Naučna dostignuća, rekordi, istorijski trenuci: Stvari koje su se u 2021. godini dogodile prvi put

Godina na izmaku ostaće upamćena po velikim naučnim dostignućima i stvarima koje su otkrivene i sprovedene po prvi put.

Iako su i ove godine u jeku bila dešavanja povezana sa pandemijom koronavirusa, kao i geopolitičkim svetskim previraanjima, donosimo listu stvari koje su se prvi put dogodile, a koje su veoma značajne za dalji razvoj nauke, ali i svakodnevnog života

Ljudski mozak se bežično povezuje sa računarom

Naučnici sa Univerziteta Braun u martu su uspeli da u potpunosti povežu ljudski mozak sa računarom preko predajnika. Ovo naučno dostignuće značajno je za one osobe koji imaju oštećenje kičmene moždine.

Oni koji su učestvovali u ispitivanju, a imali su paralizu, mogli su da pomeraju robotske udove, zamišljanjem pokreta. Interfejsi mozga i računara (BCI) su pomoćna tehnologija u nastajanju, koja omogućava osobama sa paralizom da kucaju na ekranima računara ili manipulišu robotskim protezama samo razmišljajući o pomeranju sopstvenog tela, saopštio je Univerzitet Braun.

Sistem je sposoban da prenosi moždane signale u rezoluciji jednog neurona i u punoj širokopojasnoj vernosti bez fizičkog povezivanja korisnika sa sistemom za dekodiranje. Tradicionalni kablovi su zamenjeni malim predajnikom od oko pet centimetara, u svojoj najvećoj dimenziji i težim nešto više od 40 grama. Jedinica se nalazi na vrhu glave korisnika i povezuje se sa nizom elektroda unutar moždanog motornog korteksa.

NASA proizvela kiseonik na Marsu

Prvi put u istoriji, u aprilu 2021. godine NASA rover "Prezervans" transformisao je ugljen dioksid iz Marsove atmosfere i pretvorio ga u kiseonik, što je prva transformacija urađena na drugoj planeti, saopštila je NASA.

Instrument koji se naziva MOKSI napravio je u prvom pokušaju pet grama kiseonika, što je dovoljno za astronauta da diše deset minuta u normalnim aktivnostima. NASA se nada da će naredne verzije eksperimentalnog materijala pomoći da jednog dana i čovek koristi transformisani kiseonik sa Marsa. Astronautima koji budu išli u misiju na Mars će to pomoći da ne nose sa sobom velike količine kiseonika kako bi uspeli da se vrate na Zemlju.

"Ovo je ključan prvi korak ka pretvaranju ugljen dioksida u kiseonik na Marsu", rekao je u Džim Rojter, jedan od pomoćnika direktora u NASA, preneo je sajt američke svemirske agencije.

Priznat peti okean

Na Svetski dan okeana, 8. juna, odlukom društva Nacionalna geografija priznato je postojanje petog okeana. Južni okean, koji okružuje Antarktik je dodat poznatim okeanima, te planeta Zemlja od 2021. godine ima pet okeana.

Iako označavanje hladnih voda koje okružuju južni kontinent kao posebnog okeana traje gotovo 100 godina i naučnici ga uveliko koriste, do sada nije imao zvanično priznanje.

profimedia

Nacionalna geografija je 1915. godine započela izradu geografskih karata, ali Društvo je priznavalo samo četiri okeana koja su bila definisana kontinentima sa kojima su se graničili. Suprotno tome, Južni okean ne definišu kontinenti koji ga okružuju, već Antarktička cirkumpolarna struja (ACS) koja teče od zapada prema istoku. Naučnici misle da je ACS nastala pre 34 miliona godina, kada se kontinent Antarktik odvojio od Južne Amerike, omogućavajući nesmetano protok vode oko "dna" sveta, preneo je portal "Live science".

Svemirska trka

Proteklu godinu obeležila je i trka za letom u svemir među milijarderima i razvoj tzv. svemirskog turizma.

U tome je uspeo vlasnik kompanije "Virdžin Galaktik" Ričard Brenson, koji je 11. jula sa još pet osoba stigao do ivice svemira i postao prvi milijarder koji je na ovo putovanje otišao letelicom koju je napravila njegova kompanija, a navana je "SpejsPort Amerika".

Printskrin/Youtube/Virgin Galactic

Let koji je otpočeo u američkoj saveznoj državi Nju Meksiko, gde se letelica kasnije i vratila, trajao je oko 90 minuta i praćen je uživo.  Na najvišoj visini do koje je letelica stigla Brenson i članovi posade nekoliko su minuta proveli u bestežinskom stanju, a potom su krenuli nazad prema Zemlji.

Brenson se kratko tokom prenosa obratio gledaocima i naveo da je "pogled fantastičan", a onda je nakon sletanja naveo da "putovanje u svemir mora da bude dostupnije svima". Britanski milijarder je pre ovog uspeha rekao da je cilj leta testiranje iskustva svemirskog turizma koje planira da počne da prodaje iduće godine.

Youtube/Screenshot/Blue Origin

Nakon Brensona, letelica Nju Šepard u kojoj se nalazio milijarder Džef Bezos sa još troje ljudi, lansirana je u svemir 20. jula. Ekipa putnika se, nakon što je dostigla nultu gravitaciju i našla na ivici svemira, vratila na Zemlju. Kada su dostigli bestežinsko stanje moglo se čuti samo oduševljenje putnika koji su uživali u pogledu na Zemlju.

Prvi civilni let u svemir

Takođe, u svemir je ove godine poletela i prva potpuno civilna posada. Pod imenom "Inspiration4", misija je imala za cilj prikupljanje novca za dečiju bolnicu "Sent Jude".

U kapsuli "SpaceX Crew Dragon" bile su četiri osobe, bez profesionalnih astronauta.
Kapsula je oko Zemlje kružila tri dana. To je bio prvi privatni čarter let, a predvodio ga je milijarder Džerad Isakman  osnivač i direktor kompanije za finansijske usluge "Shift4 Payment", koji je ujedno i iskusan pilot.

U letelici je bila i doktorka Hejli Arseno koja radi sa bolnici za decu za koju je prikupljana pomoć, a u kojoj se i sama kao dete izlečila od raka kostiju, i dvoje pobednika dobrotvorne aukcije za pomoć bolesnim mališanima – Kris Sembroski i Šijan Proktor.

Svetlost iz crne rupe

Još jedno veliko naučno dostignuće desilo se protekle godine. Naučnici su uspeli da uoče svetlost sa druge strane crne rupe što je delovalo i teško i nemoguće, s obzirom na činjenicu da crne rupe proždiru svetlost kada im se približi, što ovaj poduhvat čini još neverovatnijim, preneo je Independent.

Naime, do otkrića svetlosti s druge strane crne rupe se došlo pošto su naučnici pregledali snimke iks zraka koje je u svemir izbacila supermasivna crna rupa koja se nalazi u središtu galaksije udaljene 800 miliona svetlosnih godina od nas. Ovo otkriće, detaljno objavljeno u časopisu "Nature", još jednom je potvrdilo teoriju relativnosti Alberta Ajnštajna.

Na snimcima je izgledalo kao da se ti iks zraci reflektuju sa druge strane crne rupe, napominje astrofizičar Den Vilkins sa Univerziteta Stanford. Ali i ta pojava bi delovala veoma neobično, s obzirom na to da su crne rupe poznate po tome da proždiru svetlost, a ne da su izvor svetlosti.

"Svako svetlo koje uđe u crnu rupu ne izlazi, što znači da ne bi trebalo da vidimo bilo šta iza crne rupe", naveo je Vilkins.

Sonda dotakla Sunce

Istorijski dan za nauku bio je i 15. decembar, kada je objavljeno da je Američka geofizička unija objavila nova dostignuća Parker solarne sonde. Ova sonda letela je groz gornju atmosferu sunca i i uspela da "dotakne" Sunce. Sonda je tako prikupljala podatke o česticama i magnetim poljima, preneo je sajt "Nacionalna geografija"

NASA's Goddard Space Flight Center/JHU Applied Physics Laboratory

"Dodirivanje Sunca Parker solarnom sondom je istorijski trenutak za nauku i zaista izuzetan podvig. Ova prekretnica nam daje dublje razumevanje evolucije Sunca i njegovog uticaja na čitav Sunčev sistem", rekao je Tomas Zurbuhen, zamenik glavnog izvršnog direktora NASA.

Okeanski dron snima prve snimke unutar velikog uragana

Jedna od stvari koje su se ove godine prvi put desile je i snimanje unutrašnjosti uragana kategorije 4. Naime, okeanski dron bez posade napravo je ove video snimke uragana Sem koji je u septembru imao udare i do 190 kilometara na sat.

Na snimcima se vide tamno nebo i valovi koji bacaju dron. Dron pokretan vetrom, dužine sedam metara, ima posebno dizajnirano "krilo uragana" koje mu omogućuje da izdrži surove uslove u središtu uragana dok prikuplja podatke za naučnike.

Tanjug/AP/NOAA/NESDIS/STAR GOES

Istraživači kompanije Saildrone, koja proizvodi dronove za istraživanje okeana, i Nacionalna uprava za okeane i atmosferu nadaju se da će im prikupljeni podaci pomoći da bolje razumeju kako se uragani pojačavaju, preneo je Njujork tajms.

Bespilotna letelica ciljala ljudske mete?

Kako su izvestile Ujedinjene nacije, bespilotna letelica Kargu -2, možda je tražla i ubijala ljudske mete u Libiji. Prema martovskom izveštaju sa Panela eksperata UN za Libiju, smrtonosne bespilotne letelice su su napadale vojsku koja se bori za libijskog generala Kalifu Haftara. Kako je preneo portal "Live science", nije jasno ko je rasporedio ove letelice, iako je primećeno da je pronađene ostatke delova drona Kargu -2 proizveo turski proizvođač STM.

"Korišćenje bespilotnog oružja nije nov koncept. Mine su u suštini jednostavno autonomno oružje, zgazite na njih i eksplodiraju. Ono što je ovde potencijalno novo je oružje koje uključuje i veštačku inteligenciju", rekao je Zahari Kalenborn, saradnik istraživač Nacionalnog konzorcijuma za proučavanje terorizma i odgovora na terorizam u Univerziteta u Merilendu.

Kargu-2 je bespilotna letelica sa četiri rotora koju STM opisuje kao "sistem municije koji luta".
Kada njegov AI softver identifikuje mete, može da leti na njih maksimalnom brzinom od oko 72 km/h i eksplodira ili sa bojevom glavom koja probija oklop ili onom koja je namenjena da ubije osoblje bez oklopa. Iako su dronovi programirani da napadnu ako izgube vezu sa ljudskim operaterom, u izveštaju se izričito ne navodi da se to i dogodilo.

Bitkoin postao zvanična valuta

Rudarenje kriptovaluta razvijalo se prethodnih godina, ali je sada bitkoin postao i zvanična valuta jedne zemlje, El Slavadora.

Ova zemlja tako je postala prva na svetu u kojoj je jedna kriptovaluta uvedena kao zvanična, a to bi, prema oceni analitičara, moglo da ima značajan uticaj na položaj kriptovaluta u globalnom finansijskom sistemu.

Unsplash

Bitkoin, uz američki dolar, koji je u Salvadoru usvojen 2001. i koji će se i dalje koristiti kao "referentna valuta", prema zakonu mora se prihvatiti kao plaćanje kada se ponudi - osim ako dobavljači ili primaoci nemaju tehnologiju za obavljanje transakcija. Bitkoin neće biti podložan porezu na kapitalnu dobit, pa se čak može koristiti i za plaćanje poreskih doprinosa.

Vlada je formirala fond od 150 miliona dolara u Razvojnoj banci Salvadora koji će se koristi za pretvaranje bitkoina u američku valutu. Međutim, kako je preneo Tajms, ograničenje može biti to što 70 odsto stanovništva ne koristi banke. Takođe, za korišćenje bitkoina neophodan je pristup internetu, a samo 45 odsto zemlje je umreženo.

Digitalno umetničko delo prodato za rekordnu sumu

Tokom 2021. godine prvi put je prodato potpuno digitalno umetničko delo za milionsku cifru, odnosno čak 70 miliona dolara, čime je postavljen novi rekord.

Radi se o delu umetnika Majka Vinkelmana, poznatog pod imenom Bibl, a prodato delo nosi naziv "Svakodnevica: Prvih 5000 dana". U pitanju je kolaž fotografija, koje čine nepromenljivi token, odnosno jedinicu podataka uskadištenih na blok lancu povezane datotekama kao što su fotografije, video ili audio snimci.

profimedia

Osim oborenog rekorda kada je u pitanju prodaja digitalnih umetničkih dela, ovo je bila i jedna od najvećih prodaja u istoriji aukcijske kuće "Christie's".

Useljena prva kuća odštampana 3D štampačem

Krajem godine, uoči Božića prema gregorijanskom kalendaru porodica iz Virdžinije uselila se u kuću napravljenu pomoću 3D štampača. Tako je ova porodična kuća postala prva useljena kuća napravljena na ovaj način.

Kuća ima 1.200 kvadratnih metara, izgrađena je od betona i sastoji se iz tri spavaće sobe i ima dva kupatila. Tehnologija je omogućila da se dom izgradi za samo 12 sati, što štedi oko četiri nedelje vremena izgradnje za tipičan dom. Beton koji se koristi u 3D konstrukciji kuće ima mnoge prednosti kada je u pitanju dugoročno korišćenje, kao što je sposobnost da zadrži temperaturu i izdrži prirodne katastrofe, poput tornada i uragana.

Habitat for Humanity

Kuću je izradila firma "Habitat for Humanity Peninsula and Greater Williamsburg" u saradnji sa kompanijom za 3D štampanje "Alquis".

Takođe, u decembru je predstavljena i prva 3D štampana kuća u istočnoj Evropi, napravljena u Čačku. Za samo 21 sat i 15 minuta sagarađena je prva ovakva kuća u Srbiji, a u gradnji su učestovala dva čoveka i jedna mašina.

RINA

Kuća “ProtoDom” premijerno je predstavljena u Naučno-tehnološkom parku u Čačku. Kako su saopštili iz NTP Čačak , kuću je napravila kompanija Natura Eco, a ona je spremna za život. Napravljena je od betona i pruža apsolutnu sigurnost, jer su testiranja rađena u saradnji sa Građevinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu pokazala da je otporna na vetrove, zemljotrese i druge nepogode.