Od britanskog monarha do kralja plemena Zulu: Kako izgledaju ceremonije krunisanja širom meridijana

Posle sedamdeset godina u Britaniji će se ponovo održati krunisanje, kompleksna ceremonija inauguracije monarha koja je nastajala i nadograđivana tokom mnogih vekova.

Kralj Čarls Treći koji će primiti krunu 6. maja, obećao je da će svoj obred pojednostaviti u odnosu na prethodne, ali je izvesno da će to biti događaj godine ne samo za London, nego i za celu Veliku Britaniju. 

Krunisanju će prisustvovati oko 2.000 ljudi, ali će ulicama prestonice marširati više od 6.000 britanskih nacionalnih heroja, što će biti najveća vojna parada otkako je krunisana kraljica Elizabeta II 1953. godine.

profimedia

Ceremonija će biti kombinacija starog i modernog ili, kako je to saopšteno iz Bakingemske palate, "ukorenjena u dugogodišnjoj tradiciji, ali će takođe odraziti ulogu monarha danas i biti usmerena na budućnost". Sam čin krunisanja obaviće se u londonskoj Vestiministerskoj opatiji gde su monarsi Velike Britanije primali krunu više od 900 godina, a nadbiskup kenterberijski predvodiće miropomazanje, blagoslov i posvećenje novog kralja.

Sveto ulje kojim će kralj Čarls Treći biti pomazan, osveštali su jerusalimski patrijarh i anglikanski biskup u Jerusalimu. Ulje je napravljeno od maslina prikupljenih na Maslinovoj gori ceđenih u Vitlejemu, a aromatizovano je susamom, ružom, jasminom, cimetom, nerolijem, bezoinom, ćilibarom i cvetom pomorandže. 

Inače, tačan recept za sveto ulje koje se koristi za pomazivanje kralja je brižljivo čuvana tajna. Obično ga pravi poseban kraljevski apotekar, a pravi se u tako velikoj količini, da može da potraje i nekoliko krunisanja. 

Međutim, 1941. godine, tokom Drugog svetskog rata, bomba je udarila u dekanov kabinet u Vestminsterskoj opatiji gde se ulje čuvalo i uništilo sve što je preostalo. Za kraljicu Elizabetu Drugu napravljena je nova tura 1953 u kojoj je bilo i jelenskog mošusa i posebnog mirsa koji se dobija od izlučevina kita ulješture, ali su u ulju kralja Čarlsa izostavljeni.

Inače, sam čin pomazanja uljem, kao najsvetiji deo ceremonije, ne vidi niko sem samog kralja i nadbiskupa od Kenterberija. 

Monarsi tradicionalno sede u stolici kralja Edvarda iz 14. veka ispod koje se smešta drevni simbol škotske monarhije, veliki četvrtasti kamen poznat kao "Kamen sudbine". Reč je o kamenu teškom više od 150 kilograma koji je zaplenio Edvard Prvi 1296. godine i odneo ga u Englesku, a zvanično je vraćen tek 700 godina kasnije. Kamen se iz Škotske prenosi u London samo zbog krunisanja, a potom ponovo vraća. 

Inače, dok kralj seda na ceremonijalnu stolicu, neposredno pre njegovog proglašenja, već duže od hiljadu godina peva se himna "Sveštenik Zadok", a aktuelnu verziju komponovao je Hendl za krunisanje kralja Džordža II 1727.

Kralj će biti krunisan raskošno ukrašenom zlatnom krunom Svetog Edvarda iz 17. veka. Tokom ceremonije dobiće simbole njihove kraljevske uloge - kuglu, skiptar i prsten - i biće organizovana povorka kroz prestonicu u ceremonijalnoj kočiji.

Tanjug AP/Yui Mok/PA via AP

Kasnije tog dana, novokrunisani monarh obično se pojavljuje na balkonu Bakingemske palate.

Zanimljive običaje vezane za ceremonije krunisanja imaju sve monarhije sveta, a neke od njih čak su i slične onima u tradiciji Britanije. Predstavljamo vam neke od njih:

Sveta voda za tajlandske monarhe

Tajland ima vrlo složenu ceremoniju krunisanja koju je svet imao priliku da prati 2019. prilikom krunisanja Mahe Vačiralongkorna. 

Bureau of the Royal Household via AP

Kralj se poliva vodom koja se skuplja sa više od stotinu izvora širom zemlje i to baš između 11.52 i 12.38 sati po lokalnom vremenu, jer je to posebno vreme u tajlandskoj astrologiji. Voda se zatim osveštava u budističkim ritualima, a kralj se poliva po ramenima.

Bureau of the Royal Household via AP

U ceremoniju je uključena i kraljica, koja ima zadatak da puzi do prestola, a zatim klekne ispred njega u znak poštovanja prema Kruni. Kralj je zatim poliva vodom iz školjke i daje joj njenu titulu.

Zlatni presto Ašantija

Najvredniji predmet Ašanti kulture u Gani je Zlatna stolica poznata kao Sika Dva Kofi, koja je prema verovanjima "duša" tog naroda.

Zato je u ceremoniji krunisanja kralja Ašantija još od 18. veka stolica ključan element, iako vladar na nju zapravo nikad ne sedne. 

Naime, tokom krunisanja, njegovi podanici ga nose i lagano spuštaju tik do sedišta, ali je ono toliko sveto, da ga čak ni kralje ne dodiruje. 

Želeći da ponizi narod Ašanti, britanski guverner Zlatne obale ser Frederik Hodžson je 1900. tražio da sedi na Zlatnoj stolici i naredio svojim vojnicima da mu je donesu. Taj zahtev izazvao je revolte kraljice majke naroda Ašanti Jae Ašanteve i sukob sa Britancima, koji je završen porazom i aneksijom. Njihova monarhija obnovljena je tek 1935.

Purpurne zavese za japanskog cara

U japanskoj kulturi ceremonije zauzimaju važno mesto i deo su svakodnevnog života. Zato je sasvim očekivano da ceremonija ustoličavanja japanskog cara predstavala naročito delikatan događaj koji zapravo ima pet pod-ceremonija. Prva je najjednostavnija i predstavlja dodeljivanje regalija: posebnog mača, ogrlice i (simbolično) ogledala koji su prema predanju pripadali boginji sunca Amaterasu. Zanimljivo je da japanski car ne nosi krunu i ne dobija pomenuto ogledalo u ruke, nego se ono trajno čuva u hramu Ise. 

Kazuhiro Nogi/Pool Photo via AP

Drugi deo ceremonije podrazumeva susret sa tri predstavnika tropartijskog sistema, kao predstavnika građana, a sledi treći i ključni deo koji se tradicionalno održava u Kjotu.

Reč jeo samom ustoličavanju koje traje puna tri sata, a na samom kraju, purpurne zavese se povlače sa malog paviljona i okupljenima prvi put predstavljaju cara pored prestola sa mačem i ogrlicom. 

On tada čita zvaničnu objavu obučen u zlatno-žuti ogrtač, kakav nose samo carevi i to u posebnim prilikama, a okupljeni mu kliču "Banzai", što znači: "Neka dugo živi car".

Četvrti i peti deo ceremonije su parada ulicama i dvorski banket. 

Lavovska nošnja kralja Zulua

Najuticajniji od osam monarha Južne Afrike je kralj Zulua koji svom narodu mora da dokaže da je dostojan uloge.

AP Photo/Themba Hadebe

U tradicionalnoj ceremoniji on ulazi u svetu štalu gde priziva podršku predaka noseći kožu lava kog je ulovio, kako bi dokazao da je odabrani. Ipak, poslednjih decenija ritual se promenio i sada podrazumeva preuzimanje posebne potvrde od južnoafričkog predsednika. Na svojoj ceremoniji krunisanja kralj Misuzulu Kazvelitini 2022. godine nosio je perje i kostim sa motivima kože leoparda.

Krune od teleće kože u Lesotu

Krune su važan deo u mnogim monarhijama, a u Lesotu su napravljene od teleće kože. Kralj nosi kožnu traku ukrašenu perjem i tradicionalni kožni kostim, preko kog oblači plavu tuniku izvezenu zlatnom niti sa motivom krokodila.

Profimedia

Krunisanje aktuelnog kralja Letsija Trećeg u Lesotu održano je na sportskom stadionu u prestonici Maseru, a ceremoniji je prisustvovao Nelson Mendela, tadašnji predsednik Južnoafričke Republike.

Profimedia

Zanimljivo je da je jedan od gostiju bio i tadašnji princ Čarls.