Kako je nastao i kako se obeležava 1. april: Dan kada nije strašno ispasti budala - negde celog dana, a negde do podneva
Komentari01/04/2023
-18:10
Iako možda nije državni praznik mnoge zemlje obeležavaju svake godine 1. april poznat i kao Svetski dan šale. Taj datum daje ljudima priliku da se šale sa svojim partnerima, prijateljima, porodicama, kolegama i skoro svima i da ih nateraju da poveruju u najneobičnije stvari.
Dan se sastoji od praktičnih šala i podvala. Šaljivdžije svojim "žrtvama" često viču „April-li-li-li!“ a ovaj običaj se poštuje stotinama godina.
Otkud običaj?
Mnogi prate običaj još iz srednjevekovne Francuske gde je 25. mart bio Nova godina sve dok julijanski kalendar nije reformisan 1564. i promenjen u gregorijanski. Pre toga, novogodišnje svečanosti su kulminirale 1. aprila. Nakon što je 1. januar zvanično usvojen za Novu godinu, oni koji su zaboravili da promene datum i nastavili da slave 1. april bili su ismevani i etiketirani kao prvoaprilske budale, piše Euronews.
Svi u Evropi 1. april slave celog dana osim Engleza koji pristaju da budu "budale" samo do podneva
Istoričari su 1. april povezali sa prolećnim festivalima kao što su srednjovekovni Praznik budala, na kojem je bio biran Gospodar pogrešne vladavine koji izvodi parodije na hrišćanske rituale, i Hilarija (na latinskom "radosna"), koja se slavila u drevnim vremenima.
Svečanosti su uključivale igre i ljude koji su se maskirali i rugali svojim susedima. Bila je to prilika da prerušeni obični ljudi imitiraju plemstvo bez ikakvih posledica. Drugi su istakli da bi festival Holi u Indiji, koji se takođe održava u martu, mogao biti izvor prvoaprilskog praznika. Poznat kao Festival boja, godišnja prilika je posvećena dolasku proleća i hinduističkom bogu Krišni kroz hranu, ples i bacanje praha boje.
Koja je prva poznata prvoaprilska šala u Evropi?
Prva definitivna referenca potiče iz flamanske komične pesme Eduarda de Denea iz 1561. godine, u kojoj plemić šalje svog slugu napred-nazad na dosadne, beskorisne poslove.
Dakle, zadatak bez smisla.
Na kraju svake strofe, sluga se moli da ono što se od njega traži nije ništa drugo do šala.
Kako se u Evropi obeležava 1. april?
U Francuskoj, Belgiji, Italiji i francuskim govornim područjima Švajcarske, proslave uključuju lepljenje papirne ribe na leđa što većeg broja ljudi, a da to ne budu primećeno, a zatim uzvikivanje „Poisson d'Avril“ / „Pesce d'Aprile“ („Aprilska riba!“).
Mnogi sugerišu da se riba može odnositi na mladunce odnosno neiskusne ljude koji se lako "pecaju".
Prvi april se u Engleskoj obeležava samo pola dana. Šale su dozvoljene samo do podneva, bonton kaže da kada sat otkuca podne, treba da prestanete sa svojim šalama. Svako ko se šali posle podneva smatra se istinskom aprilskom budalom.
Znatno zabavnije su prvoaprilske svečanosti u Škotskoj, koje traju dva dana. Zove se Gowkie Day jer je govki ili kukavica što je simbol budale. Ovo je navelo neke da pomisle da je obeležavanje 1. aprila prvobitno bilo povezan s rogovima na glavi. Prvi dan se slavi šalom, dok je drugi - poznat kao Tailie dan , kada ljudi stavljaju repove jedni drugima na leđa.
U međuvremenu, u Irskoj tradicija nalaže da nekoga pošaljete da "ispadne budala". Žrtva je poslata da dostavi pismo, navodno tražeći pomoć. Kada osoba primi pismo, otvori ga, pročita ga i kaže glasniku da će morati da odnesu pismo drugoj osobi. To traje neko vreme dok se neko ne sažali i ne pokaže žrtvi šta u pismu piše: "Pošalji budalu nekom drugom.
Čuvajte se prvoaprilskih šala u medijima
U moderno doba, novinske kuće imaju tradiciju da 1. aprila kreiraju razrađene podvale. Oni objavljuju najmanje jednu potpuno lažnu vest usred drugih članaka kako bi zavarali svoju publiku. Britanci su ovde veoma dobri.
U Engleskoj je bila popularna šala slati lakoverne žrtve u Londonsku kulu da vide pranje lavova, ceremoniju koja nije postojala. Šala se prvi put pojavila u britanskim novinama 2. aprila 1698. godine, gde je članak na naslovnoj strani glasio: „Juče, prvog aprila, nekoliko ljudi je poslato u Tauer da vide kako se lavovi peru“."
Primeri ove konkretne prevare nastavljeni su barem do sredine 1800-ih. Mnogo kasnije, BBC je izvestio 1. aprila 1957. da su švajcarski farmeri imali rekordan rod špageta i pokazao snimke ljudi koji beru rezance sa drveća. Čak postojao i "snimak" žena kako beru testeninu sa drveta i stavljaju ih na sunce da se osuše.
Mnogi ljudi su bili prevareni, a priča je imala toliko poziva i komentara da su morali da priznaju prevaru već narednog dana.
Bi-Bi-Si ima odlične rezultate po tom pitanju. Godine 2008. ponovo su zavarali svoju publiku svojim viralnim trejlerom "Čuda evolucije", koji je izgledao kao da prikazuje neke posebne pingvine koji su ponovo stekli sposobnost letenja.
SAD takođe ne zaostaju kada su u pitanju ove lažne priče. Godine 1992, Nacionalni javni radio je objavio spot sa bivšim predsednikom Ričardom Niksonom koji je rekao da se ponovo kandiduje za predsednika. Ovo je iznenadilo javnost, a ogromni uzdasi olakšanja usledili su kada se otkrilo da je u pitanju samo glumac, a ne Nikson.
Postojala je i šala NPR-a iz 2014. godine, u kojoj su mediji promovisali priču na Fejsbuku sa naslovom: „Zašto Amerika više ne čita?“.
Priča je izazvala ogorčenje u komentarima na post. Ali da su pre pisanja komentara zaista pročitali članak, videli bi sve što je u njemu pisalo: "Čestitam, iskreni čitaoci, i srećne prvoaprilske šale" .
Velike kompanije se takođe uključuju u to, a Virgin Atlantic otkriva 'Dreambird 1417' 2017. godine, koji se može pohvaliti krilima koja se savijaju kao kod ptica kako bi stvorili pokret koji „ne samo da pokreće letelicu napred već generiše sopstvenu snagu da zadovolji svaku elektronsku potrebu u avionu“.
U eri "lažnih vesti", teško je u normalnom danu shvatiti kada smo prevareni da poverujemo u nešto što nije istina. Ali pazite da ne padnete na apsolutno sve što pročitate ili čujete. Naročito 1. aprila
Komentari (0)