Kako se odbraniti od glodara

Poslednjih godina, sve češća vest u medijima je masovna pojava glodara u stambenim sredinama, invazije miševa i pacova. I to nije samo vest, to je realnost.

Smatra se da je glavni razlog neodgovorno bacanje smeća i sve češća pojava divljih deponija, koje predstavljaju idealno mesto na kojima glodari prave svoja legla. Lokalna svest o higijeni i pored prilika koje su zadesile svet, na niskom je nivou. Posledica toga, uz rapidan rast populacije po gradovima, postala je i gotovo invazija glodara u gradskim zonama.

Među najpoznatijim glodarima svakako su miševi i pacovi, koji se veoma brzo kote i stvaraju veliko potomstvo. Ukoliko se ovom problemu ne posveti adekvatna pažnja i brza reakcija, problem može da eskalira za veoma kratko vreme. Deratizacija predstavlja primenu različitih mera za suzbijanje populacije glodara.

Preventivne mere deratizacije

Sama prevencija podrazumeva stvaranje uslova i činjenje određenih radnjih kako do pojave glodara uopšte ne bi ni došlo. Tu se pre svega misli na: održavanje higijene stambenih objekata, ali i šire okoline, čišćenje tavana i podruma, odgovorno odlaganje smeća, odvoženje smeća na za to predviđna mesta, zatvaranje svih pukotina koje vode ka stambenim objektima, održavanje kanalizacionih i vodovodnih cevi, održavanje ekonomskih objekata, odvajanje namirnica i stočne hrane od poda i zidova, i slično.

Poseban vid prevencije čini preventivna deratizacija. Deratizacija je skup mera koji se primenjuje u borbi protiv glodara. Da do pojave ne bi došlo, sprovodi se, pomenuta, preventivna deratizacija. To zapravo znači plansko sprovođenje deratizacije, obično dva puta godišnje, koju na javnim površinama i javnim objektima propisuje lokalna samouprava. Sa druge strane, u privatnim objektima to čine vlasnici, tako što angažuju za to predviđene službe.

Prevencija pod parolom „Bolje sprečiti, nego lečiti“ je izuzetno važna jer borba sa glodarima zna biti zahtevna, dugotrajna i skupa. A, ukoliko svemu tome dodamo činjenicu da su glodari prenosioci mnogih zaraznih bolesti (leptospiroza, kuga, hemoragična groznica...) i kao takvi veoma opasni za ljude i druga živa bića, zajedno sa ekonomskom štetom koju pričinjavaju uništavanjem hrane i useva na poljima, jasno je koliko je bitno sprovesti plansku deratizaciju.

Kurativne mere deratizacije

Kada već dođe do problema, bitno je brzo krenuti u njegovo rešavanje. U slučaju pojave glodara, primenjuju se različite vrste mera, pre svega biološke i hemijske. Biološke mere mogu biti fizičke, odnosno upotreba odgovarajućih profesionalnih aparata (za plasiranje ultrazvučnih talasa). Mehaničke mere biološke deratizacije podrazumevaju korišćenje različitih klopki, zamki, lepila, dok treću grupu bioloških mera podrazumeva uvođenje dresiranih prirodnih neprijatelja glodara u proces - pas, mačka, ptice grabljivice i slično.

Pixabay

Najbolji i najefikasniji način rešavanja borbe jeste sprovođenje hemijske deratizacije. Ova mera podrazumeva primenu hemijskih preparata, pomoću kojih se tretira put kojim se kreću miševi i pacovi, ali i njihovo stanište. Ono što je bitno naglasiti jeste da su ova sredstva ekološka i potpuno bezbedna za ljude i druga živa bića.

Drugi vid hemijske deratizacije jeste primena rodenticida, hemijskog otrova koji se ubacuje u hranu glodara, a koji je bezbedan za ljude i kućne ljubimce. Kod rodenticida je značajno to što oni imaju odloženo dejstvo, najčešće posle nekoliko sati od konzumiranja. I to nije bez razloga. Glodari su veoma inteligentna živa bića koja šalju svog predstavnika da proba hranu, i ukoliko sve prođe bez posledica, jedu i drugi. Kod odloženog dejstva hrane, situacija je odložena i pogubna za ova inteligentna bića.

Kada je vreme za preduzimanje mera

Kako su miševi i pacovi veoma otporni na spoljašnje uslove života i veoma se brzo razmnožavaju, već pri vidljivoj pojavi jedne ili dve jedinke, možete računati da ih je znatno više i da je alarm za akciju već upaljen.

Ukoliko ste se za trenutak rastužili zbog njihove sudbine, ne zaboravite da su isti prenosioci raznih bolesti, uništavaju hranu namenjenu ljudima, grickaju telekomunikacione kablove, uništavaju drvo, građu, nameštaj, arhitekturu, kulturna dobra i mogu napraviti ogromnu zdravstvenu i ekonomsku štetu.

Na kraju, ostaje nam da zaključimo. Situaciju držite pod kontrolom prevencijom, u protivnom budite spremni na ne tako laku i jednostavnu borbu sa glodarima. Ukoliko do toga ipak dođe, obratite se nekoj od profesionalnih službi za obavljanje poslova iz oblasti deratizacije.