Pedeset godina od poslednje šetnje po Mesecu: Kako je Apolo 17 obarao rekorde na "narandžastom" tlu

Ovih dana obeležava se pedeseta godišnjica poslednjeg sletanja ljudi na površinu Meseca.

Nil Armstrong bio je prvi čovek koji je zakoračio na Zemljin prirodni satelit 1969. godine, a nakon njegove Apolo 11 misije, još pet posada sletelo je na Mesec u periodu od tri godine.

Poslednja NASA misija Apolo programa - Apolo 17 -  poletela je iz Svemirskog centra "Kenedi" na Floridi 7. decembra 1972.  a posadu su činili Judžin Sernan, Ronald Evans i Harison Šmit. 

Svemirska letelica kojom je upravljao Sernan spustila se na površinu Meseca 11. decembra, a astronauti su tu proveli tri dana u svemirskim šetnjama i prikupljanju uzoraka tla.

Apolo 17 misija oborila je mnoge rekorde. Posada je provela više vremena na Mesečevoj površini od bilo koje druge ekipe, a takođe donela i najviše uzoraka tla. Oboren je i rekord u brzini vožnje rovera - "vrtoglavih" 18 kilometara na sat, a pređena je i najveća udaljenost u nekom vozilu na Mesecu - 31 kilometar.

Andy Saunders/NASA

"Verujemo da ćemo se vratiti, ne tako daleko u budućnosti, s mirom i nadom za celo čovečanstvo", rekao je Senan, pre nego što se vratio u brod.

U čast pedesete godišnjice velikog poduhvata autor Endi Sonders remasterizovao je fotografije poslednjeg putovanja na Mesec uz neverovatne detalje, kakve ranije javnost nije videla.

On je "prečešljao" više od 35.000 fotografija, kako bi odabrao 400 najboljih za projekat "Apollo Remastered".

"Opsednut sam Apolo misijama još od detinjstva. Uvek sam čeznuo za što više informacija o ljudima koji su išli u tu avanturu, raketama, svemirskim letelicama i želeo sam da vidim što više i maštam o tome kako bi bilo da sam i sam krenuo na to putovanje", kaže Sonders za Euronews.

Andy Saunders/NASA

"Gledajući stare fotografije Apolo misije bio sam frustriran; slike su obično bile vrlo niske rezolucije, jer je pre pola veka svaka slika koju smo videli u medijima bila zasnovana na duplikatu filma ili kopijama, kopija duplikata i skenova niskog kvaliteta. Ne postoje fotografije koje više zaslužuju ovakvu brigu i pažnju", istakao je autor.

Prema njegovim rečima, Mesec nije baš sasvim siv, kako inače deluje na slikama.

"On ima boju koja varira od zelenkasto-plavih do boje kože. Ali članovi Apolo 17 pronašli su i fotografisali nešto potpuno neočekivano. Narandžasto - i to potpuno narandžasto tle! Kasnije je otkriveno da je su to sićušne loptice vulkanskog stakla, koje su nastale kada je lava izbila iz Mesečevog jezgra pre 3,64 milijarde godina", objašnjava Sonders.

Andy Saunders/NASA

Od Apolo 17 misije mnoge letelice su se spustile na Mesec, ali nijedna nije imala ljudsku posadu. Sernan je i dalje poslednji čovek koji je koračao nebeskim telom van Zemlje.

NASA planira da 2024. ponovo lansira ljude na naš jedini prirodni satelit i to u trećoj misiji Artemis programa. Sonders se već raduje fotografijama koje bi tada mogle da nastanu.

"U današnjem digitalnom svetu možemo da zabeležimo gotovo neograničen broj fotografija, ali šezdesetih smo mogli da dobijemo samo 200 po traci. Posada Artemis ima priliku da zabeleži neverovatne fotografije koje će inspirisati ljude", istakao je on.