Igre 
Sezona smeća na Balkanu: Drina postala plutajuća deponija
Komentari21/01/2023
-18:25
Tone otpada bačenog pored reka ili direktno u vodene tokove koji teku kroz tri zemlje na kraju se akumuliraju i stvaraju barijere za smeće u reci Drini u istočnoj Bosni tokom vlažnog zimskog vremena i početkom proleća.
Tanjug/AP/Armin Durgut
Ove nedelje, reke na Balkanu su ponovo postale ogromne plutajuće deponije zatrpane plastičnim flašama, zarđalim buradima, polovnim gumama, kućnim aparatima, naplavljenim drvetom i drugim smećem koje reke pokupe iz svojih pritoka.
Rečna ograda koju je postavila bosanska hidroelektrana, nekoliko kilometara uzvodno od njene brane u blizini Višegrada, pretvorila je grad u regionalnu deponiju, žale se lokalni aktivisti za zaštitu životne sredine.
Tanjug/AP/Armin Durgut
Obilna kiša i neuobičajeno toplo vreme tokom protekle nedelje doveli su do izlivanja mnogih reka i potoka u Bosni, Srbiji i Crnoj Gori, poplavivši okolna područja i primoravši desetine ljudi da napuste svoje domove. Temperature su u petak pale u mnogim oblastima pošto je kiša prešla u sneg.
Ekološki aktivisti: Opasnost po zdravlje i sramota za sve nas
„Proteklih dana imali smo dosta padavina i bujičnih poplava i ogroman dotok vode iz pritoka Drine u Crnu Goru koji sada, na sreću, jenjava. Nažalost, ogroman priliv smeća nije prestao“, rekao je Dejan Furtula iz ekološke grupe Eko Centar Višegrada, prenosi AP.
Tanjug/AP/Armin Durgut
Reka Drina teče 346 kilometara od planina severozapadne Crne Gore kroz Srbiju i Bosnu, a neke od njenih pritoka su poznate po svojoj smaragdnoj boji i pejzažima koji oduzimaju dah. Deo uz granicu između Bosne i Srbije popularan je među splavarima kada nije „sezona smeća“.
Povezane vesti
"Procenjuje se da se oko 10.000 kubnih metara otpada nagomilalo iza barijere za smeće reke Drine poslednjih dana", rekao je Furtula.
Ista količina izvučena je i poslednjih godina sa tog područja reke. Uklanjanje smeća u proseku traje do šest meseci. Završava na opštinskoj deponiji u Višegradu, za koju Furtula kaže da „nema ni dovoljan kapacitet za rukovanje gradskim komunalnim otpadom“.
Tanjug/AP/Armin Durgut
„Požari na opštinskoj deponiji uvek gore“, rekao je on, nazivajući uslove tamo „ne samo ogromnom opasnošću po životnu sredinu i zdravlje, već i velikom sramotom za sve nas“.
Decenijama nakon razornih ratova 1990-ih koji su pratili raspad Jugoslavije, Balkan zaostaje za ostatkom Evrope i ekonomski i u pogledu zaštite životne sredine. Zemlje regiona su postigle mali napredak u izgradnji efikasnih, ekološki prihvatljivih sistema odlaganja smeća uprkos tome što traže članstvo u Evropskoj uniji i usvajaju neke od zakona i propisa EU, navodi AP.
Tanjug/AP/Armin Durgut
Divlje deponije otpada su rasute po brdima i dolinama širom regiona, dok smeće zatrpava puteve, a plastične kese vise sa drveća.
Pored zagađenja reka, mnoge zemlje na Zapadnom Balkanu imaju i druge probleme sa životnom sredinom. Jedan od najhitnijih je izuzetno visok nivo zagađenja vazduha koji utiče na veliki broj gradova u regionu.
„Ljudi se moraju probuditi za ovakve probleme“, rekao je meštanin Višegrada Radoš Brekalović.
Povezane vesti
Komentari (1)
Jakov
21.01.2023 20:07
Katastrofa! Moramo avi da mislimo globalno i da delujemo lokalno! Nije stvar samo baciti u deponiju jer tu se ne završava ništa. Poenta je da svako kreativno iskoristi otpad da udahne novi život, a ima milion načina. Video sam da od flaša može da se napravi plastični "kanap" i probao sam, lik je na YouTube napravio celu kuću od drveta i tog plastičnog "kanapa", fascinatno!!