Evropljani bace 88 miliona tona hrane svake godine i sada planiraju da tome stanu na put

Skoro trećina proizvedene hrane širom sveta se baci. To je otprilike 1,3 milijarde tona.

Bačena hrana, odnosno otpad od hrane je globalno pitanje koje ima negativan uticaj na sisteme upravljanja otpadom, nesigurnost snabdevanja hranom, biodiverzitet i zagađenje.

Otpad od hrane je, naime, najveći izvor emisije gasova sa efektom staklene bašte na svetu.

Samo u EU, svake godine nastaje 88 miliona tona otpada od hrane. Procenjuje se da troškovi povezani sa tim iznose oko 143 milijarde evra.

Evropska komisija je posvećena ispunjavanju svojih ciljeva održivog razvoja i prepolovi prehrambeni otpad po glavi stanovnika, kako na nivou maloprodaje, tako i na nivou potrošača, do 2030. U srži Evropskog zelenog dogovora je strategija "Od farme, do tanjira." 

Ova strategija je pokušaj da prehrambeni sistemi budu pravedniji, zdraviji i ekološki prihvatljivi. Zato Komisija predlaže pravno obavezujuće ciljeve za smanjenje bacanja hrane širom EU do kraja 2023.

Takođe se žele preispitati pravila EU o označavanju hrane u pogledu roka trajanja do kraja 2022.

Bacanje hrane pogađa mnoge različite oblasti, tako da postoji i mnogo načina za borbu protiv toga.

Pretvaranje u profit

Supermarketi Sirplus u Berlinu pronašli su efikasan način da smanje bacanje hrane i istovremeno naprave zaradu. Kompanija prodaje hranu koja može biti vizuelno neprivlačna, pogrešno označena ili blizu isticanja roka.

Svi njihovi proizvodi se pregledaju kako bi se uverili da su bezbedni za jelo pre nego što se prodaju u njihovim prodavnicama ili onlajn.

Ovu hranu takođe prodaju dobrotvornim organizacijama, kao što su izbeglički centri i narodne kuhinje kojima je potrebna jeftina hrana. Hrana koja se prodaje u Sirplusu može biti i do 70 odsto jeftinija od one u konvencionalnim supermarketima

Suzana Zander, menadžerka za informisanje u Sirplusu, kaže nam da su 2020. godine uspeli da "uštede 3,5 miliona proizvoda."

Ona kaže da, time što će obezbediti da se ta hrana ne baca, to znači da oni daju svoj doprinos za održivost i borbu protiv emisije gasova sa efektom staklene bašte".

Kreativno kuvanje sa viškom hrane

Hana i Tereza rade za Restlos Glücklich, nemačku neprofitnu organizaciju koja vodi kampanju za održiviju potrošnju hrane. Oni redovno spasavaju višak hrane, koji je blizu isteka, ili vizuelno neprivlačna, za potrebe edukativnih projekata.

U njihovom sedištu u Berlinu uče ljude kako da kuvaju dobre i zdrave obroke koristeći hranu koju spasu od bacanja.

Pokazivanje kako se od tih sastojaka prave ukusna jela takođe je način da se smanji bacanje hrane. Hana nam kaže da se "širom Nemačke svake godine baci 18 miliona tona hrane“. Za nju to je "potpuno apsurdno".

Zato njeno udruženje vodi kampanju da se hrana koja je predodređena za bacanje ponovo iskoristi i da ljudi shvate o čemu se radi, kakve posledice to ima na klimu."

Hanin onlajn časovi kuvanja za sledbenike udruženja takođe su deo inicijative #planetaryhealthchallenge, koja ima za cilj da podigne svest o najboljoj ishrani za ljude i planetu.

Inicijative za deljenje namirnica

Motivisanje ljudi da krenu da štede hranu je u srži inicijative foodsharing.de, onlajn platforme aktivne u Nemačkoj i Austriji.

Unsplash

Koordinira prikupljanje viška hrane koja je još uvek jestiva, ali bi inače bila bačena u domaćinstvima, prodavnicama i kod proizvođača. Potom tu hranu volonteri besplatno odnose u javne distributivne centre.

Katja Scheel je menadžer za komunikacija za ovu platformu. Ona kaže da je "to potpuno otvoren pokret, svako može da mu se priključi, svako može da učestvuje."

Za tu platformu je važno istaći da se radi o "participativnom pokretu." Oni trenutno imaju preko 10.000 aktivnih članova u Berlinu.

Jedna od njih je Lena. Pridružila se toj inicijativi 'deljenje hrane' da uradi nešto po pitanju hrane koja se baca i da nauči sina kako se postupa s hranom na održiv način.

Postoje načini i sredstva za smanjenje bacanja hrane što će, opet, smanjiti emisiju CO2 i zaštititi planetu.

Pretvaranje hrane koja bi inače bila bačena jedno je od najjednostavnijih rešenja. Zahteva malo truda, malo mašte i kako Hana iz Restlosa Glukliha kaže: "Spasavanje planete može da ima sjajan ukus."