Od Apatina do Vakande: Deset zanimljivih činjenica o crnom panteru

Poslednjih nedelja Gugl na teritoriji Srbije beleži sve više pretraga sa ključnim rečima "crni panter". Jedan od razloga je svakako novi film o Marvelovom superheroju iz skrivenog kraljevstva Vakande, ali i nedavna svedočanstva o susretima sa velikom crnom mačkom na području Apatina.

Otkud egzotična životinja koja je inspirisala holivudskog i stripskog junaka u pitomoj Vojvodini, još je predmet rasprava, a mnogi sumnjaju da li uopšte postoji. 

Bez obzira na to da li je predator iz džungle zaista zalutao u atar Apatina ili je očevice prevarila neka optička varka, vredi upoznati se sa nekim interesantnim činjenicama o moćnim crnim panterima:

Crni panter zapravo je naziv za leoparde i jaguare

Crni panter je naziv za bilo koju od velikih mačaka sa potpuno crnim krznom, što je karakteristika koju zoolozi nazivaju melanizam. Najčešće se pod tim terminom misli na crnu varijantu leoparda, a u Južnoj Americi crnu varijantu jaguara. U prirodi se u proseku svaki treći leopard rađa kao crni panter. 

profimedia

Iako se filmska Vakanda nalazi u Africi, crni panteri koji su inspirisali Marvelovog superheroja, mogu da se nađu još i u Aziji, kao i u Južnoj i Centralnoj Americi.

Nastanjuju uglavnom močvarne nizije, savane i kišne šume, ali im odgovaraju i džungle, kao i planine.

Odlični su plivači

Za razliku od obične domaće mačke koja poslovično ne podnosi vodu, crni panter, kao i ostali leopardi i jaguari su odlični plivači. 

Oni rado se rado brčkaju, kako bi se rashladili i opustili, a odlični su i u hvatanju plena u vodi.

Crni panter je noćna mačka

Jedan od razloga zbog kojih bi crni panter mogao da mesecima luta Vojvodinom, a da ga niko ne primeti je taj što on najveći deo dana provodi u skrovištima, dok noću izlazi da lovi. 

Pritom, on vrlo retko juri svoj plen - najčešće se pritaji i lovi iz zasede. 

Imaju izvanredan vid...

Oči crnog pantera imaju reflektivna sočiva koja im omogućavaju efikasnu apsorpciju svetlosti, pa u noćnim uslovima vide šest do sedam puta bolje nego ljudi.

Ovi noćni predatori mogu da uhvate plen uz malo ili nimalo svetlosti. 

... i još bolji njuh

Pored izuzetnog vida, crni panteri imaju i istančan njuh, koji im omogućava da u divljini s lakoćom razliku plen od opasnosti. 

Unsplash

Oni pokazuju takozvani flemen refleks, grimasu kojom ogoljavaju prednje zube i desni dok njuše signale iz vazduha, što im omogućava da maksimalno osete mirise. 

Sposobni su da razlikuju životinje koje im se približavaju samo koristeći njuh.

Povremeno jedu biljke

Crni panteri hrane se gotovo isključivo mesom, jer ne vare dobro biljna vlakna. Ipak, umeju da proberu lekovite travke, kada osete stomačne tegobe. 

Naime, oni sažvaću travu, a zatim je ispovraćaju, kako bi se osećali bolje. 

Inače jedu uglavnom manje i srednje velike biljojede, poput antilopa, jelena, impala i ptica.

Odlični su penjači

Kao i svi ostali leopardi, crni panteri koji pripadaju toj vrsti se odmaraju na drveću i sa visine motre na potencijalni plen, koji nakon ulova, s lakoćom odvlače na visoke grane. 

Sposobni su da celu antilopu ponesu sa sobom na drvo i to uz potpuno uspravno stablo. Jaguari su nešto tromiji i budući da su u regijama koje naseljavaju na samom vrhu lanca ishrane, nemaju potrebe da svoj ulov kriju na visokim granama.

Crni panteri su vrlo teritorijalni

Jedan od razloga zbog kojih tragači za "apatinskim crnim panterom" očekivali da na drveću pronađu tragove njegovih kandži je taj što oni grebanjem kore obeležavaju svoju teritoriju. Istini za volju, oni ostavljaju svoj trag i na druge načine, poput uriniranja i češanja o sve objekte na koje naiđu.  

Može da dostigne težinu i do 150 kilograma

Jaguari su dovoljno veliki da mogu da obore i veći plen, a dovoljno mali za veliku pokretljivost. Leopardi su nešto manji i agilniji, a poznato je da mogu da skoče i do šest metara udalj.

Mačke su usamljena stvorenja

Iako je Crni Panter iz Marvelovih stripova i filmova posvećen porodici i svom narodu, jaguari i leopardi uglavnom žive usmljeničkim životom. Sa drugim pripadnicima svoje vrste susreću se isključivo zbog parenja, ali ženke brinu o mladuncima sve dok ne dostignu potpunu zrelost. Ipak, postoje i izuzeci.

Zoolozi su u više navrata zabeležili da su leopardi dozvoljavali drugim životinjama da im se pridruže dok jedu svoju lovinu, što ukazuje da ipak nisu preveliki namćori.