za metan, što se uočava više od pet puta nego kod drugih bakterija.

„Bakterije oksidiraju metan u CO2 (mnogo manje štetan gas staklene bašte) i tako možete čak da koristite izduvne gasove za pumpanje u staklenike i uzgoj paradajza“, rekao je Nisbet.

„Najveća prepreka implementaciji sada je tehnička: moramo da povećamo jedinicu za tretman metana 20 puta. Ako to možemo da postignemo, onda najveće barijere postaju investicioni kapital i prihvatanje javnosti. Verujemo da bismo mogli da testiramo istraživanja na terenu u roku od tri do četiri godine, a povećanje bi onda zavisilo od investicionog kapitala i komercijalizacije“, rekla je Lidstrom.

Sektor poljoprivrede je najveći izvor emisije metana zbog velikih krda stoke i gastroenteroloških ispuštanja. Metan ima više od 85 puta veću snagu zagrevanja od ugljen-dioksida tokom prvih 20 godina nakon što dospe u atmosferu, i predstavlja poseban problem u efektu staklene bašte.

Bakterije pri "ishrani" metanom ne smeju da proizvedu azotni oksid - tek bi to bila katastrofa

Atmosferski metan ubrzano raste u poslednjih 15 godina, dostižući rekordne vrednosti, i trenutno čini najmanje 30 odsto ukupnog globalnog zagrevanja.

Nekoliko najvećih svetskih ekonomija se 2021.godine saglasilo na Cop26 da rade zajedno na hitnom smanjenju nivoa metana. Međutim, oni nastavljaju da rastu. Za masovnu implementaciju bakterija koje jedu metan biće potrebne hiljade reaktora sa visokim stepenom funkcionalnosti.

„Ovo možda sada izgleda zastrašujuće, ali ako naš opstanak zavisi od sadašnjeg smanjenja atmosferskog metana, u budućoj raspodeli resursa takav trošak može biti niži i isplativ. Nedostatak političke volje i razumevanja u privatnom i javnom sektoru o hitnosti potrebe za smanjenjem metana dodatno će pogoršati globalno zagrevanje u narednim godinama“, rekla je Meri En Bruns, profesorka mikrobiologije zemljišta na Državnom univerzitetu Pensilvanije.

Trenutno, većina predloženih rešenja za smanjenje metana fokusirana je na smanjenje emisija, ali to nije uvek moguće. Istraživači naglašavaju da su za postizanje klimatskih ciljeva potrebne i strategije uklanjanja metana i smanjenja emisija.

Međutim, Lidstrom upozorava da sve strategije smanjenja emisija koje povećavaju aktivnost bakterija u prirodnim zajednicama mogu takođe dovesti do povećane emisije azotnog oksida (N2O), koji ima 10 puta veći potencijal globalnog zagrevanja od metana. Najvažnije je da ova tehnologija zasnovana na metanotrofnim bakterijama ne proizvodi emisije azot-oksida.

Nedavne projekcije predviđale su da se globalno zagrevanje može smanjiti za 0,21C do 0,22C uklanjanjem 0,3 do 1 petagrama metana do 2050.

Predviđa se da će smanjenje temperature u datim stepenima biti značajno, posebno kada se kombinuje sa drugim strategijama smanjenja emisija.